четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:22

Упис по старом

понедељак, 29.03.2010. у 22:00
Професор др Неда Бокан Фото Т. Јањић

Ми смо као и прошле године факултетима препоручили да не повећавају цену студија, односно да школарине задрже у оквирима инфлације. Иако је Универзитет самосталан у овом делу и Влада Републике Србије је затражила нашу одлуку о школаринама, што је делом и разумљиво јер је оснивач, крајњу реч ипак ће имати високошколске институције, каже у разговору за „Политику” професор др Неда Бокан, проректор за наставу Универзитета у Београду.

За мање од два месеца матуранти завршавају средњошколско образовање, у току су припреме за пријемне испите, да ли ће бити неких новина кад је реч о упису бруцоша?

Све остаје по старом, термини, рокови, процедуре, нема неких битних промена, а све ће као и обично бити прецизирано у Конкурсу.

Да ли су сви факултети БУ добили дозволу за рад?

Процес акредитације у завршној је фази и очекујемо да до почетка уписног рока дозволе за рад добију сви студијски програми и све установе Београдског универзитета. У сваком случају кандидати ће до јуна имати пуну информацију, односно биће јасно означено да ли је неки програм акредитован или не.

Поново су највише уписне квоте одредили Правни и Економски факултет. Да ли је то посредна порука младима да бирају индекс управо ових факултета?

Постоји група друштвено-хуманистичких факултета која је већ годинама популарна и то није случај само код нас, већ и у другим универзитетским центрима и то је просто чињеница. Ја као математичар наравно могу да будем веома пристрасна и да апелујем на младе да се опредељују за природне науке, али ипак саветујем да добро размисле и изаберу студије у складу са својим интересовањима, јер ће тако најлакше да преброде тешкоће. Кандидати данас имају заиста велики избор могућности за информисање и у вашим новинама је писано који су профили тражени на тржишту рада и које су могућности запошљавања, тако да се на крају све своди на питање колико желе да буду прагматични, колико реални, а колико да задовоље нека своја интересовања.

Које то новине од 1. октобра бруцоши могу да очекују?

У току је рад на изменама Закона о високом образовању, припремају се документа за јавну расправу и не бих говорила о детаљима. План је да измене буду усвојене до почетка следеће школске године, тако да нова генерација бруцоша почне студије по измењеном закону.

Познато је да ће бити враћена категорија ванредних студената…

То се препознато као нешто што је веома важно за оне који желе да студирају уз рад и лако може да се уклопи у концепцију доживотног учења. Осим тога, та категорија није искључена ни у другим земљама, само је тамо позната као „парт тајм” студирање.

Због лоше пролазности студената својевремено је измењен Закон о високом образовању, па се последњих година постепено подизао праг за буџетске студије. Да ли то значи да ће од јесени студенти морати да освоје свих 60 бодова уколико планирају да остану на буџету?

И то ће зависити од нових законских решења и досадашњих резултата академаца. Видећемо да ли ће се ићи на тих 60 бодова или ће се прво анализирати студијски програми и њихово усклађивање с потребама рада у 40-часовној радној недељи.

Да ли су студије „по Болоњи” ефикасније?

Може се рећи да је побољшана ефикасност студирања. То јасно показује ова крива која говори о порасту броја студената који освајају 60 бодова. Упоређивала сам и број студената који су завршили студије у претходном периоду с тренутним стањем и, ако се задржи овај ритам, може се очекивати да ће сада да дипломира већи проценат академаца. Очигледно је да се и наставници и студенти прилагођавају новом систему студирања, активнији су, схватају да је важан континуирани рад а не кампањско учење…

Хоћете да кажете да су и професори почели да мењају начин рада, јер то ипак није утисак студената?

Обично су студенти резигнирани јер не препознају ефекат анкета у којима оцењују наставнике, али декани ипак имају потпунији увид и после упоређивања резултата у првих неколико година влада опште мишљење да – иако се резултати не објављују јавно – анкете имају ефекта. Сваком наставнику је важна оцена и мишљење студената. Зато је Сенат једногласно одлучио да се ове анкете задрже и допуне, односно прати педагошки и научно-истраживачки рад наставника, пролазност по појединим предметима…

Најновије истраживање Студентске уније Србије показује да сваки трећи студент планира да заувек напусти Србију, а 64 одсто њих има на уму посао у иностранству када уписује факултет. Има ли Београдски универзитет неки план како да најбоље ипак задржи?

Младом човеку треба дати шансу да одлучује о свом животу и ако су му то неки изазови, не треба их оспоравати. Уколико оду, потребно је задржати добре контакте са њима, а ако пожеле да се врате – да им створимо услове да остану. Такође, имамо и оне који су дипломирали и отишли у иностранство, а који сада желе да наставе више степене студије. Њихово искуство је за нас драгоцено и зато ћемо организовати алумни организацију Београдског универзитета, како би задржали контакте са свим нашим дипломираним студентима.

Сандра Гуцијан


Коментари4
566ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jakov Stambolija
Vi studenti koji sanjate dobre poslove u inostranstvu,bicete sretni ako dobijete posao cistaci ulica,a oni napredniji ribanje podovaq, krecenje zidova itd i to sve one poslove koji nece drugi !Eto vam svetle buducnoti EU !Zaboravih cenu placanja .Vas isti rad domaci radnik bice placen najmanje petr ise.
N. I.
"Може се рећи да је побољшана ефикасност студирања. То јасно показује ова крива". Koja kriva? Kakve imaju veze dijagrami sa obrazovanjem? Opet birokratko zamazivanje očiju! To smo već ranije videli: neko nam pokazuje nekakve statistike koje kažu da je sve u redu, ne mož' biti bolje, a mi propadamo. Da se vratimo na početak: Bolonja - ne valja. Da valja, ne bi je kod nas uveli tako da ne znamo ni ko ju je uveo, a kamoli šta drugo. Ne mogu se dvo- i četvorosemestralni predmeti "kalemiti" za jedan semestar. Ne može se stručnjak napraviti za tri godine. Ne može student da zna samo ono što je čuo na predavanjima. Sve ostalo je prazna priča, koja će se "bolonjcima" obiti o glavu vrlo skoro, čim izađu na tržište rada.
Dejan Savic
Dozvolili ste da se Univerzitet u Beogradu izjednaci sa privatnim univerzitetima i fakultetima, a pricate da bi se neko vratio da produzi skolovanje. Po Bolonji osnovne studije traju 6 semestara a kod nas 8, valjda da bi profesorima bilo lakse da ne menjaju programe a sa jos 7 predmeta ljudi su masteri tj magistri. Izgleda da po vasim saznanjima ovde ljudi padaju sa banana pa ih tako i tretirate.
ljutko
Ne znam o kakvom uspehu prica doticna osoba kada Univerzitet nije bio na nizim granama.Uspesnos /bolonje pokazuju statisticki, a zna se vestacki povecanva prolaznost da bi se stvorila iluzija uspesnijeg studiranja.Igranje ce nas vrlo brzo kostati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља