недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

У потрази за истим календаром

Аутор: Мирослав Лазанскипонедељак, 05.04.2010. у 22:00
Папа Бенедикт Шеснаести и васељенски патријарх Бартоломеј Први Фото Бета

Ове године Ускрс за вернике православне и католичке цркве пада у исти дан. Пре девет година источни и западни датум Ускрса такође се поклопио према постојећим календарима. Како су хришћани вековима подељени када је реч о прослави Ускрса, празника који би више него било шта друго требао да их уједини, на саветовању Светског савета цркава 24. марта 1997. године тврдило се да Исток и Запад могу да нађу заједничког именитеља у „нормама утврђеним у Никеји”, као и старој формули о недељи после првог пролећног пуног месеца. Због тога је на Савету оцењено да би управо 2001. година била идеална за нови почетак, као и за очигледну симболику почетка новог миленијума у духу јединства.

Предлог је назван „Ка заједничком датуму за Ускрс”, а био је резултат црквеног саветовања одржаног од 5. до 10. марта 1997. у Алепу, Сирија. Међу учесницима су били представници Православне васељенске патријаршије са седиштем у Истанбулу, Ватикана, Англиканске заједнице, Московске патријаршије, Светске лутеранске федерације, Блискоисточног савета цркава, Јерменске православне цркве и других католичких, протестантских и православних тела. Полазну тачку предлога представљала је одлука Никејског савета из 325. године, првог универзалног савета у историји хришћанства и скупа чији је ауторитет признао највећи број хришћанских огранака.

Пошто јеванђеље Исусову смрт и васкрснуће доводи у везу са јеврејском Пасхом, савет је одлучио да Ускрс треба славити у недељу после Пасхе, а као датум прославе овог празника у Исусово време одређен је први пун месец после пролећне равнодневице.

Како су векови пролазили, дошло је и до неких промена одлуке из Никеје, али се велики проблем јавио 1582. године када је папа Гргур Тринаести увео реформисани грегоријански календар да би исправио непрецизности из јулијанског календара, који се до тада користио. Но, православни верници за своје празнике и даље користе јулијански календар и дан Ускрса одређују као да равнодневица пада не 21. марта већ 3. априла.

Имајући у виду идеолошке разлике и узајамна екскомуницирања, која су, у међувремену, довела до раскола између источног и западног хришћанства, није чудно што је источна црква остала при систему утврђивања датума везаног за ранији црквени савет, а не за систем који се везивао за католицизам и папу.        

Нормама из Никеје предвиђено је и даље везивање за дан Пасхе, барем на начин на који се он рачунао у Исусово време. Нормама из Никеје, речено је на саветовању цркава 1977. године, укључена је спремност да се за израчунавање равнодневице и пуног месеца употреби „најпрецизнија наука”. Како је савремена астрономија открила непрецизности у грегоријанском календару, без обзира на то колико оне биле безначајне за утврђивање датума Ускрса, директно ослањање на астрономско израчунавање равнодневице и пуног месеца на „меридијану Јерусалима, места где је Исус васкрснуо”, омогућило би Истоку и Западу да прекину давнашње сукобе због јулијанског и грегоријанског календара.

Но, промене би се много више одразиле на календар источне него западне цркве. Православни поглавари би морали да објасне својим верницима да је до те промене дошло због оданости Никеји, а не због попуштања западној традицији. Православним веродостојницима је јасно колико може да буде експлозивна свака промена у црквеном календару. После конгреса који је сазвао васељенски патријарх 1923. православне цркве многих земаља одлучиле су да користе грегоријански календар за празнике са фиксираним датумом, као што је Божић, док су јулијански календар задржале за празнике чији се датум израчунава, као што је Ускрс. Али та промена у Русији никада није прихваћена, док је у неким другим земљама и у Грчкој чак дошло и до раскола међу „старим календарцима”. 

Јасно је да је у том контексту питање црквеног календара и питање црквене лојалности. А можда и више од тога.


Коментари72
01edf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Todor Rudić
Patrijarh Pavle o kalendaru:"Međutim, posle I svetskog rata pojedine pravoslavne zemlje, koje su dotle i u građanskoj oblasti držale stari julijanski kalendar, pređu na novi grigorijanski, što pitanje kalendara učini još akutnijim. Zbog toga je 1923. godine sazvan u Carigradu svepravoslavni kongres na kome su Srpsku crkvu predstavljali mitropolit crnogorsko-primorski dr Gavrilo Dožić i dr Milutin Milanković, profesor nebeske mehanike beogradskog univerziteta. Učesnici Kongresa saglasili su se da 13 dana, koliko je julijanski kalendar zadocnio, svakako treba izostaviti.
Deda Todor Rudić
Patrijarh Pavle o kalendaru:"Pitanje ispravke kalendara, javljalo se više puta i u rimokatoličkoj crkvi. Kad se problem protestantizma donekle smirio krajem XVI veka, a docnjenje kalendarske od stvarne ravnodnevice poraslo na 10 dana, papa Grigorije XIII odredi jednu komisiju stručnjaka sa naredbom da sastave kalendar koji će nastalu razliku od 10 dana ukloniti, a smanjenjem broja prestupnih godina učiniti da razlika od jednog dana nastane tek posle 3.300 godina. Svojom bulom, papa Grigorije naredi da se novi kalendar (docnije, po njemu nazvan Grigorijanski) uvede u život i onih 10 dana zadocnjenja da se izostave, tako da posle 4. oktobra 1582. godine bude odmah 15. oktobar. Kalendar je te godine uveden u pet evropskih zemalja, a docnije i u drugim.
Sajdžija
Vi o satovima i prohujalim vekovima.A mene zanimaju samo ovozemaljske radosti. A njima vreme kao što svi zamo brzo prođe. Zato mantese se tih rasprava o prošlim vremenima.
Racunanje
Racunam nesto,ako od Nikejskog sabora 325.godine "dobijamo" po jedan dan na svakih 128 godina. Onda je 325+13x128=1989 godina. Da li to znaci da se Bozic slavio 1988. i prethodnih 128 godina 6.januara?? Posto sam mlad,molio bih da mi neko stariji odgovori. Unapred zahvalan
Јован Јовановић
@ zeljko mirkov, 06/04/2010, 10:52 Освежавајуће је и скоро изненађујуће видети да још има људи који главу перу само споља, мада је, нажалост, већини програм "испирање" примењен изнутра. Очекујем брзу потврду, само да ми се појави овај коментар.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља