четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.04.2010. у 22:00

Препознавање сопственог интереса

ТЕНТ – Обреновац: Можемо ли данас сами да изградимо трећи блок

Србија спада у ред земаља с најнеуређенијим инвестиционим тржиштем у целом региону. Само из ове оцене можете закључити с чиме се све суочавамо.

А тек јавне набавке посебна су прича. Тендерску документацију за било који, поготово већи посао, може да откупи ко год хоће, само да је регистрована фирма с једним или два пријављена човека. Не морају да буду чак ни бравари или вариоци. Оснивачки капитал, референце, запослени, плаћање пореза и доприноса...

Ништа од тога. Али зато могу до бесконачности да опструишу сваки тендер жалбама и обарањима конкурса. Радови се, на које се са великом извесношћу рачуна, пролонгирају унедоглед, а озбиљне фирме плаћају поштено раднике, узимају кредите, банкарске гаранције, купују материјал, опрему... планирају.

И на све то дођу фирме с радницима, веома често и пензионерима, да раде на црно. По багателним ценама – 300 до 400 динара на сат. Тржиште је сиво, а последице разарајуће по нас и за нама сличне који, ипак, хоћемо и морамо да радимо поштујући све законе ове земље”, каже за „Политику” Бранко Шљивар,генерални директор „Гоша монтаже” – Велика Плана, уз нескривену бојазан за оно што их чека колико сутра на домаћем инвестиционом тржишту.

Шљивар није против конкуренције. Она добро дође, али да ради и послује под истим условима по којима то чини и „Гоша монтажа”. Наша законска регулатива предвиђа, каже, позитивну дискриминацију уобичајену на свим тржиштима у региону где домаће фирме имају преференцијал у односу на странце. Тога се нико не држи, али зато је правило да се од странца, ма ко то био, не тражи ни најосновније – радне дозволе,а неретко и лиценце. –Он њих се не тражи чак ни квота за запошљавање нових, домаћих људи. Не. Они томе лагано доскоче оснивањем мешовите фирме са минорним почетним улогом, па нас, који поштујемо прописе, „бију” ниским ценама, каже Шљивар.

Има ли решења?

Има. Да сваки инвеститор поступи онако како то чини, рецимо, смедеревски Ју ес стил. Не можеш да уђеш на капију с радницима док не покажеш попуњен оригинал „М1” образац из кога се види да је радник кога си упутио на рад код њих пријављен и да су за њега плаћени порези и доприноси,да је осигуран. Ако хоћемо ред и имамо жељу да сачувамо добре домаће фирме, којима је стало до квалитета и будућности, рецепт је веома једноставан. Већ у току квалификација за неки посао правила игре мора да буду до краја ригорозна. Проблем је, међутим, у ономе што код нас још царују сива економија и лов у мутном, упозорава Шљивар.

– Од значајнијих инвестиција најближа је у наредном периоду ревитализацијапостојећих и изградња новог блока у Костолцу и то реализацијом кинеског кредитавредног 1,2 милијарду долара, али и за њих су нам потребне референце– искуство да смо радили на тим и сличним пословима, а ми смо последњу термоелектрану направили пре две и по деценије. Све су то питања која ова држава уз помоћ ЕПС-а мора да реши, јер електропривреда није само произвођач струје, већ и највећи домаћи послодавац, а о томе се, на жалост, често не води довољно рачуна”, наглашава први човек „Гоше монтаже”, Шљивар.

Маћехински однос државе

С таквом оценом у потпуности се слаже и мр Миленко Николић, директор Аутоматике Института „Михајло Пупин”.

 „Пупин” је, тврди Николић, у готово сваком систему ЕПС-а. Од обреновачких блокова А1, А2, А4 и А6, са ДЦС процесорима за системе управљања, преко „Међувршја”, до „Ђердапа 1 и 2”. Мало му је, признаје, жао што је велики посао на „Бајиној башти” добио аустријски „Ватек”, али и поред тога та фирма је окупила у конзорцијум најбоље, највеће наше куће и на том бисеру наше електропривреде сада се сложно и добро ради. Поново нам се, међутим, догађа да посао, за који смо сами кадри да га урадимо, наравно уз набавку оне опреме и уређаја које у земљи не производимо, добију стране компаније. Сасвим је разумљиво, сматра Николић, да ће оне водити рачуна о сопственом, а не о нашем интересу у оној мери колико се то њима исплати. Ако у Србији има предузећа која су на технолошком и радном нивоу равна њиховим, узеће нашу кућу, јер смо јевтинији, а они ће „скинути кајмак”. Тамо где им нисмо дорасли – неће нас ни питати да ли смо за посао или не. Доводе своје и увозе сопствене машине и опрему. Нема сентименталности нити јој је, поштено говорећи, ту и место, наглашава наш саговорник.

Шта у свему томе није добро за нас?

– Држава се, нажалост, веома често понаша према својим фирмама као маћеха. Ми у дугим годинама санкција и ратних разарања нигде нисмо могли да стекнемо било какву међународну референцу. Били смо изопштени из света. Онда су санкције пале, држава се с демократским променама отворила и ми смо, као човек који прима инфузију доспели у ситуацију да трчимо убиствену трку са кондиционо, финансијски и производно неупоредиво јачом конкуренцијом. Неко се, тада, досетио да нам обезбеди некакву „позитивну дискриминацију” – да наше цене у понудама буду прихватљиве за инвеститора чак и када су до 20 одсто више од најповољније стране. Залуд. Ми смо већ и у припреми услова за тендере брисани из таквих утакмица. Разумем конкуренцију и потребу да у здравој тржишној, инвестиционој, утакмици победи најбољи или најјевтинији, али очекивати да ми у тој (не)фер трци истрчимо испред кућа од чијих се имена тресу колена – више је него илузорно. Ту смо цену дебело платили и, да невоља буде већа –још је и данас скупо плаћамо. Тешко препознајемо сопствени интерес или не умемо да га ваљано заштитимо”, наглашава Николић и, онако успут, подсећа на примере Хрватске где та држава увек нађе начин да такве и сличне послове увек препусти свом „Кончару”.

Слабе шансе за домаће понуђаче

Слободан С. Петровић, секретар Удружења ПКС за енергетику и енергетско рударство тврди да наши прописи, конкретно Закон о јавним набавкама, нема „ни мрву позитивне дискриминације у корист домаћих привредних субјеката електро, машиноградње, грађевинарства и уопште свих делатности, које и када би хтеле, због дугих година санкција, не могу нити имају минималну шансу да се укључе у међународне утакмице за домаће послове”.

У таквим околностима, поготово ако је у питању инострани кредитор или донатор, посао по правилу добија инострана фирма која за подизвођача ангажује домаће фирме које им, због ригорозних услова, ни по чему, осим по стручности, нису могле бити конкуренти. Петровић то сажима само у једну реч – референце. Како да их имамо када смо деценију и неку годину више били ван света и закона? Како да имамо десетине милиона долара обрта у тим пословима када једва преживљавамо са милионима динара? По Закону о јавним набавкама наша електроенергетска или машинска предузећа не могу ни да се појаве на тендерима скупљим од 100.000 евра на домаћем терену, али зато, као подизвођачи, за мале паре – могу. И, Богу хвала, уверава нас саговорник, они то и ураде на најбољи могући начин. Али, суштина није у томе, већ нечем сасвим другом.

– Нико не тражи да нас држава тетоши. Да нас форсира тамо где и сами знамо да нисмо довољно способни и јаки. Наши инжењери и техничари знају где је и докле стигла светска конкуренција, али изванредно познају и сопствене могућности. Нико не треба да им прича о томе како немамо пара па су нам потребни инострани кредити. Уверили су се стотинама пута у чињеницу да ниједна „домаћа” банка са страним капиталом неће или не може да им изда ваљану гаранцију да ће добијени посао бити обављен на време и по договореном квалитету. Све они то знају, наравно и конкуренција, али је мало чудно да наша држава не увиђа да у свему томе да нешто није у реду. Да ли је могуће, када све богатије и привредно много јаче земље од наше, поготово у ово време финансијске кризе и економске рецесије, помажу чак и мултинационалне компаније и стоје иза њих са милијардама евра или долара, да наша држава инсистира на поштовању правила која нас директно воде у подређен, да не кажем колонијалан положај”, пита Петровић уз опаску да нико, па ни ПКС не би стала иза рђавих домаћих фирми. За оне, међутим, које су добре странцима, а не могу саме да раде, јер не испуњавају формалне услове, штета је за њих саме, али и за државу.

За нашег саговорника све је јасно као дан – углед и реноме стичу се, најпре, код куће.

---------------------------------------------

Обећање министра Шкундрића

У многим излагањима министар за рударство и енергетику Петар Шкундрић залагао се за то да јавна предузећа из његовог сектора у тендерима које расписују не дискриминишу домаће произвођаче, ако већ не могу да им помогну. Шкундрић је потом најавио инвестиције вредне девет милијарди евра у термоелектране и копове које треба да покрену српску привреду и запосле више десетина хиљада људи. На градилиштима два нова термокапацитета од 2010. до 2015. (трећи блок „Николе Тесле” у Обреновцу и „Колубара 3”) биће посла за око три хиљаде људи. Домаћа електромашиноградња, радећи на тим пројектима, биће у прилици да заради пола милијарде евра. Процењује се да ће у српским фирмама, које ће радити на изградњи електрана бити ангажовано око десет хиљада људи.

---------------------------------------------

Лабав конзорцијум

Највеће и најпознатије српске фирме, попут „Енергопројекта”, „Термоелектра”, „Гоше монтаже”, Института „Михаила Пупина” и „Николе Тесле”, „Колубара метала” и „Руднап групе”, углавном њих 12 до 13, основало је доста „лабав” конзорцијум не би ли се што равноправније укључили у предстојећу конкуренцију за добијање домаћих веома вредних и изазовних електроенергетских послова. И то је, по оцени наших саговорника, веома добар стратешки потез. Али...

Било би добро када би и наша држава покушала да својим мерама, које уопште не морају по својој природи да буду протекционистичке или усмерене против стране конкуренције, да домаћим, највиталнијим фирмама омогући да добију бар 40 до 60 одсто од вредности будућих послова, а не – мрвице, јер само тако можемо да се вратимо тамо где смо у свету били пре три до четири деценије.

Слободан Костић

Коментари5
61854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гоца Сликарка
Када будемо схватили ово што пише у чланку за Србију ће бити касно.
Предраг Радовановић
Утицај домаћег Закона о јавним набавкама на привреду одавно је познат. И поред тога, чини ми се, до сада то није било интересантно домаћим средствима јавног информисања. С друге стране, ова земља има озбиљну намеру да у наредним годинама уложи веома значајна финансијска средства у науку и то је несумњиво оно што нам је преко потребно. Међутим, та улагања неће имати значајније коначне ефекте уколико нам привреда не буде била способна да прихвати и пласира резултате технолошког развоја. Наиме, осим улагања само у науку потребне су и друге подстицајне мере, пре свега у привреди, да би развојни циклус био потпун, односно да би се у крајњем билансу улагања у потпуности исплатила. У супротном, бојим се да ћемо и даље финансирати туђа радна места и туђи раѕвој. Неподесан Закон о јавним набавкама само је једна од недостајућих карика комплексног ланца подстицаја који би поспешио не само домаћу привреду, већ и страна улагања. Предраг
S. Vucetic2
Citat:"U nas se u stvari,vrlo malo radi,ljudi veoma neodgovorno odlaze na posao itd.Sredstava za iskorjenjivanje tih pojava je veoma malo,gotovo da ih i nema.Odlucivanje o kaznama se nalazi u rukama radnika,u disciplinskim komisijama itd,gdje radnici ipak"gledaju jedan drugome kroz prste"i iluzorno bi bilo,ako bi mislili,da je stanje drugacije.Ako direktor ili dio poslovodnog organa istupi s vecom odlucnoscuili ostrijim zahtjevom u pogledu postivanja discipline i odgovornosti,brzo ga proglasavaju birokratom,jer toboze ogranicava radnicka prava i sl.Zbog toga se veoma mnogo nasih odgovornih ljudi jednostavno povlaci i dozvoljava da stvari idu svojim tokom".ovo je Kardelj izgovorio na sjednici CKSK Slovenije 28.06 78g.a navodim ga,s pitanjem:"Dali su danas stvari u ovom pogledu u drzavnim ustanovama i javnim poduzecima malcice bolje"Nisu!
S. Vucetic
U celosti se ne slazem sa stavovima sagovornika,ali postujem pravo na drugo misljenje.Svoj radni vek sam poceo od bravara,tehnicara,inzenjera i rukovodio ljudima i privrednim subjektima.Mozda je politicki neumesno reci da radnik sa ovih prostora"zdusno"radi samo pod tudjom komandom.Verovatno je u pitanje istorijsko nasledje.Posao treba davati stranim izvodjacima,a njima se ne isplati dovoditi svoje masine i skupo plcene strane radnike,vec ce angazirati domace podizvodjace ,ali ce se raditi pod njenom radnom i tehnoloskom disciplinom.Posao ce biti zavrsen na vreme i kvalitetno,a to znaci i jeftino.Nasih marifetluka,u nabavci,zakidanju radnickih prava i sl.jer mu je iznad svega stalo do ugleda firme,kao sto je naveden slucaj Smederevske Zelezare.U Srbiji se jako malo radni svet ponasa kao da ima Tursku vlast,sto se vidi kroz neplacaja poreza,doprinosa,obaveze prema radnicima i dr.Vladajucu anarhiju u zemlji i sveopci grabez,sami nismo u stanju zaustaviti.Do revucije nije daleko.
Tihi
Kao jos jedan od problema moglo bi se navesti i to sto investitor cesto uopste nema idejni projekat za investiciju koju planira ili projekat koji dostavlja izvodjacu je vrlo stur, uradjen od strane nekog mladog inzenjera doskoro studenta sa mnogo copy-paste gresaka po kojem je gotovo nemoguce zavrsiti posao.U razvijenim zemljama postoje projektantske kuce koje projekte izradjauju i usaglasavaju po nekoliko godina.Kod nas se sve to obicno desi za mesec dana i tad dolazi do teskoca pri izvodjenju.Da ne pominjem one koji su posao dobili zbog tate i zauzimaju visoku funkciju kao nadzorni organi a materiju uopste ne poznaju.Ovo je vidjenje jednog tehnicara,Pozdrav!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља