среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Мерчендајзер у излогу, а трејдер међу рафовима

понедељак, 05.04.2010. у 11:26
С. Печеничић

„Напредовала сам у послу, више нисам обичан асистент продаје, јуче сам постала мерчендајзер у шопинг-молу”, похвалила се својим напретком у каријери једна млада суграђанка. А када је већ сутрадан потрошач дошао са рекламацијом упутила га је на „стор менаџера” који je у „бек офису”. Старијем суграђанину који је само хтео новом јакном да обрадује унуку, ништа није било јасно. Ни већина оних који су закорачили у пету или шесту деценију живота вероватно не би разумела ни једну једину реч ове двадесепетогодишње новопечене „мерчендајзерке”.

Чудни страни називи и неке нове титуле свакодневно се користе у све више фирми. Продавacje сада „асистент продаје”, а „мерчендајзер” је задужен за уређење излога и полица у бутицима или за постављање производа на рафове у супермаркетима. Када је нека роба на снижењу, он води рачуна и о томе како је изложена и обележена.

Како је било лако разумети жаргон модерних компанија у време када нам је једина непознаница био „пи-ар менаџер”. А реч „пи-ар”, којом се именује особа задужена за односе с јавношћу, данас готово да је постала део српског фолклора. Они уместо дојучерашњих саопштења новинарима сада шаљу „прес рилис”!

И у свакодневној комуникацији брзо усвајамо стране речи, па већ годинама пишемо „си-вијеве”, „форвардујемо мејлове” и листамо „лифлете” у потрази за нижим ценама у хипермаркетима.

Када год новинари приупитају трговце за цене, таква питања продавци прослеђују „трејдерима” – директорима набавке посебних категорија производа у трговинским ланцима, попут воћа, поврћа, кућне хемије, технике... А ту су и „категори менаџери”: они брину о целом процесу, односно о набавци, продаји и позиционирању артикала само једне врсте производа.

За сада, чини се, одолевају једино шефови супермаркета. У већини трговинских ланаца и даље их називају пословођама. Можда и они ускоро постану „маркет менаџери”, „шоп менаџери” или шта већ...

Тако се појавило занимање „ки акаунт менаџер”, односно организатор продаје, којем је у опису радног места да „нахвата” кључне купце, тачније важније компаније.

Али нису само трговци слаби на помодне термине управљања, илити менаџмента.

Месецима се нико није јављао на оглас у једном локалном листу у којем се за пристојну плату нудио посао чувања стада оваца на планинама јужне Србије. Али, чим је уместо – „тражи се чобанин”, у новинама заблистао оглас – „тражи се руководилац стада”, телефон послодавца није престајао да звони.

Запослене у информатичким секторима у компанијама популарно зову „ај-тијевци” (IT), а оне који брину о свим радницима у предузећу од милоште зову „ејч-арови” (HR).

Ни грађевински сектор није имун на најезду инвентивних назива. Иза израза грађевински „фејслифтинг” крију се радови на сређивању, улепшавању и „шминкању” фасада зграда.

За лингвисте дилеме нема. Стране речи све више продиру у наш језик и, како кажу, већину би требало протерати.

– Преузимање таквих израза је голо помодарство које не води ничему. Како обичан човек који не разуме стране језике може да зна шта се крије иза новонасталих назива занимања. Да би се снашао, треба му преводилац – каже Милка Цанић, лингвиста.

Најлепше би било да смо сачували наше старе речи, додаје она.

– Ништа им није недостајало, ни лепота језика, а ни савременост.

Уколико се сви будемо потрудили биће мање страних назива. Имамо звања директор и шеф, то су такође позајмљенице, које су се одомаћиле, па зашто нам је онда требало још нових – пита се Милка Цанић.

Б. Ристивојевић

С. Деспотовић


Коментари15
64508
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Posle nekoliko dana odsustva, rece mi komsinica: "De si bre nikako da te nahfatam".
Ivan
Ko su privatnici? Uglavnom neki muvatori koji su pokupili firme za dz. Nemaju pojma ni strane jezike, a ni svoj rodjeni. Pokupe reci po gostovanjima i onda ovde prosipaju pamet. A bankari su u ratu sa prevodiocima. Ili im dolaze kolege iz inisranstva na rad pa da se ne muce ljudi. O ovim papanima iz medija i sveta mode ne bi da trosim reci. Ono sto se ne proizvodi se najbolje naplacuje, pa ga treba uviti u svoj ego i "pismenost".
Шејн
Снобови и тикве покондирене су у Србији већина. Зато нам се дешава да се на улицама и радњама не разумемо са некима. Подоморатво је користити стране изразе, а народ ко народ, видео од политичара или тв водитеља па користи разне термине ни њему не разумљиве. Како би се дођоши разликовали од домаћина? Како би се европејци у Србији разликовали од нас у Србији који смо већ у Европи? Једноставно да би штрчао од осталих мораш да промениш сопствени језик, манире, културу, обичаје, итд. Ми смо народ који иде из једне крајности у други, немајући средину као место на коме би мало дошао к себи.
Nikola .
"parlamentarac , 06/04/2010, 18:53 Mogu dezurni dusebriznici da se naopacke prevrnu, ali jedno ostaje, a to je da je jezik ziva stvar koja se konstantno menja." Uz svo postovanje, svaki jezik se DOPUNJUJE iz oblasti/predmeta u kojima ne postoje vec ustaljene 'odomacene' reci. Primera radi, nedavno objavljeno na ovim stranicama; „Јакобс фешн селекшн”, ili jos bolje ovo "што се управо догодило на прошлогодишњем фешн вику…" nije dopuna ne postojecih reci u srpskom recniku vec zamena, tj. klasicni izraz 'pomodarstva' sa kojim se jezik ne dogradjuje vec gubi u nepovrat. Kako bi se to reklo u ovdasnjem komsiluku "If it ain’t broke, don’t fix it" (If something is working adequately... well, leave it alone) je 'zlatno pravilo' koje bi se trebalo pridrzavati i u srpskom jeziku, tim pre, sto "na mladjima svet ostaje"!
mihajlo simić
Potrebno je poznavati i učiti strane jezike ali ovo nije "pomodarstvo" niti nekakav "trend" nego frustracija zbog nepismenosti i materijalne bede i bežanje od identiteta, pa to bi (valjda) vajni sociolozi i psiholozi trebali odavna da znaju ali oni blebetaju kvazi teorije "koje su u trendu" tako da (izgleda kao da) su i oni u "trendu". Nepismeni političari su za to krivi koji su doveli dovde, do ovakvih frustracija (zbog materijalne bede, bede duha i gubitka identiteta) a koreni su duboki.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља