уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Наш однос према бомбардовању

Аутор: Жарко Требјешанинуторак, 23.03.2010. у 22:00

Рат који је НАТО водио против Србије и Црне Горе био је по много чему несвакидашњи. Једна од његових главних одликајебила упадљива неравноправност у односу снага.Затим, „интервенција” је мање личила на класичан рат а много више на лов, на парадно приказивање високо развијене технологије разарања и могућности прецизног убијања сабезбедне даљине у којој мета (жртва, ловина) нема никакве шансе да се спасе или одбрани.

Операција НАТО-а позната као операција „Племенити наковањ”или „Милосрдни анђео”изведена је без одобрења Савета безбедности УН због оптужбе да српске снаге безбедности врше злочине и етничко чишћење Албанаца на Косову и Метохији.

Перманентно бомбардовање, свакодневне детонације, пожари и разарања изазвали су код целокупног становништва продужено стање стреса, код неких нервозу, бес и агресивност, а код другихпаничан страх, дезоријентацију, очајање и апатију. Код најосетљивијих и најрањивијих група људи, деце, хендикепираних, психички лабилних, неуротичних и старих, ово дуго и учестало бомбардовање доводило је до провале анксиозности,несанице, депресије, хроничне забринутости или до настанка реактивне неурозе.

Бомбардовање је прошло има томе већ једанаест година, али остали су трагови, ожиљци, питања и дилеме. Наиме, НАТО као свој официјелни, прокламовани циљ има заштиту људских права и темељних принципа западне цивилизације, а посебно демократских вредности. А управо својом безобзирном агресијом и отимањем Космета он је угрозио темеље на којима почивају идеја демократије и демократске институције. Бомбама, убијањем невиних жртава, голим насиљем без легитимитетане може се дати лекција из демократије и људских права, не може се показати да се сви сукоби могу решити мирним путем, ненасилно, него се само може демонстрирати супротан принцип: „Сила бога не моли!” или „Јачи тлачи!” Тиме, бахатом демонстрацијом грубе силе могла се само покопати вера у владавину права и истовремено учврстити уверење да се сукоби ефикасно решавају једино насиљем. А то смо знали и без бомби.

У ваздушним нападима који су непрекидно трајали 78 дана и ноћи (од 24. марта до 10. јуна 1999),веома су оштећени и разорени многипутеви, аеродроми, мостови, далеководи, предајници, привредни објекти, школе, болнице, зграда РТС, стамбене зграде,манастири. Неколико хиљада људи је рањено и убијено. А колико тачно, нажалост, још увек се не зна! Како је то могућно?

Актуелна демократска власт, која је, разумљиво, окренута Европи и Западу, волела би да се НАТО бомбардовање што пре заборави, као „непријатна епизода”, како болна сећања не би омела европске интеграције Србије. То је, донекле, и схватљиво. Оно што је страшно и недопустиво је да наша држава још није званично саопштила коначан број жртава. Отуда је и могућно да се лицитира са бројем погинулих који се креће од 1.170 па све до„око 3.500”, што је три пута више! Тако нешто је недопустиво и говори о неозбиљности државе и нашем пословичном јавашлуку, нашој већ пословичној небризи за жртве колективног страдања. Ми се не морамо сагласити у томе колико је „интервенција НАТО-а” била оправдана или не, јер то је ствар интерпретације, али дискусије о броју жртава су непримерене јер су то чињенице које се морају егзактно утврдити и поштовати.

И још нешто, то што данас, с правом, тежимо Европи, није разлог да „заборавимо” да се у НАТО бомбардовању, у рату чији је прави циљ био отимање Космета, управо Европа одрекла својих принципа и да је себи допустила варварско понашање према Србији. Добри односи међу државама могу почивати само на уважавању историјске истине, а не на лажима, кривотворењу и „друштвеном забораву”. Француска је, рецимо, данас велики пријатељ и савезник Немачке, али јој не пада на памет да због тога укине сећање на злочине фашистичке Немачке!

професор универзитета


Коментари24
3853b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

s.z. -
3) Mrznja/neslaganja, u daleko vecoj meri, proistice iz onog sto je dovelo do rata, a to su vekovna neslanganja/sukobi/desavanja, poput zlodela u Jasenovcu i sirom prostora na kojima su Srbi ziveli (kako za vreme Drugog, tako i Prvog svetskog rata), pa onda uticaj Katolicke crkve, osobito u Vojnoj granici, i njeno (a i hrvatskog stanovnistva uopste) neslaganje sa povlasticama koje su Srbi dobijali od Austrougarskih vlasti, pod uslovom da brane granice od Turaka (tamosnji Srbi su imali daleko vise slobode nego okolno Hrvatsko stanovnistvo, koje su sacinjavali kmetovi). Moze vam ovo poslednje zvucati kao suvise davna istorija da bi imalo nekog uticaja, ali cinjenica je da Srbi i Hrvati nisu imali dobre odnose od tada pa sve nadalje do momenta kada je doslo do ujedinjenja. Sve to je uticalo da se stvori atmosvera mrznje, i da se ona odrzi (ona se i danas ispoljava; pogledajte samo izjave i dela hrvatse strane tokom rata, a i raznorazne dogadjaje posle njega)..
biserka
Odmah posle agresije je objavljena knjiga sa imenima svih poginulih! Istine radi....
golub dojcinovic
Broj zrtava se svodi nakon zavrsene akcije. " milosrdni anjeo" deluje sa odlozenim dejstvom pa sto bi se sada mucili da prethodne brojimo. PS.Setiti se samo rusenja statua bude starih hiljada godina,ta sta je nasih par vekova!
Svetolik Danasnji
Milos J.Kosovac@ Vi zaista govorite,kao da ste u to vreme ziveli u Americi.Sta je,posle bezbroj puta pokusanih politickih nagodbi,a pred terorom siptarske uck citava pokrajina bila teritorijalno ugrozena.Vi biste,verovatno,nasli nacina da to resite.Pa dobro resite sadasnje stanje pa vam skidam kapu dole.
симонида
да ли ја икада могу волети НАТО пакт и земље које су бомбардовали моју земљу?одговор је НЕ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља