среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Обама и Нетанијаху се слажу да се не слажу

среда, 24.03.2010. у 22:00
Бенјамин Нетанијаху на уласку у Белу кућу Фото АФП

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. марта – Формула која се већ примењује између Вашингтона и Београда поводом Косова – да се „слажу да се не слажу” – прећутно постаје формула и за све хладније везе традиционалних савезника, Америке и Израела, потврђује посета премијера Нетанијахуа.

Он је са Обамом јуче по подне у Белој кући провео више од два сата, знатно дуже него што је било предвиђено, али и уз протоколарне детаље који су послали недвосмислену поруку да стари пријатељи улазе у нову фазу односа у којима је много мање емоција, а много више (супротстављених) интереса.

Нетанијахуа у Белој кући није дочекала свита фоторепортера и ТВ камермана, а изостала је и заједничка изјава за новинаре, што је досад била пракса, поготово кад је реч о посети једног савезника. Бела кућа чак није издала ни уобичајено саопштење о чему се разговарало.

Па ипак, током последња три дана откако је израелски премијер у Вашингтону, две недеље после повода за захлађење које се не памти – објаве да ће се градити ново јеврејско насеље у источном Јерусалиму, који Палестинци желе за престоницу своје државе, баш док је у посети био потпредседник Бајден – било је приметно настојање да се „спусти лопта”, али и потврде разлике.

Гост је тако у понедељак на трибини Америчко-израелског комитета за јавне послове (моћног јеврејског лобија), добио снажан аплауз кад је рекао да „Јерусалим није насеље, него главни град Израела”, али му државна секретарка Хилари Клинтон на истом скупу није остала дужна, узвративши да „статус кво није одржив, свиђало се то Израелу или не”.

Ово затезање, према оценама овдашњих аналитичара, указује на мењајућу природу односа двају савезника у смеру који не одговара Израелу, али је у складу са ширим америчким интересима на Блиском истоку. Суштина је да парализа у мировним преговорима са Палестинцима наноси штету САД, док је разрешење тог историјског конфликта, у визури Обамине спољне политике, „интерес националне безбедности”. Али оно што се догађа, нарочито у последње две недеље, по истим оценама, показује и на границе америчких притисака на израелске лидере, који одбијају да прогутају горке политичке пилуле.

Овдашње уверење је да Нетанијаху, који је у коалиционом савезу са тврдим националистима, има и опцију да састави умеренију владу. А на његове изјаве да је Израел суверена земља и да као таква има право да ради оно што сматра својим интересом, овде се узвраћа – да и суверена Америка подједнако води рачуна о свом.

Обами свакако не годи игнорисање његовог захтева да Израел обустави изградњу нових насеља на 1967. окупираним територијама, што је палестински предуслов за отпочињање преговора. Америка је невољно пристала на израелски уступак ”ороченог” замрзавања и покушала да покрене макар индиректне преговоре, са Обаминим специјалним изаслаником као посредником, кад је објава грађевинских планова за источни Јерусалим и то минирала.

Овде није прошло непримећено да је Израел добио дипломатски шамар и од другог западног савезника, Велике Британије, која је из Лондона протерала високог израелског дипломату после открића да су у Мосадовој акцији ликвидације једног оперативца Хамаса у Дубаију, коришћени и фалсификовани британски пасоши. То је протумачено као продубљивање изолације Израела.

У исто време амерички званичници понављају да се ништа не мења у подршци израелској безбедности, али је очигледно, кад је реч о потезима које израелска десница повлачи да би саботирала мировни процес – да је Вашингтон повукао црту преко које неће прећи.

М. Мишић


Коментари5
f5d75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Niki
@Zoran Pavlovic. Kada bi Amerika i Izrael vodili humaniju politiku ne bi morali da se plase terorista.
Mosha
Na istom smo znaci politickom nivou prema Amerikancima kao i Izraelci: slozni smo da se sa USA ne slazemo!
vasa
@Zoran Pavlovic, 25/03/2010, 16:05 Takodje, posle poziva nemackom Rajhskancelaru (da mu ne spominjem ime) da ih zastiti od Ceskog "ugnjetavanja", Sudetski Nemci su tu "zastitu" i dobili ... da bi se 1. Septembra 1939, krenulo za "zastitom" Nemacke manjine od Poljskog "napada" u Gdanjsku ... sve vec znamo o izraelskoj "argumentaciji", G. Pavlovicu!
Zoran Pavlovic
Чини ми се да грешите Васо. Израел се ипак само бори за своју и безбедност својих грађана. Од када је јаче обезбедио граничне прелазе знатно је смањен број терористичких напада по улицама Израела, а то су грађани захтевали од своје владе. Америка из страха од напада по својим градовима и авионима покушава да повлађује Арапима, али не заборавља на свој прави интерес.
vasa
I vreme je! Isti kriterijum za Srbiju i Kosovo kao i za okupirane palestinske teritorije. Izgleda da je i Amerika konacno pocela da shvata, da je politika dvostrukog standarda sa svojim "saveznikom" nikuda nece odvesti. Shvataju polako i da se jedan Osama Bin-Laden i njegova Al-Qaida nikada nebi pojavili da Izrael ne radi to sto radi (Dubai ...) dok ih Amerika u svemu bezuslovno podrzava, u protivnom ratovace u Iraku i Afganistanu i ..., sledecih 1000 godina jer je to u izraelskom interesu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља