понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Сонет је царска форма

Аутор: Зоран Радисављевићуторак, 23.03.2010. у 13:00

Ненад Грујичић (1954), песник, приповедач, романописац, есејиста, антологичар, врсни полемичар, добио је недавно награду „Пјесма над пјесмама”, која се додељује за опус љубавне поезије и допринос развоју српског песништва, а нешто пре тога награду „Павле Марковић Адамов”, признање за укупно стваралаштво. У последње време појавило се неколико нових Грујичићевих књига: „Шајкашки сонети” (збирка песама), „Дарови” (изабране песме), „Приче из потаје” (књига прича), „Мужа душа” (роман), „Живи звуци Ненада Грујичића” (разговор са Милошем Јевтићем).

Награда „Пјесма над пјесмама”, коју додељује Клуб умјетничких душа из Мркоњић Града, припала му је за опус љубавне поезије. У епицентру љубавног круга Грујичићевог песништва налазе се четири сонетна венца посвећена Марији Балковој чије је име у акростиховима. Три венца (четврти се зове „Цваст”) чине књигу „Пуста срећа” која се појавила 1994. године у београдској „Просвети”.

Ова књига имала је чудесан пут, одмах је била нападнута, а потом су уследили потпуно другачији осврти. „Пуста срећа” је доживела три издања и била овенчана наградом „Милан Ракић” за књигу године.

Старозаветна „Пјесма над пјесмама”, подсећа Грујичић, има стих: „Јер љубав је јака као смрт”. То је слика неугасле људске жудње и узвишеног бола, ватра телесне чулности смртног бића у сталној потрази за својом андрогинском половином.

Шта је поезија данас, питамо песника?

– Поезија је одувек језик над језицима. Кроз миленијуме духа, она је највиши облик говора на матерњем језику, надахнути сноп нарочито увезаних речи. Поезија пледира за доживљај без остатка, за нервну перцепцију матерње мелодије у значењу. Она се указује кад се рука јежи, а крвоток мења ритам у напону емоције што трепери у ореолу песме – истиче Грујичић.

Награда „Павле Марковић Адамов” припала му је за укупни опус и допринос развоју савремене српске поезије. Особито му је драга, каже, јер носи име оснивача и првог уредника чувеног листа „Бранково коло” који је излазио у Сремским Карловцима од 1895. до 1914. године. Његов сукоб са Скерлићем донео је последице које, срећом, нису остале за сва времена.

– Видевши пре неки дан улицу са именом Паје Марковића Адамова у Новом Саду, схватио сам да је надживео трзавице и јазове своје епохе – каже Грујичић.

Најраније детињство Грујичић је провео у Шајкашу, а много година касније објављена је књига „Шајкашки сонети”.

Књига „Шајкашки сонети”, објашњава, настала је као енергија lucida intervalla најранијег детињства проведеног у равничарском Шајкашу пре повратка, у шестој години, у Приједор, виолентни завичај својих родитеља.

– Сонет је царска форма која има вековне капацитете да у себе прими фантазме раних година и овенча их звонколиким сликама и значењима. Речи шајкаш и крајишник значе исто – граничар – каже песник.

Књига „Приче из потаје” умножени је одјек његове давно написане приче „Живе болести”, која је добила награду новосадског „Дневника”, коју му је 1982. године доделио жири са Александром Тишмом на челу. Песници лако, сматра Грујичић, могу да пишу и друге жанрове. Песници су данас код нас, на пример, најбољи есејисти и критичари. То је привилегија за једну књижевност, поготово за српску која се недри у релативно малом језику.

Ненад Грујичић, оштар на језику, у сталном је „дијалогу” са критичарима: „Постоје бројне предрасуде на нашој транзиционој књижевној сцени о песницима који пишу прозу. Много је загушен и конзервативан у знатном делу тзв. критички естаблишмент који нема више своју делатну функцију као претходних деценија, заглавио се у прежваканим теоријским и методолошким апаратурама, а и не сналази се у продору других медија и жанрова. Отуда, песнички таленат има велике задатке на успостављању равнотеже између дела и примаоца, старог и новог. Кад добро сагледамо судбинске путеве истинских аутора кроз време, поезија је одувек судила критици, па се и данас тај чин указује као мера за меру свих ствари”.


Коментари1
b8441
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Јоковић
Lep intervju. O sonetu malo znamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља