уторак, 27.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34

Шиндлерова листа на аукцији

петак, 26.03.2010. у 22:00
Писац Томас Кенели са једним од примерака листе (Фото АФП)

Једина приватна листа са списком 801 Јевреја, коју је саставио Оскар Шиндлер у намери да их спасе сигурне смрти у нацистичким логорима, биће понуђена на аукцијској продаји у Њујорку, а почетна вредност износи 2,2 милиона долара.

– То је последња копија листе која се налази у приватном власништву и продаћу је првој особи која на аукцији понуди тражени износ – изјавио је Гери Зимет, колекционар ретких историјских списа и власник листе који сматра да поседује „један од најважнијих докумената из Другог светског рата”.

Према његовој изјави, постојало је седам верзија листе, а до сада се знало да су сачуване само четири. Једна копија листе чува се у америчком Музеју холокауста, друга у немачком Савезном архиву, док су преостале две у Јад Вашем музеју у Израелу.

Последња знана копија ове листе, која је послужила као инспирација за роман „Шиндлерова листа” Томаса Кенелија и истоимени филм Стивена Спилберга, пронађена је априла 2009. у архиви библиотеке у Сиднеју и сада се чува у Израелу. Радници Државне библиотеке Новог Јужног Велса пронашли су тада списак на 13 страна са именима 801 особе, а кураторка библиотеке Олвен Прyк документ је описала као „крхку и пожутелу копију оригинала, откуцану на писаћој машини”.

– Према истраживањима, пронађена листа је на брзину откуцана 18. априла 1945. године, и спасила је 801 особу од гасних комора, што је невероватно дирљив део историје – истакла је тада Прук за АФП. Она је објаснила да је постојало више примерака листе, које је Шиндлер поделио нацистима са захтевом да поштеде његове раднике, иако је Спилбергов филм сугерисао да је постојао само један такав документ.

За роман „Шиндлерова листа”, првобитно објављен под називом „Шиндлерова барка”, аустралијски писац Томас Кенели награђен је Букеровом наградом 1982, а према том роману 1993. године Стивен Спилберг реализовао је драму „Шиндлерова листа”, која је освојила седам Оскара, за најбољи филм и режију, адаптирани сценарио, фотографију, монтажу, сценографију и музику.

Оскар Шиндлер (1908-1974), кога је у Спилберговом филму играо Лајам Нисон, остао је упамћен као немачки индустријалац који је за време Другог светског рата спасао 1.100 Јевреја сигурне смрти у холокаусту, запошљавајући их у својим фабрикама у Чешкој и Пољској. Као опортунистички бизнисмен, Шиндлер је био један од многих који је видео профит у немачкој инвазији Пољске 1939. године. Добио је власништво над фабриком у Кракову у којој се производило емајлирано посуђе за потребе војске, а уз помоћ књиговође Исака Штерна (у филму га је играо Бен Кингсли), Шиндлер је придобио око 1.300 Јевреја да раде. Шиндлер је био сведок изненадног упада Немаца у Краковски гето 1942. током којег су Јевреји одведени у концентрационе логоре. Према сведочењима, он је био уверљива особа, привредник који се често бунио, због чега је чак три пута привођен, а својим шармом, лукавошћу и моћи убеђивања, успео је да раднике спасе од одласка у логоре.

Ни данас нико са сигурношћу не зна који су били Шиндлерови мотиви да спасе Јевреје, али многи често цитирају његову реченицу: „Знао сам људе који су радили за мене, а када их знате према њима се морате опходити као према људским бићима”.

-----------------------------------------------------------

Одликован у Јад Вашем музеју

После рата, Шиндлер је емигрирао у Аргентину где је банкротирао, а

у Немачку се вратио 1958. и настанио у Франкфурту. Пет година касније, одликован је у Меморијалном центру за холокауст Јад Вашем, као „Праведник међу народима”. Тада, Шиндлер је био тек трећи католик који је добио ово признање за борбу против антисемитизма. Преминуо је 1974. у 66. години, а сахрањен је у Јерусалиму.

Иван Аранђеловић


Коментари1
144e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kafka
Sindler je spasao ljude, ali je i enormno zaradio na besplatnoj radnoj snazi. Ko ce to nadoknaditi i kada? Nemacka je izgradjena rukama logorasa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља