субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22

Лек за наркоманију

четвртак, 25.03.2010. у 22:00

Епидемија хероинске зависности међу америчким војницима у Вијетнаму имала је изненађујући епилог с обзиром на у то време прихваћен став према болестима зависности. Када је Ричард Никсон наговестио да ниједан војник неће моћи да се врати кући ако не буде „чист“ на тесту урина, већина је престала да користи дрогу. Још више је изненадио податак да се само 12 одсто повратника из Вијетнама у року од три године поново окренуло пороку.

Тада је практично бачена у воду теорија „једном зависник, увек зависник“, али је наука брзо створила нову, суптилнију верзију да је „зависност хронично обољење мозга које се враћа“.

Нова књига психолога Џина Хејмена „Зависност: поремећај избора“ покушава да и њу сруши. Овај предавач са Харварда тврди да злоупотреба дроге или алкохола није нешто чему се људи не могу одупрети. У питању је свестан избор, један од многих које правимо у животу. Баш као што пут у зависност води преко лоших избора, за избављење су, верује он, потребне праве одлуке.

Хејмен се оваквим ставом директно супротставио Националном институту за злоупотребу дроге, водећој америчкој научној установи која је и створила теорију о „хроничној болести мозга са рецидивима“, прихваћену и у водећим установама за лечење као што је чувена клиника Бети Форд, пише у рецензији часопис „Њу рипаблик“.(/slika2)

Неуролози кажу да је зависност повезана са променама у структури и функционисању мозга. Редовна употреба хероина или алкохола заиста мења мозак, јер психоактивне супстанце уништавају неуротрансмитере. Уз помоћ скенера, научници су посматрали метаболичке активности мозга, показујући зависницима снимке са дрогом. Скенери су бележили реакцију на провокативне слике, а она се видела у облику мрља јаких боја које су указивале на активност одређених делова мозга. (/slika3)

То, међутим, није регистровано када су испитаници гледали неутрални садржај попут пејзажа.

Међутим, Хејмен тврди да зависност није стање мозга, већ понашања. Велики број психијатара, психолога и неуролога погрешно верује да појединац не може да одлучује о свом деловању ако на његово понашање утичу гени или неуролошко стање.

Кључно питање није да ли се дешавају промене у мозгу, јер је извесно да се дешавају, већ да ли оне блокирају утицај других фактора који подржавају самоконтролу, каже он.

Да ли оболели од Алцхајмерове болести може да се сврста у исту групу са наркоманом? Наравно да не може.

Пилоти или лекари зависници имају много да изгубе, па је зато међу овим професијама стопа опоравка висока. У експерименталним групама за одвикавање увек боље резултате имају они који за успех добијају некакве наградне ваучере. Када је у питању потпуно аутономно биолошко стање никаква награда или казна не може да утиче на њу. Замислите да оболелог од Алцхајмера подмитите да спречи погоршање деменције. Управо ту наступа слободан избор кад је у питању употреба дроге.

Али зашто онда разумни људи крећу путем самоуништења?

Зато што бирају врапца у руци – задовољство које дрога или алкохол одмах доносе. Чак и касније када последице почињу да се гомилају – финансијска криза, разочарење вољених особа, проблеми на послу – дрога и даље има вредност јер зависнику ублажава симптоме кризе и утољује интензивну жудњу. У неком тренутку језичак на ваги превагне у корист лечења, а Хејменова замисао је да тај процес треба убрзати или претњама (губитак посла у случају пилота) или тако што ће се понудити нови начини задовољења који могу да конкуришу пороку.

Клиничари су замерили Хејмену да форсира могућност избора, кад је извесно да га многи људи немају.

Да бисте рекли људима да има бољих ствари од дроге, прво морате да им понудите те добре ствари, каже Џесика Ворнер из Центра за зависност и ментално здравље у Торонту.

Ј. Каваја


Коментари6
f7c21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jasmina jovanovic
ovako na moju zalost pocela sam da drogom sa 17 god i probala sam bukvalno sve sada imam 40 g i na metadonu sam skoro 6 godina, imam 2 sina i bruka me je da pisem dalje. samo ovo volela bi kada bi mogla bez tog metadona i da nikada u zivotu nisam nista od tog probala . da navedem nisam u mogucnosti da ostavim klinca i da odem da lezim u bolnici na skidanje neznam ovde u vrscu otprilike traje lecenje sa jakom voljom od mesec do 3 meseca e to me koci ta duzina vremena verujte da nije klinac ostala bi koliko god treba samo da se jedno jutro probudim sveze i nasmejana sa mojim detetom igrajuci se snjim a ne da mi glava i organizam pun metadona... NEMOGU VISE OVAKO DA ZIVIM a dalje kako neka me neko posavetuje ko je ovo proso i da je sad cist normalna osoba hvala unapred
Lex Lellbach
Sloboda izbora!!! Sta je to?
S. Ristic
TRECI DEO - Na izgled jednostavno “izborom”, odlukom a u praksi sa ocekivanjem velikog stepena neuspeha. Nije dovoljno samo informisati i objasnjavati, jer svi nivoi svesti nisu sposobni sve absorbuju i da donose adekvatne zakljucke. Pocnite da drogirate zivotinju i necete naici ni na voljni ni nevoljni otpor. Ona ce to u potpunosti prihvatiti. Uskratite li joj to zadovoljstvo kasnije, bice nezadovoljna zauvek a da za to nije ni svesna ni kriva. Prvenstveno je treba dakle, zastititi od takvog necega. Pomenuh naivne oblike laz i prevaru, droge za necije zadovolstvo a istovremeno droga za neciju frustraciju i nezadovoljstvo. Vidite ljudsko drustvo igra na tom balansu droga i ako se kaze da ljudi imaji i ljudsko drustvo ima svest, taj balans znacajno igra na velikoj sivoj bazi potsvesti. Mozemo da verujemo u izbor, ali je to pojednostvaljeno, ako mi bas i razumemo sta se pod “izbor” podrazumeva, a mozda novotarija i igra pojmova odomacena na Zapadu.
smeker
Narkomanija u svakoj drzavi moze da se izleci da 1 mesec. Ona se odrzava zbog zaradjivanja milijardi. MADA i kad bi se narkomanija iskorenila (tipa poznate droge-heroin, kokain, hemija) ljudi bi opet poceli da se "drogiraju" necim, posto su ljudi generalno skloni porocima, posto je zivot bez bilo kog poroka dosta dosadan, pogotovo nizim druztvenim slojevima, koji ne mogu da prijuste sopinge, putovanja, i ostala skupa zadovoljstva.
sonja savic
Pa naravno da je narkomanija licni izbor,i neznam zasto je svrstavaju u bolest zavisnosti,to nije bolest strasno je sto se izjednacava sa bolescu jer rak,leukemija,mp i druge bolesti su bolest a narkomanija porok,zalosno je sto se vise prica i pominje narkoman od bolesnog coveka,jer ispada da je dobro biti narkoman sva su ti vrata otvorena kao iz sazaljenja ,tekst je odlican .Moj stav je da ako hoce neka takvom licu pomogne porodica to je njegov izbor.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља