петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Мој музички идол је био Елвис Присли

Аутор: Славко Трошељсубота, 27.03.2010. у 22:00
„Мене мајка моја роди да сањам о слободи”: Корнелије Бата Ковач (Фото Анђелко Васиљевић)

Корнелије Бата Ковач је композитор који је својом музиком освојио све просторе бивше Југославије, па и Европе. Његове ноте прославиле су: Здравка Чолића, Далибора Бруна, Даду Топића, Душана Прелевића, Златка Пејаковића...

Рођен је првог дана 1942. године у Нишу, као прво дете, у браку Српкиње Вере из Ниша и Мађара Јожефа из Суботице. 

Био је члан састава „Индекси” и оснивач „Корни групе”.

У два периода радио је и у иностранству, од 1978. до 1981. у Шпанији, а од 1989. до 1994. у Енглеској.

Основно и ниже музичко образовање стекао је у Суботици, а више на Музичкој академији у Сарајеву. Поред класичног музичког образовања посветио се џезу и року.

Освојио је и две „Златне арене” у Пули за музику у филмовима Мише Радивојевића „Без” (1972) и „Живот, снови и смрт Филипа Филиповића”(1982).

Из брака с покојном Споменком има три кћерке: Александру (38), Кристину (36) и Ању (21), а од Кристине унуку Тару (годину и по). Тарин отац је Игор, певач групе „Плејбој”.

У ком окружењу сте одрасли?

Од како знам за себе у Суботици, мада сам рођен у Нишу. Моји родитељи су се 1944, две године после мог рођења, по указу Милана Недића да странци више не могу да раде у Србији, преселили у Суботицу, код очевих родитеља бабе Аранке и деде Корнела. Суботица је тада била под влашћу Мађара. Тај део приче унео сам у песму „Моја генерација”:

„Изненада кобне ноћи те 40 друге године

чинило се као да ће снег, а стигао је рат

и војник неки туђ и стран.

Мене моја мајка роди да сањам о слободи...

Сад је време сасвим друго и пут свој свако има

Што год смо даље, све више хоћу

да знам где живи, где пева, пије, где је сад”...

Како Вам је било код деде и бабе?

Ту ми је, углавном, све било музика. Деда је био учитељ и музичар. Свирао је виолину, контрабас, клавир... И отац је био музичар. Његов основни инструмент била је виолина, а и клавир, труба, гитара, бубњеви... Имао је свој оркестар. Основао је Суботички музички фестивал! А и око куће ми је све било „музика”: дедина кућа била је окружена лејама поврћа, шумом, воћњаком, виноградом, а иза тог су била житна поља. Прави рај...

Колико сте се давали спорту?

Моја основна играчка је била лопта. Због лопте сам, у једном тренутку, могао да останем без музике. Часове клавира сам подредио игрању фудбала. Кад је отац то сазнао изударао ме је каишем и забранио ми да пипнем било који инструмент. Али, спасао ме деда. Тајно смо вежбали свирање на клавиру... Моју фудбалску „каријеру” наставио сам, много година касније, као „фудбалски” композитор. На наговор новинара Слободана Новаковића компоновао сам музику за химну Партизана. Знате оно:

„Волим Партизан црно-беле боје,

волим Партизан као очи своје”...

Како Вам је „ишла” школа?

Сваке године сам одлазио на поправни испит, али никад нисам понављао разред. Ипак, нисам могао да се упишем у гимназију, али јесам у средњу музичку. И ту сам, ни ја не знам како, био најбољи. У том стилу сам наставио рад и као студент Музичке академије у Сарајеву. Желео сам, наравно, да студирам у Београду, али нису ме примили. У том случају није било у питању моје знање већ „републички кључ”. Али, нисам се покајао. Сарајево ми је, по много чему, било велика школа музике, а и живота.

Кад сте пошли на игранке?

Од малих ногу. У Суботици сам, са друговима, имао неколико састава, а после тога сам наговорио оца да нас узме под своје. И он је то учинио. А у Сарајеву је то настављено. Мој музички идеал је био Елвис Присли, али истовремено сам открио и џез. С једне стране ми је био рокер Присли, а с друге ми се појавио Дизи Гилеспи, који ми се допао, али га нисам разумео. Он је свирао би-бап. Касније сам био очаран начином свирања Оскара Питерсона, црног виртуоза на клавиру.

Ко је унео нови стил у свирање?

Били су то, шездесетих, „Стонси” и „Битлси”. Од тада су нестали велики оркестри са клавиром и трубама, а у „игру” су ушле електричне гитаре... У Сарајеву сам свирао у више састава, а после три-четири године ушао сам, по позиву, у чувене „Индексе”, као клавијатуриста. Прве композиције су ми, још док сам био студент, прихваћене на фестивалима у Суботици и Опатији: „Дај ми осмех”, „Сусрет”... Цела Босна је заволела моја „Четири младића са Требевића”. После тога сам кренуо у Београд.

И родила се „Корни група”?

Јесте. Први озбиљни певач нам је био Душан Прелевић, потом Далибор Брун, затим нам се придружио гитариста Јосип Бочек, а са њим и певач Дадо Топић. Са Дадом смо имали више хитова, а најпознатији је „Ој, цуро малена, пусти да те дирам”... У групи је, само до једне сингл плоче, био Здравко Чолић. А певач који је остао у „Корни групи” до њеног гашења 1974. био је Златко Пејаковић. А те године смо, као победници у Опатији, били у Брајтону на Песми Евровизије са песмом „Моја генерација”. Заузели смо дванаесто место. Победила је тада незаустављива, а сад легендарна група „АББА”.

Који период посебно памтите?

Онај у новом сусрету са Здравком Чолићем. Радио сам само за њега од 1976. до 1986. године. У милион примерака продали смо албум „Ако приђеш ближе”. Заједно смо урадили шест албума. И сваки је био мега хит. Тада су настале песме „Пјевам дању, пјевам ноћу”, „Април у Београду”, „Вагабунд”, „Пјесмо моја”, „Она спава”, „Станица Подлугови”, „Зима са Кристином”, „Звао сам је Емили”...
Каква су Вам искуства с Енглезима и Шпанцима?

У Енглеској ми је најбољи пријатељ био Ирац. Енглези Вас цене док виде да вредите. Али, нико од Енглеза ме није звао у кућу, а Шпанци су ме звали и у кућу и у кафану, и на вечере, ручкове, забаве... Упознали су ме и са члановима породице... На оба ова моја боравка у иностранству, у Енглеској и Шпанији, водио сам, кад је то било могуће, комплетну породицу.

Каква је била Споменка?

Била је сјајна мајка и супруга која је у потпуности разумела моје уметничке прохтеве, кризе и „болести”. А имала је смисла и за писање текстова. Умела је да осети како моја душа и срце говоре кроз музику...

Колико сте посвећени себи...

Сваки стваралац је егоиста. Кад радим немам времена за друге... Зато сам увек имао проблеме, посебно са женама. Кад је требало да се јавим у пет, а ја сам се, због посла, јавио у десет...

... а колико кћеркама?

Око ове две старије сам имао посла док су биле у пеленама, а после тога је, углавном, само Споменка била уз њих. А кад је музика у питању ништа им нисам помагао. Рекао сам им: „Ако вредите и радите успећете”... Ања је завршила средњу, енглеску школу. Одлично говори језике, а сад још тражи себе... Живи са најстаријом сестром Александром, Катарина има своју породицу, а ја сам отишао у самце.

Да ли сте задовољни собом?

Јесам. Веома... Али, нисам задовољан условима живота средине у којој живим. Мислим да је, ипак, све могло да буде много боље.

Чиме се још бавите?

Писањем. Објавио сам две књиге. Аутобиографски роман „Тамне дирке” и збирку „Фалко и друге приче”. А објавићу и трећу која се зове „Фуснота”. То су приче о познатим догађајима, али забележене иза кулиса, из мог угла.

Како доживљавате наду?

Без наде нико не би могао да живи. Она је противотров очајању. Она је наша животна снага...

Шта поштујете у дружењу?

Волим дружења са људима који имају широко образовање. А кад је у питању пријатељство са женама ту имам недвосмислен став да природа мора да чини своје. Та врста блискости би требало да буди и еротска осећања. Ако их нема ту нешто није уреду... Ту нема ни правог пријатељства...

Шта Вас враћа у младост?

Најчешће моје песме. Посебно оне о мом животу у породичној кући, у Суботици. Једна од њих је „Ораница”:

„Да пољубим клице раног жита

Као усне неке младе цуре

Да осетим буђење и радост

Да се вратим у понор, у младост

Да ми врапци певају над главом

Цвет багрема да по мени пада

Ако треба и умрећу сада

Војводином магла и тишина влада”

Шта је за Вас љубав?  

Хришћани су, за разлику од Старих Грка, који су правили редослед свих вредности, пребацили љубав са четвртог на прво место. А ја сам хришћанин...

Да ли сад имате љубав?

Имам одређену особу са којом сам у вези, коју волим. Не живимо заједно. Још се за то нису склопили сви услови...


Коментари2
3f953
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lepa secanja
Odrastao sam uz Korni grupu, mada su me izludjivali, jer nikako nisam mogao da ukacim sta je to prava muzika i sta oni u stvari vole da sviraju - da li "underground sound" poput Jene zene, Moj bol i slicno, ili pesmice ala Trla baba lan ili Gospa Mica gazdarica? Bio sam suvise mlad i nisam uspevao to da ukacim (kada se foliraju, a kada stvarno uzivaju u svirci?). Bata je lepo spomenuo svoj ciklus sa Colom, ali je propustio da kaze da je napisao najlepse pesme za Oliveru Katarinu (Vuco). Zelim mu puno srece i dobro zdravlje. Vidi se da je srecan sa svojom decom, a to je najvaznije u zivotu. Cerka mi takodje kaze da mu se Aleksandra veoma fina (upoznala je u njenoj skoli pevanja). Sto se tice njegovog komentara u vezi erotike, moram reci da je vrlo impresivno za jednog skoro 70-godisnjaka da je toliko brizan o tome! (Sta taj rock cini od ljudi!)
Matija
Sedeo sam sa Kornelijem u klupi u 8-om razredu osmoletke. Njegov otac je davao casove mojoj sestri iz harmonike kod nas u kuci. Bio je fini gospodin, uvek lepo raspolozen. Od njega sam kupio moje prve skije, drvene. Pozdrav Korneliju. Matija

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља