уторак, 27.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34

Без поделе Светог града

петак, 26.03.2010. у 22:00
На­о­ми Цур испред мапе Сверог града (Фото Н. Радичевић)

Од нашег специјалног извештача
Јерусалим, 26. мартa – Локалне власти у Јерусалиму не планирају ни да обуставе ни да умање изградњу спорних насеља у источном делу града, упркос притисцима међународне заједнице, пре свега САД. Према речима Наоми Цур, заменика градоначелника Јерусалима, задужене за планирање, конзервацију и животну средину, развој Јерусалима не може да буде замрзнут скоро четири деценије само зато што нема напретка у израелско-палестинским преговорима. У разговору за „Политику” Наоми Цур истиче да је веома важно то што је израелска влада преузела одговорност за цео град.

„Захваљујући томе што је Јерусалим јединствен, а не подељен град, ускоро намеравамо да у сарадњу са житељима градимо 20.000 стамбених јединица за арапске породице у источном Јерусалиму. И то је нешто апсолутно ново у Јерусалиму, будући да су пре тога Арапи, који су власници земље, свако за себе на својој парцели у источном Јерусалиму градили са грађевинском дозволом или, најчешће, без ње. Међутим, они нису имали довољно новца, па је свако градио малу кућу на својој парцели. Тако имате много расцепканих малих парцела са кућама, а немате урбану структуру. Онда свет криви Израел да не постоји комунална инфраструктура у арапским насељима, али како је могуће да постоји кад су то неиспланирана насеља у којем је свако за себе градио без икаквог плана”, каже Цурова и додаје да су се житељи тог насеља сагласни са овим планом.

Према њеним речима, оно што је досад на том месту саграђено биће легализовано, а град ће финансирати изградњу додатних стамбених јединица, као и комплетну комуналну инфраструктуру. На констатацију да је Израел изградњом и ширењем јеврејских насеља у источном делу Јерусалима заправо променило етничку слику града чији је статус споран у израелско-палестинским преговорима, Цурова каже да се данас често могу чути примедбе „немој да урадиш ово или оно јер ће то пореметити климу за преговоре”.

„Сматрам да увек можемо наћи разлог зашто да не почнемо преговоре, али морамо да нађемо заједничке разлоге да директно разговарамо о заједничкој будућности у граду који делимо, али који никад не сме бити поново подељен. Сви би требало да деле одговорност за град и сачувај нас Боже тога да постоји граница која би делила један од другог дела града, као што је то било од 1948. до завршетка Шестодневног рата 1967. године. Ако икад доживимо коначни статус Јерусалима, сматрам да морамо да имамо одрживи град са урбане тачке гледишта, што значи да морамо да имамо саобраћај, кишну и фекалну канализацију, одношење отпада, као и приступ свим светим местима”, каже Наоми Цур.

Такође истиче да актуелни градоначелник Нир Баркат није политички градоначелник и да није имала никакве везе са јеврејско-арапским односима већ са другим проблемом – сиромаштвом, како у арапским насељима тако и ултраортодоксним јеврејским насељима.

„Један од главних наших проблема јесте слаба економска ситуација две популације. Једна је ултраортодоксна јеврејска популација, која чини 25 одсто јерусалимског становништва и жели да живи одвојено у заједници у којој већина мушкараца не ради, већ само жене раде. Друга је арапска заједница у којој због културних тековина много жена остаје код куће и није запослено. Дакле, у једној групи, мушкарци не раде, а у другој жене не раде, при чему ми као град субвенционишемо ово сиромашно становништво са пола милиона шекела (100.000 евра) годишње. Наш главни циљ је да покушамо арапске жене и мушкарце ултраортодоксне Јевреје да укључимо у радну популацију”, каже Цурова и додаје да будућа одрживост овог града не зависи од демографског баланса већ од економског баланса.

Она додаје да јерусалимске власти не намеравају да руше нелегално саграђене арапске куће (којих према проценама има око 60.000), истичући да би Арапи требало више да се укључе у политички живот и да гласају, јер „ако је 15 година на челу Јерусалима био ултраортодоксни Јеврејин, зашто то не би могао да буде и Арапин”.

-----------------------------------------------------------

Четири деценије спорних насеља

Израелска насеља у источном делу Јерусалима продукт су идеје Тедија Колека, који је од 1965. до 1993. био градоначелник Јерусалима и који је имао визија уједињеног града у којем ће Јевреји и Палестинци живети једни до других под израелском сувереношћу. Међу већином израелске популације постоји консензус о концепту уједињеног Јерусалима са једнаким могућностима за све житеље. Ипак, изградња јеврејских насеља у источном Јерусалиму сматра се повредом међународног права будући да се насеља налазе на територији која би требало да буде део будуће палестинске државе.

Ненад Радичевић


Коментари9
98014
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lamin
@Snezana , 29/03/2010, 15:03, nije kompleksno nego vrlo prosto , jevreji su preko SAD proteklih decenija delovali izuzetno antisrpski ! A to što se Vi u međuvremenu s njima zabavljate to me ne interesuje .
Џејми Шеј
@Snezana , 29/03/2010, 15:03 - da svetska politika je vrlo kompleksna ali je matematika vrlo prosta. Na primer 15-20 miliona Jevreja kontrolise 43% svetskog bogatstva prema Njujork Tajmsu. Zakljucak ostavljam Vama, a sve u vezi pozitivnog odnosa. U odnosu na Srbe, propagandu pretvaranja Srba u naciste su osmislile jevrejske PR agencije.
Snezana
@ Lamin: Niste me pitali da li bi imala nesto protiv da mi se obracate sa "ti". @ Realista: moje iskustvo sa Jevrejima je sledece: kada radite posao sa njima, znaju da i druga strana treba da profitira, ne bi li i oni imali koristi. Ne vidim nista lose u tome. Sto se tice politike na svetskoj sceni, ona je isuvise kompleksna ne bi li je moj komentar tacno ocrtao u ovom malom paragrafu.
Realista
@Snezana. Slazem se sa Vama da Jevreji pokusavaju da izvuku maksimum iz svog zivota kao i maksimalnu materijalnu korist, ali im je mana sto to cesto rade na tudju stetu (bez moralnih skrupula).
lamin
@Snezana , 28/03/2010, 23:39, evo ti malo materijala za razmišljanje : ko vlada SAD-om ? da li su SAD bombardovale Srbiju , okupirale deo srpske teritorije ( i poklonile muslimanima ) i dalje rade protiv Srbije ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља