петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:18

Треба ли држава да буде гарант предузетницима

понедељак, 05.04.2010. у 22:00
Аутор Ј. Прокопљевић

Готово ниједан састанак привредника и власти у последње време не може да се заврши а да представници и ситног и крупног бизниса не испруже руку према политичарима тражећи државну помоћ. Откако је криза кренула списак жеља све је дужи, па су тако предузетници тражили да држава преузме њихове дугове, а да, за узврат, добије власнички удео у фирми. Инсистирали су да и динар буде стабилан, обавезне резерве банака мање, али и да се из државних резерви, које прелазе 10 милијарди евра, бар 10 одсто одвоји као помоћ привреди.

Они који су у претходних неколико година истицали како им држава највише помаже онда кад се најмање меша, сада траже да власт и те како умеша прсте и помогне им у пословању. Наравно, таквој промени мишљења кумовала је економска криза. Чак је и сам министар економије Млађан Динкић недавно истакао како није био кензијанац (заговорник државног интервенисања), али да га је ситуација натерала да то постане.

Сада је у Србији је све више власника предузећа који би узели субвенционисани кредит, али уз један услов: уместо да они хипотеком на своју имовину, гарантују банкарима да ће вратити зајам, предлажу да би било добро кад би ту обавезу на себе преузела држава. Образложење за овакав став налазе у чињеници да, због лоших биланса, најугроженија предузећа (односно она којима је помоћ најпотребнија) уопште од банкара не могу да добију зајам.

Према оцени Ненада Поповића, власника АБС холдинга, већина предузећа у Србији, зато што су неликвидна и немају шта више од имовине да заложе, не могу да испуне улове за кредите које субвенционише држава.

– Зато ове зајмове мора да одобрава Фонд за развој, како би били доступни већем броју предузећа, али и да преко Гаранцијског фонда гарантује за предузећа која узимају те зајмове. Српској привреди је у овој години потребно милијарду до две милијарде евра. Средства треба тражити у иностранству, кроз зајмове и стратешка партнерства. При позајмљивању новца држава треба да се држи принципа да ниједан кредит није скуп ако се улаже у привреду, а да ниједан зајам није повољан ако се користи за потрошњу – сматра Поповић.

Сличне захтеве су још на Копаоник бизнис форуму, пре неколико недеља, имали и Зоран Дракулић, власник „Ист поинта”, али и Бранислав Грујић, власник ПСП „Фарман”.

Никола Павичић, први човек „Синтелона” из Бачке Паланке, истиче да се, чак иако би држава пристала да гарантује за зајмове предузећима, ти кредити не би смели да се деле без економског основа.

– Држава би у том случају морала да се понаша и као банка и да се као јемац појављује само у оним предузећима за које верује да ће вратити зајам. Да не расипа средства тамо где неће дати ефекат. Јер, ако даје зајмове онима који их неће вратити држава тако узима од оних који раде да би помогла онима који не раде – упозорава Павичић.

Немања Попов, генерални директор „Центропроизвода”, такође, сматра да се не може очекивати да неко ко је био нерационалан са својим парама покаже рационалност с државним новцем.

– Зато не мислим да је то добра идеја. То је штетан предлог јер тражи од свих нас, као грађана који плаћамо порез, да преузмемо одговорност за туђе нерационалности. Тиме би се осталим привредницима практично поручило да могу да направе грешку и презадуже се јер ће неко други то да плати. Верујем да би поједини власници предузећа и пристали, да у случају да не могу да врате зајам држава преузме удео у фирми, али би то само додатно закомпликовало проблем. Шта би онда држава с тим – пита се наш саговорник.

И Слободан Вучићевић, председник Управе компаније „Дрога Колинска”, сматра да то може да буде лоше решење, али није толико оштар у ставовима. Додаје да би држава, ако не на тај, онда сигурно на неки други начин морала некако да се умеша и помогне оним предузећима које пред банкама имају лоше билансе.

Професорка Економског факултета Даница Поповић се пита да ли субвенционисани кредити за ликвидност имају за циљ да помогну најбогатијима или да заштите и помогну запослене који раде у њиховим фирмама.

– Ако је намера државе да помогне радницима зашто онда директно не субвенционише њих. Јер, на овај начин се помажу они који су се презадужили, не желе ништа да продају да дугове врате, а притом се хвале како ће инвестирати у нове погоне. Од њиховог профита кад су га стицали нисмо видели неку вајду, не знам зашто би сад, као порески обвезници, учествовали у враћању њихових дугова – упозорава професорка Поповић.

Аница Николић


Коментари44
76cfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велимир Станчић
Руководим једноом НВО која се бави моделовањем развојних пројеката и развојем. По дефиницији НВО представљају тећи сектор. Остала два су држава и економија. На нашу жалост, ова два сектора нису одвојени. Чак рекао бих да се увођењем вишепартијског система уместо ка капитализму ишло ка феудализму. Моје искуство са државом то и потврђује.Наиме, пре 9 година понудио сам држави развојни пројекат за један сиромашни део Србије. У том пројекту били су укључени референтни професори са једног факултета, извозници, привредници и дијаспора. Државу сам информисао имајући у виду да политичарима логика, етика и морал нису обавезно својствени и да немамо нелојалну конкруренцију. Предлог пројекта је прослеђен одговорноом лицу за тај регион. После више допуна предлога све је стало. Испоставило се касније да је овај материјал схваћен као идејни пројекат, те да је ангажован нижерангирани професор са истог факултета где су и моји сарадници. Елем, од пројекта који је имао све није остало ништа. Опрезно.
Teca Peca
Hvala Bogu da smo se svi slozili! Jos da imamo vlast i odlucujemo, ovako.....
zoran batakovic
Ma dajte dosta je vise sa laznim biznismenima
Cvele
Meni su najsmesniji/tragicniji komentari "drzava bi trebala ovo ili ono." Dame i gospodo, vi pricate o nekakvoj idealnoj drzavi koje NEMA i nema sanse da bude. Zamenite u svakoj svojoj recenici rec "drzava" recju "POLITICARI" pa onda razmislite koliko je to realno ocekivati, pogotovo u zemlji u kojoj sve stranke finansiraju isti tajkuni. Jedini spas nam je da se taj monstrum zvani drzava (birokratija, papirologija, REKET) krese sto vise pod pritiskom javnosti. A najvaznije je da umesto uplitanja u sve i svasta, a pogotovu raspodelu NASIH para nekim ODABRANIMA, bilo "jeftinim kreditima" bilo "garancijama", "drzava" obezbedi vladavinu prava i infrastrukturu. A kao sto vidimo ni TO MALO taj monstrum nece bez ZESTOKOG pritiska javnosti i koliko god "slobodnih" medija nam je ostalo. Dakle, sta je sa kriminalom, skolstvom, i auto-putem? NISTA drugo me ne zanima niti ocekujem od ovih nasih politicara. A od toga da nas oni sad jos pretvore u zirante tajkunima mi se dize kosa na glavi.
ekonomista ovdašnji
Читава економска политика наше владе, од идеје до реализације, напросто је банкрот. Оно мало привредних ресурса није требало уопште ни приватизовати, него задржати у државним рукама, како би се пунио буџет, колико толико. Мала и средња предузећа би расла у пословању са крупним државним. Кредити ни на који начин нису смели бити потрошачки већ искључиво инвестивциони. Главну инвестициону банку, Беобанку, није требало укидати, већ је она требало да постане власник својих неликвидних платиша. Држава је требало да осмисли минимални социјални програм који се реално може финансирати дугорочно. Све је, напросто, требало урадити обрнуто. Једини је проблем у том што се на тако нешто мрште ММФ и СБ, и што наша влада дрхти и на прекорне погледе страних моћника, а камоли да храбро заузме један једини могући курс ослонца на властите снаге. Па да се пружимо према губеру, колики год да је. Овако смо на ивици тоталног колапса и ако се нешто радикално не промени суновратићемо се и пре краја мандата.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља