четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:49

ПРИЧА О ДВА ДЕФИЦИТА

Аутор: Небојша Катићуторак, 23.03.2010. у 22:00

На светској сцени највећа економска тема данас је огроман и експлозиван раст буџетских дефицита развијених држава. Кључно питање везано је за могућност финансирања ових дефицита као и за њихову одрживост у средњем и дугом року. Тражење одговора на ово питање обележиће наредну деценију, бар када је о економији реч.

Актуелна економска криза довела je до буџетског трошења без преседана. Како би се избегао потпуни економски слом, развијене државе су огромним интервенцијама централних банака и великим буџетски трошењем ублажиле интензитет кризе, али су истовремено њене погубне ефекте пренеле на будућност. Никада од Другог светског рата економска перспектива света није изгледала тако неизвесно као данас.

Готово све државе имају исти проблем, у истом тренутку. Ови огромни дефицити мораће да се финансирају у наредним годинама, и на финансијским тржиштима државе ће конкурисати једна другој. Још горе, државе ће конкурисати и привреди у борби да се привуку лимитирана слободна средства. Како привреде буду излазиле из рецесије тражња за капиталом ће расти, а са њим и камате. Раст камата ће повратно оптеретити буџете.

Болест је иста, велике дефиците имају сви, али неће сви бити подједнако погођени. Најугроженије су оне државе чији буџетски дефицит није само последица пада пореских прихода услед рецесије. Реч је о државама чији су буџетски приходи хронично нижи од расхода без обзира на то да ли је економија у рецесији или у експанзији. У овакве државе спадају Грчка, или Србија на пример. За њих, излаз из рецесије не значи и крај буџетским мукама. Овакве државе морају радикално мењати своју буџетску структуру.

Слика је још сложенија. Финансијске проблеме државе не одређује само висина буџетског дефицита (и из ње проистекла висина јавног дуга). Дубина буџетске драме је блиско повезана са стањем платног биланса. Дефицит платног биланса (текући рачун) показује колико држава као целина – буџет, грађани и привреда – више троши него што економија као целина ствара. Суфицит текућег рачуна, с друге стране, говори о висини нето штедње државе као целине.

Јапан има далеко највећи јавни дуг у развијеном свету, мерен у односу према бруто домаћем производу. Иако неугодан, овај дефицит је мање драматичан од знатно нижег, грчког. Није реч само о снази економије. За разлику од Грчке која има и дефицит текућег биланса, Јапан има континуирани суфицит, па своје буџетске потребе може покрити штедњом својих грађана и привреде. Немачка је упркос већем јавном дугу у много бољој позицији од Шпаније, јер за разлику од ње, она има велики суфицит текућег биланса.

Државе које муку муче са оба дефицита – и буџетским и платнобилансним – препуштају своју судбину искључиво вољи иностраних кредитора. Оне немају унутрашњих извора из којих би се могао финансирати буџетски дефицит или интервенисати у периодима криза. У томе и лежи основна слабост и рањивост ових држава. Ни моћна Америка, која такође има двоструки дефицит, више не може олако игнорисати овај проблем. Двоструки дефицит, поготово за мање државе, на крају значи и губитак економског суверенитета без обзира на то да ли се он препушта Међународном монетарном фонду, као у случају Србије, или вољи Европске уније, као у случају Грчке.

Релативну аутономију у вођењу економске политике, поготово у временима кризе, имају само оне мале државе које се могу похвалити суфицитом платног биланса – државе које више зарађују него што потроше. Домаћа штедња је кључни фактор економске стабилности мале државе.

Србија није међу њима, па је пука илузија да се повећањем приватне потрошње ситуација може поправити и тако изаћи из кризе. Србија нема домаћих извора да такву експанзију потрошње финансира. Било каква експанзија приватне потрошње довешће или до пораста трговинског дефицита и брзог пада девизних резерви или до новог и већег пада динара и пораста инфлације. У оба случаја, ефекти на привредни раст биће минимални.

Србија је, попут многих других земаља, заробљеник двоструког дефицита. Коначно, и још важније, Србија нема привредну структура, ни индустријске капацитете које би могла стимулисати повећањем потрошње. Једини начин за оздрављење домаће економије води кроз повећавање домаће штедње, рационализацију буџета и кроз инвестиције у инфраструктуру. Да би то било могуће, приватна потрошња мора стагнирати и у томе је драма пред којом Србија данас стоји.

www.nkatic.wordpress.com

финансијски консултант


Коментари45
ae747
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen
@Gospodine Katiću, kako tumačite činjenicu da su sve države na svetu, pa i one najrazvijenije u dugovima? Kome one to duguju?___ @Aleksandar Mihailovic, štampanje nacionalnih valuta je sporedan način emisije novca, pošto se daleko veći deo obavlja begotovinski, putem tekućih i drugih prolaznih računa, jednostavnim dopisivanjem neke sume koja se plasira kao kredit. Evo šta o kreiranju novca kaže Vojin Bjelica, bankar i profesor na ekonomskom fakultetu, bivši predsednik monetarnog saveta NBS: "Kreditna aktivnost banaka omogućuje da banka stvara novac na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“! Dakle, banka sama kreira novac i to knjiški ili bezgotovinski. Ne treba joj nikakva štednja, ali vlasti smatraju da javnost to ne treba da zna, jer ko zna šta bi onda bilo.
Aleksandar Mihailovic
@hazar, Rotsild, Rokfeler i Saks su tri porodice koje su vlasnici AFDR(americkih federalnih drzavnih rezervi) i dolara. AFDR je vlasnik CEB koja izdaje evro, dakle, vlasnici su i evra. Ako se te valute stampaju bez pokrica u tri smene, posebno dolar koji je jos uvek na vecem delu zemaljske kugle obracunsko sredstvo placanja, mozete zamisliti sta ocekuje sve one koji su u toj zoni i dolara i evra. Neka predvidjanja za otprilike dve godine najavljuju strahovitu hiper inflaciju. Iz nje bar cetvoronoske mogu izaci privrede koje imaju proizvodnju, a one koje se bave samo trgovinom, mocice da se samo "slikaju" za uspomenu na neka lepa vremena. Nasa proizvodnja se ubrzanim tempom unistava, a prvi korak je bio unistavanje domaceg razvojnog bankarstva. Kuda to vodi? Dokle ce i do kada to biraci da trpe?
Ceda Bradic
Detalj: kredit (MMF, npr) je MEDJUNARODNI UGOVOR. To ne moze da koristi NBS,Min finansija i sl,vec je neophodno da postoji ZAKON, koji regulise zaduzivanje, utrosak kreditnog novca i otplatu duga. (radi se o Drzavnom dugu,a ne privatnom, pa da jednog dana, funkcioneri izjave, "dajem ostavku iz privatnih razloga"). "Misterije" i "transformacije" se jednostavno razjasnjavaju.Zgodno je, samo navesti bitan,nedostajuci deo: Naziv zakona (sl list, itd gde je zakon objavljen) pa onda konstatujemo, da je zaduzivanje i vracanje duga PO ZAKONU. Ali, ako ne postoji zakon....?
Niki
@S.Vucetic. U pravu ste.
Nebojša
Za gospodina Katića. Što se tiče Vašeg teksta, kao i obično mogu Vam se uputiti samo pohvale. Mislim da bi bilo interesanto čuti Vaše mišljenje o mlakoj reakciji naše "stručne" javnosti na suludu ideju da se subvencionišu gotovinski i potrošački krediti, pa čak i krediti za turističke aranžmane. Takođe, šta mislite o tome koliko još možemo izdržati do trenutka kada će se i kod nas desiti "grčki scenario". S poštovanjem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља