петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:33

Лекари беже из медицине рада

понедељак, 29.03.2010. у 22:00

Специјалисти медицине рада који се баве превентивом у виду систематских прегледа радника свих професија, све чешће се одлучују за сигурнију позицију изабраног лекара у дому здравља. Када заживи правило о капитацији – плаћању лекара по броју здравствених картона, и када се промени закон о платама у здравству, специјалисти медицине рада неће више моћи да добијају и плату из буџета и да наплаћују разна уверења о здравственом стању, односно неће више бити двојног финансирања.

За сада специјалисти медицине рада плате добијају из Фонда здравственог осигурања, као и сви други лекари, потврђују нам у овој институцији.

– Нико не врши притисак на специјалисте медицине рада, нити тражи од њих да постану изабрани лекари. Чињеница је да је закон предвидео промене начина плаћања и ових специјалиста, када се усвоји капитација. Плаћаће се само права из обавезног здравственог осигурања, а то на пример нису потврде о радној способности и разна уверења које издају ови лекари, а сада добијени новац иде за исплату стимулација или неких других давања – појашњава за „Политику”, Светлана Вукајловић, директорка Републичког фонда здравственог осигурања.

Од 860 специјалиста медицина рада, колико их је било почетком 2000. године, у овом часу ради 240 лекара, али ће и они морати да се одлуче да ли ће радити као изабрани лекари или ће задржати специјализацију, али ће онда део своје плате обезбеђивати финансирањем кроз превентивне прегледе, које ће платити послодавци – фирме, компаније...

Професор др Богољуб Перуничић, помоћник директора Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић” каже да само кроз овај институт годишње прође око 10.000 пацијената, који долазе ради процене радне способности.

– Последњих неколико година јављају се углавном само болесни људи. Раније је било и манипулација и покушаја да се инвалидска пензија добије и када за то нема услова. У последње две године не сећам се да је неко дошао на комисију за инвалидску пензију, а да није било правих разлога за то. Нажалост, долазе изузетно болесни људи, углавном из категорија које су иначе социјално угрожене. Имамо проблем с незапосленим старијим радницима, који немају своја примања, неко их израбљује радом „на црно”, здравље им се убрзано погоршава… Имамо и значајан број људи, који долазе да им се одреди губитак радне способности, али неће да иду у пензију, иако су болесни и нису способни да раде. Доста фирми нам шаље своје запослене који хоће да раде, а у фирмама сматрају да за то нису способни – наводи др Перуничић.

Наш саговорник каже како нико не помиње укидање специјализације медицине рада, али је чињеница да се због најављеног другачијег финансирања ови стручњаци радије одлучују да буду изабрани лекари. Међутим, по његовим речима, медицина је незамислива без ове специјалности, која се бави превентивном медицином.

– Ми смо, заједно са Секцијом за медицину рада Српског лекарског друштва и Стручном комисијом, припремили стратегију будуће медицине рада. Предложили смо усвајање закона о медицини рада и закона о посебном осигурању од повреда на раду и професионалних болести. Међутим, кроз буџет део новца мора да се одвоји за становништво које није у радном односу, али чије се здравље мора чувати, за незапослене, за самозапослене, за оне којима су нужни превентивне програми и мере – каже др Перуничић.

Нема више великих грађевинских фирми и предузећа, нема обавезних систематских прегледа… У децембру лекари ове специјалности су пред собом имали податак да је број од 250.000 производних радника смањен на трећину или четвртину.

– Нови Закон о раду не предвиђа више обавезни преглед пре запослења, изузев за радна места с повећаним ризиком. Има банака, јавних предузећа која добро стоје, па чак и неких приватника, који плаћају систематске прегледе за своје запослене. Они који су се развијали у европским условима схватили су да су здравље и лично задовољство радника на радном месту врло важни, јер подижу продуктивност и креативност на послу. Прегледи су инвестиција, јер свако улагање у превентиву десетоструко се враћа – каже наш саговорник.

Али, много је приметније одсуство стварне бриге за радника, што се нарочито види лети када велики број радника страда на градилиштима. Многи су пред пензијом, многи имају хроничне болести...

– Подаци о повредама на градилиштима или другим местима којима располаже медицина рада често нису тачни, јер део тих радника ради непријављено, „на црно”. Особе које настрадају не пријављују своје повреде као повреде на раду, већ им сугеришу да лажу како су се оклизнули, повредили код куће…Такви трошкови падају на рачун здравственог осигурања, иако по новом закону последице повреде на раду, односно трошкове лечења сноси послодавац, Али послодавац се нагоди са радником у стилу: „Даћу ти неки динар, кажи да ниси пао са грађевине”. Да постоји посебан Фонд за осигурање од повреде на раду до тога не би долазило, а то смо и предложили у стратегији. Специјалисти медицине рада су веома важна специјалност у процени губитка радне способности и „Институт Карајовић” то ради у складу са светским стандардима – каже професор Перуничић.

Оливера Поповић


Коментари9
48669
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Simovic
Zato će nam sad, ne samo Slovenija nego i Hrvatska, uzimati stručne kadrove koji su najčešće ovu specijalizaciju dobili o trošku države. Upravo za tržište Hrvatske tražim jednog doktora specijalistu medicine rada.
Prof dr Jovica Jovanovic
Specijalisti medicine rada u ovom trenutku iz straha da će ostati bez plate "beže u izabrane lekare". Na ovaj način oni čine dvostruku grešku. Usled nedovoljnog broja lekara medicine rada koji ostaju da se bave preventivnim radom, može se u dogledno vreme očekivati povećanje broja profesionalnih bolesti, bolesti rada i povreda na radu. Opredeljenjem za poslove izabranog lekara specijalisti medicine rada prihvataju niži koeficijenat za obračun svoje plate(u večini zemalja koeficijenat za obračun plate izabranog lekara je manji od koeficijenta specijaliste medicine rada). Na ovaj način nanose štetu i sebi i radno aktivnom stanovništvu. Sada je na potezu država, koje mora brinuti i o ovim aspektima problema medicine rada u Srbiji.
Prim dr Branko Miličević
Medicina rada je odavno na tržištu - izdaje i naplaćuje razna uverenja i sl. Ali, osnovno je da brine o zdravlju radnika - jedinog dela populacije koje stvara višak. Za sada, zakonska rešenja samo omogućavaju da lekari specijalisti medicine rada ne ostanu bez posla, a ne i da punim kapacitetom brinu o zdravlju radnika i njihovih radnih mesta. Takva slična rešenja su već isprobale Slovenija i Hrvatska i posle skupo plaćenih grešaka vratile brigu o zdravlju radnika pod kontrolu države. Ne razumem zašto mi ponavljamo iste greške? Niti imamo dovoljno specijalista medicine rada, niti će ih biti-već više od godinu dana nije odobrena ni jedna specijalizacija iz medicine rada a prosečna starost specijalista je preko 50 godina! Hvala novinarki na objektivnom izveštavanju, jer je uzela izjavu i od specijaliste medicine rada iz naše vrhunske ustanove u koju se odavno ne ulaže dovoljno. O tome bi trebalo više pisati - šta je nekada bio a na šta je sada sveden Republički Institut za medicinu rada!
Prof.dr Mirjana Aranđelović spec.med.rada
Struka medicine rada već dve godine, pismenim putem i ličnim odlascima u Ministarstvo zdravlja pokušava da ukaže na loše posledice rešenja o kojima pišete. Ni primeri dobre prakse iz zemalja, koje imaju isti razvojni put, očigledno nisu od koristi. U situaciji u kakvoj se nalazi privreda Srbije ali i društvo u celini, zdravlje radnka treba i mora još uvek da bude briga države. Struka mora intenzivno da radi na podizanju svesti privrednika i radnika o važnosti sopstvenog ulaganja u zdravlje. U tom smislu je prošle godine u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika a u saradnji sa Medicinskm fakultetom Univerziteta u Nišu otvoren prvi Regionalni Centar za promociju zdravlja na radnom mestu sa vizijom da nastane isti takav nacionalni i drugi regionalni centri a da svi oni budu deo već postojeće, istoimene Evropske mreže (ENWPH). Nedavno je usvojen i međunarodni etički kodeks za stručnjake iz ove oblasti na srpskom jeziku i kao takav dostavljem međunarodnoj organizaciji rada. Ako struka medicine rada može i ume da prati zdravstvenu zaštitu radnika na način kako se to u zemljama sa visokom kulturom rada već čini ostalo je samo da nadležni shvate da to, bez njihovog doprinosa i finansijskog upliva, nije moguće.
Prof.dr Nada Mačvanin, specijalista medicine rada
Teška ekonomska kriza, koja se posebno odrazila na male, siromašne zemlje i zemlje u tranziciju, u koje svakako spada i naša zemlja, donela je jos veće osiromašenje pojedinaca, zajednice i društva kao celine. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, brigu o zdravlju zaposlenih trebalo bi da preuzme poslodavac, kao društvenu brigu o zdravlju zaposlenog. Siromašno društvo, siromašna privreda, koja posluje u okolnostima krize, svakako ne daje dovoljno prostora poslodavcima da povedu istinsku brigu za zdravlje svojih zaposlenih. Finansijska nemoć , ali često i nerazumevanje poslodavca da zaposleni , posebno na radnim mestima pod povećanim rizikom, moraju imati najviši stepen zdravstvene zaštite, a koji se ostvaruje samo putem prevencije profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, dovodi zaposlene u situaciju da im je taj vid zaštite često uskraćen. Jedini pravi put, kojim bi trebalo krenutu u očuvanju i unapredjenju zdravlja zaposlenih, ali i celokupnog radno-aktivnog stanovništva, kao i očuvanju jedne značajne medicinske grane –medicine rada, je formiranje posebnog Fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja zaštite zdravlja na radu. Navedeni Fond u prvo vreme mogao bi biti i deo postojećeg Fonda zdravstvenog osiguranja, u koji bi poslodavac uplaćivao po tipu bonus-malus, za svakog zaposlenog, a iz kojeg bi se finansirala zdravstvena zaštita radnika, ali i zdravstvena zaštita celokupnog radno-aktivnog stanovništva. Do tada društvenu brigu za zdravlje radnika trebalo bi da preuzme država, na ovaj način imali bi zdravu radno-aktivnu populaciju, koja donosi profit i vodi socijalno-ekonomskom oporavku zemlje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља