среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:57

Папа на „нишану” Титовог фотографа

субота, 27.03.2010. у 22:00
Иво Етеровић

Био је први слободни фотограф на комунистичком двору, јачи од Удбе и КОС-а, јер је смео да завири тамо где су агенти ходали жмурећки и с ватом у ушима. Први је провирио у Титову и Јованкину спаваћу собу, а онда је те фотографије показао Југословенима, па су поданици могли да виде како изгледа стварни командни центар СФРЈ изнутра. Десет година је телеобјективом држао на нишану вођу друге Југославије и његову супругу. Када је завршио материјал за књигу „Њихови дани” 1977. године, причу у сликама о Брозовима, Тито му је, одевен у баде-мантил, седећи поред Јованке, написао на макети: „Етеровићу, фотографије можете користити по својој жељи”. 

Шармантни Далматинац Иво Етеровић, мада му више прија када га ословљавају са Далмош, хиперактивни Сплићанин који већ толико дуго живи у Београду да никада није сигуран да ли се кеј, којим често шета, заправо зове савска рива, током своје полувековне каријере фотографисао је све и свуда, на свим континентима. Возећи џип, залутао је у минско поље на синајском песку и гледао како камиле лете у ваздух. Сликао је из борбених авиона и подморница, крио се иза жбуња и летео балоном изнад Енглеске, што није успело ниједном југовићу, а камоли Далмошу.

Шјор Иво ни у 75. години не престаје да изненађује, нити му пада на памет да живи од принадлежности из ПИО фонда. Маршал је скоро заборављен, а нови Етеровићев мото је: „После Тита, папа”.

Славни фотограф је опет у великом послу. Три године слика Бенедикта Шеснаестог на његовим званичним церемонијама у Ватикану.

Како је с Белог двора и Бриона Етеровић доспео у храмове Свете столице, као фотограф на повлашћеном задатку – да са сталном пропусницом, коју добија тек неколико смртника, из непосредне близине снима поглавара Римокатоличке цркве, бискупа града Рима и изборног монарха Ватикана? Познати шармер, који одбија да га сматрају старим, јер док год држи апарат, осећа се тек нешто старијим од тинејџера, прича непосредно и мангупски, мешајући далматински дијалект и београдски сленг:

– Пре три године чекао сам на миланском аеродрому да се укрцам у авион за Београд. Кад, приметим Радована Биговића у свештеничкој одори, заиста сјајног господина. Чека и он авион. С њим је био господин у оделу. Биговић нас је упознао у авиону, јер смо игром случаја седели један поред другога – био је то београдски надбискуп Станислав Хочевар. Одмах ми је рекао: „Знам ко сте ви, ви сте фотографирали маршала”. Одговорио сам му из топа: „Потврђујете моје сазнање да Удба и попови све знају”. Ти госпе, настао је општи смех у авиону – прича ми Етеровић о експресном познанству са београдским надбискупом, склопљеном буквално на небу. На 10.000 метара.

Месец дана после сусрета у авиону, Станислав Хочевар је позвао Иву на кафу и упитао га:

– Да ли бисте фотографирали папу? Консултовао сам Ватикан и они су заинтересовани.  

Иво је Хочевару одговорио брзо, духовито и са оном дозом провокације којом је шармирао Броза и давно отворио врата здања у Ужичкој улици. Додуше, код Тита се откравио тек после трећег „чивас ројала” са содом. Са надбискупом је већ било лакше. И није било вискија, као оне вечери код маршала.  

– Рођен сам као католик, па сам деценијама био црвени. Сада сам розе. Дакле, сликаћу папу, одговорио сам Хочевару.

(/slika2)Тако је шјор с надбискупом на реч постигао споразум о коме маштају највећи фотографи света. Можда би са овим ангажманом могао да се мери само блиски фото-сусрети с Фиделом Кастром, али када је у питању сплитски берекин, ништа није немогуће. Хајде, пробајте да се кладите ко је портретисао Јасера Арафата у паклу либанског грађанског рата, када је палестински лидер био зверка коју су сви ловили. Три дана Иво се шуњао ка добро чуваним пећинама у долини Бека, како би уловио крупне Јасерове кадрове. 

Иво је у протекле три године направио хиљаде фотографија папе Бенедикта Шеснаестог. Не зна када ће посао коначно бити закључен.

– Сликам папу на његовим службеним наступима, за Ускрс и Божић у базилици Светог Петра и на другим местима великих ватиканских светковина. Прошао сам све врсте провера. Ватикан је врло опрезан кад је реч о папиној безбедности. Увек за вратом имате нечије очи, увек сте на нечијем скенеру. Можда би Амери и Руси требало да уче од њих. Али кад вас провере и уђете унутра, онда је милина радити. Још нисам представљен папи, али, дај боже, можда ће се и то догодити ускоро. Можда се плаше да га не намештам за сликање, али, ево кунем се, нећу га ни пипнут’. А ја иначе не радим монтиране слике, оне испозиране.

У Ватикану је договорено да Етеровић направи изложбу и монографију под називом „Папа Бенедикт Шеснаести на фотографијама Иве Етеровића”, пред могући долазак папе у Србију, на обележавање 1700 година од доношења Миланског едикта. Претпоставка је да би Бенедикт Шеснаести могао да 2013. године дође у Ниш, родни град цара Константина, који је дозволио слободно исповедање хришћанске вере у римској царевини. 

О свом послу у Ватикану Иво више не жели да зуцне. Али, о свом путешествију од Белог двора до Свете столице могао би месецима.

Годинама је копао, тражећи одговор, откуд баш он да буде тај човек који ће „нишанити” у Броза. Јованка му је много касније објаснила: Вајар Антун Аугустинчич је хтео да направи Титово попрсје, а вођу је мрзело да позира сатима.  Аугустинчич је онда рекао: „Зовите Иву Етеровића, вајаћу по његовим фотографијама”.

Требало је да га слика један дан, а задржао се десет година, као папарацо с највећим привилегијама, пошто је убедио маршала и његову супругу да их слика ван протокола. Одстранио је ордонансе, ађутанте и безбедњаке, да они не би одстранили њега. После 10 година, наизглед обични фрагменти славног брачног пара, виђени телеобјективом Иве Етеровића, постали су врхунски светски политички бестселер.

Око двора се спекулисало да је током посла на једном фото-албуму Брозових, Иво постао нека врста медијума између супружника.

Шјор, међутим, тврди: „Њих двоје су се искрено волели до последњег Титовог дана и заправо се никада нису разишли”. Иво, такође, никада није напустио Јованку. Остао јој је веран пријатељ до данас.

-----------------------------------------------------------

Београд је центар света

– Београд је увек за мене био центар света, осим родног Сплита, наравно. Београд је једини град у коме живим и у коме ћу, дај боже, живети још дуго – каже непоправљиви југоносталгичар.

-----------------------------------------------------------

Шта фали голим женскама

Најбоље фотографије о Титу и Јованки објављене су у загребачком магазину „Старт”, непосредно пре штампања књиге „Њихови дани”. Када је Иво то предложио, Тито га је упитао: „Је л’ су то они што објављују голе женске”, а затим дао благослов: „Па, добро, шта фали голим женскама”. Јованка се слатко насмејала.

– Однео сам фотографије у Загреб, ишпиглирали смо број, одштампали га и први примерак сам однео Титу и Јованки да га погледају. Тај број „Старта” (18. мај 1977) био је куриозитет: репортажа о Титу и Јованки објављена је на 40 страна.

Александар Апостоловски


Коментари10
a6334
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusanka zutic
Gospar Ivo je zaista u pravu, svi nasi prijatelji iz inostranstva nece da se vrate u svoje zemlje, vec gledaju kako da ostanu ovde. A kada bi nasa administracija bila ko u svetu, napr. u Skandinaviji, oni bi to i uspeli da ostvare. Ali, mi smo kreteni neopevani, pa nazalost ,dok je ovako, dok na tim salterima u policiji, i slicnim veselim ustanovama,opstinama, rade neke najstrasnije cuke to se nece desiti. Kad mi nekoga uhvatimo u nase ludilo, taj ako vec nije lud ima da poludi i da se scool uklopi. Dodjite , mladi iz celoga sveta, cekamo vas!!! Belgrade is the coolest city in the whole world!!!
Ranko Spalević
Veliko je bogatsvo uživati u ljepoti fotografije i ljepoti susreta i druženja sa Ivom. Jednostavan kao što su mu i fotografije (kao i sve velike istine) - jednostavne. Primjer kako se voli i slavi grad u kojem su mnogi savili gnijezdo "Bez adresa, bez imena". Zato očekujemo još jednu jedostavnu, ljudsku priču bez poze i šminke, kavu nam godinama poklanja - od naših, sinajskih, svjetskih prostora i znamenitih likova. Puno sreće, Šjor Ivo!
Miloš Kikić
Zar ne deluje dosta neverovatno Eterovićeva priča da je posle jednog slučajnog susreta i poznanstva sa beogradskim nadbiskupom Hočevarom, ovaj njega predložio za papinog fotografa? I, što je najglavnije, Hočevarov predlog bio prihvaćen u Vatikanu. Svaka čast Ivi Eteroviću ali, ipak, Vatikan je imao ogroman izbor majstora fotografije širom sveta u punoj životnoj i stvaralačkoj snazi a opredelio se za čoveka duboko u osmoj deceniji života. Meni nekako izgleda da to ipak više ima veze sa nekakvim Brozovim posthumni uticajem u Vatikanu ili sa nekakvim pripremnim radnjama za predstojeću posetu pape Srbiji koja se, izgleda, već uveliko priprema.
Nikoa Zec
Ovaj Gospodin je mnoge "zadivio" Brozom,u tekstu se kaze zavirio kao eto uspjelo mu da udje i to objavi .Nekada kada se nije imalo novca da se kupe batreije za auto kola su se gurala da bi upalila a ovaj Gospodin bez uvrede za njegove fotografije u umjetnickom smislu po preporuci Hocevara snima pape koja "sreca " za nas izgleda da jos mnogi nemaju novca da kupe akomulator ili baterije kako hocete pa ih ovako treba gurati i to nakon sto godina nikad nam dosta putokaza samo trebamo da slijedimo put koji je on naslikao.
Ранко Спалевић
Примјер како од дрвета (батеријице као метафорице) не видите брдо, да не кажем громаду понајвише београдску
Препоручујем 0
Imam i ja taj start
Da kupila sam ga a i te godine sam dosla u ovu zemlju preko bare, da imama taj Startov broj, ali nevidoh gole zenske.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља