субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.03.2010. у 22:00 Љиљана Ћинкул

Трава ће све прекрити

Од своје прве самосталне изложбе слика, коју је Биљана Ђурђевић (1973) приредила 1998. године, па до данас, развија се и расте једна пажљиво вођена уметничка каријера истакнута високим оценама проминентних критичара, учешћем у референтним домаћим и међународним селекцијама као и позиционирањем у контекст иностраних галеријских програма и тржишних система. Ова значајна професионална афирмација заснована је на моћном сликарском концепту који у форми енигматичне и не/пријатне визуелне провокације сондира симптоме времена и његове проблематичне друштвене и етичке норме. У интерпретацији овог истуреног става и говора у првом лицу о табуима и клишеима, сликарка користи облик класичне фигурације, проверену језичку форму блиску старим мајсторима и управо сопственим примером још једном доказује да је суштина уметничке димензије (и актуелности) у поетском а не појавном/физичком слоју дела.

Као и у својим претходним проблемским целинама, Биљана Ђурђевић свој чврсто успостављен систем вредности, заснован на истраживању идентитета и његове агресивне осујећености, наставља да фокусира у теми драматичне осетљивости девојчица тинејџерског узраста. У новим сликама сценски оквир је промењен и уместо затвореног простора купатила, типичног за раније радове, амбијент је флорални чија вишеслојна мистична симболика (отровне биљке, змија, мочвара) уместо лепе шуме/врта који нису увек афирмација позитивног, појачава енергију мучног и опасног места. Визуелна дијалошка форма биљака и фигура, као и положај уснулих или утопљених девојачких тела, ишчитавају се као интензивне узнемиравајуће емоције тескобе, тајне, страха од насиља, подсећајући нас на невине жртве које мотивише атмосфера мучне духовне морбидности.

Пет слика насталих у једном даху, током протеклих месеци, и својим невиним насловима – „Трава ће све прекрити”, „Вресиште”, „Црвена трака”, „Расадник” и „Врт” – указују на метафоричну димензију шифрованог говора и питања: Шта остаје у нама после непријатног искуства? Ових пет слика пажљиво одабраних димензија, сугеришу целину полиптиха, а могу се читати и као делови олтарске пале на вратима Света којем недостаје Рајски врт и у којем су бајка и хорор или жртва и џелат стигматизовани истом застрашујућом фразом починиоца дела. Поткрепљујући и сликом са места догађаја причу о тешкој несрећи, телевизијски извештачи нас узнемире и подсете да се библијске сцене страдања настављају и да свако време има свој Страшни суд.

Неки од кључева за експликацију сликарског кода Биљане Ђурђевић налазе се и у класичној литератури, музици и поезији чији симболи и амблеми, као својеврсни медијски деривати у алузивном говору, дају овој уметности атрибут елитистичког. Уз описне придеве интелигентно, софистицирано и интригантно наставља се њена озбиљна сликарска каријера.

Коментари0
a7161
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља