петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.03.2010. у 22:00

Како до нагодбе Србије и Хрватске

Аутор Новица Коцић

Најава председника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића да би две државе могле да се нагоде и тако избегну процес пред Међународним судом правде добра је вест не само у моралном и политичком смислу због растерећивања односа на Балкану него и у чисто здраворазумском смислу. Ни једна ни друга страна не могу да постигну то да суд неку од њих прогласи кривом за геноцид јер за разлику од Босне и Херцеговине за Хрватску нема ниједне пресуде чак ни националног суда о томе да је неко починио тамо геноцид, каже у разговору за „Политику” професор др Војин Димитријевић, директор Београдског центра за људска права.

Како изгледа процедура одустанка од тужбе и контратужбе?

Док је у суду била само хрватска тужба она је могла да одустане од ње у било ком тренутку, али би и тада Србија могла да се пита да ли жели да искористи прилику за одговор јер је неко повео поступак против. Али када постоји и противтужба онда нема начина да се процес обустави тиме што ће једна страна повући тужбу и онда чекати другу шта ће да учини. То мора да се деси симултано. Суду је потребно уверење да су се странке озбиљно о томе договориле. Најједноставније би било да се у истом тренутку са истог места објави потписан споразум о узајамном повлачењу тужби. Међутим, не верујем да је то довољно, ни за заинтересоване стране ни за уопште решавање питања која су настала.

Шта би Србија и Хрватска требало још да учине?

Као могућност видим да се направи један добро промишљени споразум чија би једна тачка била одлука о повлачењу тужбе и контратужбе, али и одлука да се спорне ствари исправе и да се неодложно почну преговори о решавању онога што се не може једнократно решити. Хрватска је желела тужбом за геноцид, између осталог, да добије повраћај културних добара, обештећење за Хрвате који су били протерани или су били држани у логорима. Према томе сврха би била постигнута и без тужбе за геноцид ако ова питања могу да се реше. С друге стране противтужба има у виду интересе не само држављана Србије него и Срба из Хрватске како би они добили праведно обештећење за нека зла и неправде који су им нанети. На пример да им се гарантује стабилан повратак на места из којих су избегли, да им се исплате пензије које су дискриминаторно биле смањене.(/slika2)

Председници су најавили да тај посао лежи на владама Србије и Хрватске?

То могу да ураде начелно председници са својим ауторитетом, али по уставима двеју држава спољну политику воде владе. Они би могли да искористе свој ауторитет и утицај на владе који имају при чему је Тадићу лакше јер је његова коалиција на власти. Јосиповићу није тако лако јер његова странка не држи владу, али чини ми се да постоји расположење и да он има ауторитет да се направе међудржавни договори како би се ово питање скинуло с дневног реда.

Како коментаришете ставове да је ипак неопходно да Србија и Хрватска реше спорове из прошлости пред судом јер ће у противном то остати као трајно оптерећење и питање „ко је крив”?

Историја се не пише пред судом, што време више одмиче она се мање ослања на судске пресуде. Оно што буде на крају једног судског спора то је нека привремена форензична истина. После тога настављају се истраживања. И код нас су се неки људи надали да ћемо овим процесом расправити оно што се дешавало од 1941. до 1945. године, али не можемо јер суд за то није надлежан. Суд није историјски институт па да гледа архиве. Ми историју Немачке не пишемо према нирнбершкој пресуди него према свему ономе што је откривено. Битније је да и у хрватској и у нашој јавности сазрева уверење о томе шта се заиста десило, да се истраже узроци и да почне и историја у школама мало другачије да се учи, а то не може суд да промени.

Ј. Церовина

Коментари0
971f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља