понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:57

Предност животу у породици

Аутор: Драгана Ћирић-Миловановићсреда, 07.04.2010. у 22:00

Један од основних разлога за смештај деце са тешкоћама у развоју у установе социјалне заштите јесте тај што практично не постоје службе подршке за ову децу, нити постоји системска подршка породицама које желе да ихзадрже уз себе. Упркос званичној политици забране нових пријема, деца се и даље одвајају од родитеља и смештају у институције. Од родитеља сазнајемо да их лекари подстичу да децу рођену са развојним тешкоћама одмах сместе у неку установу. Овакво стање произлази из предрасуда које исказују чак и стручњаци. Сама чињеница да је око 1.200 деце са тешкоћама у развоју смештено у пет установа, док се око 800 деце без родитељског старања налази у 17 домова, говори о односу државе и друштва према првој поменутој групи.

Смештајем у институцију деца бивају лишена многих права: на приватност, на живот у породици, на одржавање контаката са блиским особама, на сигурност и на друга права која су им загарантована бројним домаћим и међународним прописима.

У многим институцијама с малобројнимособљемније необично затећи једногзапосленог који брине одесеторо до двадесетеродеце. Посебно забрињава социјално лишавање којем су ова децаизложена.Будући даје много година провело у институцији, код детета је практично немогуће утврдити да ли је рођено с тешкоћамаили су оне резултат боравка у институцији. С тим што једуготрајно лежање у кревету, без могућности кретања, свакако продубило и погоршало сметње које дете– одрасла особа има. У појединим институцијама за децу са тежим и тешким сметњама у развоју, многадеца, али и одрасли, дуго времена проводе живећи у својим креветима, а неки остају у њима целог живота.

Деца у институцијама, нарочито уколико су смештена заједно са одраслима, под високим су ризиком од злостављања. Иако постоје случајеви злостављања од стране особља, много чешће су злостављачи старија и јача деца.Деца па и одрасли са проблемима у комуникацији и кретању посебно су подложни злостављању.Будући да је оваквостање итретман уобичајен у целој земљи,одговорност за то мора сноситидржава. Зато забрињава покушај представника власти да одговорност за занемаривање и злостављање пребаце на особље установа. У извештају Европског комитета за превенцију тортуре из 2009. године јасно је речено да је лош третман ове децекомбинација превеликог броја корисника,малобројног особља и недостатка одговарајућестимулације за рад. Све то доводи дотога да се животни услови у овим институцијамамогу сматрати нечовечним и понижавајућим. Недостатак финансијских и професионалних ресурса не може бити изговор државе за то.

Кад би постојалаодговарајућаподршка, већина деце са тешкоћама у развоју могла бида живи у породици, што и јесте њиховоправо. Многа деца која се налазе у институцијама могла би се вратитикућама уколикоби се родитељима пружиладодатна подршка, а деци омогућио равноправан приступ здравственој заштити, образовању, запошљавању, и свим другим аспектима живота у заједници. Ово питање мора се поставити као приоритет с обзиром на то да су децас тешкоћама у развојуу институцијама посебно рањива и подложна злостављању.Држава их, међутим,и даље држи на маргинамареформи, имитирајући „деинституционализацију” изградњом нових институција под другим именом (стационари и дневни боравак) у којима се наставља сегрегација и искључивање деце из свих редовних токова живота.

Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом Србије – МДРИ


Коментари6
57231
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milos crncevic
Podrzavam osnovnu (kao i ostale) ideje iz ovog teksta. Kao otac, kao staratelj autisticne osobe i kao gradjanin i Beograda i Atlante (USA) u kojoj sada zivim zaista mislim da sam relevantan da ne samo komentarisem veci i kritikujem REZIM (implicitno i explicitno negativna pojava) koji drzava Srbija sprovodi sistematski (ima dovoljno pravila i odnosa koji to upravo tako i definisu) prema osobama koji zahtevaju regularan, da ne kazem standardan odnos prema sebi samima. Ne treba nasoj deci (moj sin ima tek 20 godina), nasim (odraslim) prijateljima i svim ostalima nista specijalno i nista drugacije no sto i nama ostalima, manje "specijalnim" nije vec omoguceno i na pravdi Boga vec dano, samim postojanjem. Ne zanosim da se moze nesto bitnije promeniti ali nikad ne treba odustati od borbe za jednakost i ravnopravnost kako rekoh "nase dece, nasih (odraslih) prijatelja i ostalih" koji bivaju diskrimnisani svakog trenutka njihovoh zivota.
Даница Петровић
Текст је одличан и истинит.Доживела сам га као нови почетак изузетно значајне друштвене борбе за лепше лице Србије.Аутору чланка честитке и подршка,са жељом да не одустане од ове тематике.Делим мишљење аутора да је,пре свега и на првом месту,нужно на све могуће начине помоћи породице из којих деца потичу.Боравак у институцијама није бесплатан,а за ову децу је у потпуности неприхватљив.Реч је ,дакле,о погрешном усмеравању новца.У исто време,дневне боравке сматрам потребним јер су деци са тешким поремећајима једино место за свакодневно дружење и социјализацију,а њиховим родитељима неопходна и најчешће једина одмена.За укључивање у редовне токове живота биће потребно много,много труда,али то није недостижан циљ и ја не дозвољавам песимизам.Ово је велика битка.Захтева срце пуно вере ,такт и способност за избегавање сваке замерке јер,они су тако нежни и слабашни ,сами не могу и свака им је помоћ драгоцена.
milan markovic
Tekst je odličan i oslikava realnost. Za veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom koja nemaju primerenu podršku i zavisni su od porodice vlast je nesposobna da nađe drugo rešenje osim da ih smesti u institucije. Umesto na razvoj servisa koji doprinose ravnopravnom učešću ovih osoba u društvu novac se usmerava na otvaranje novih institucija i pokušaj popraka stanja u postojećim. Milan
посматрач
Једна од 69 празних стратегија Владе Србије је Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом. Ова власт не показује никакву бригу за човека. Милиони обесправљених људи скапавају у овој земљи. Наше институције су само празне љуштуре којом се ти насилници у власти покривају. Србија је постала цивилизацијска црна рупа.
r d
Ne znam tacno koliko ima vremena od kada je ovaj tekst objavljen, ali svejedno, vrlo je neuobicajeno da nema ni jednog komentara (barem dok ovo pisem). Ogromna vecina tekstova u Politici je prepuna komentara, od po 100-tinu i vise. Taj podatak takodje, mada indirektno, pokazuje koliko se kao drustvo i kao individue klonimo ovih "nezgodnih" tema i koliko nismo spremni da o njima razgovaramo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља