четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29

Нека бар наша деца буду срећна

Аутор: Зорица Карановићсреда, 07.04.2010. у 22:00
Арсен Дедић

Славни хрватски музичар, кантаутор, интерпретатор и песник, 9. маја, у београдском „Сава центру” одржаће солистички концерт. Биће то прилика да домаћа публика поново ужива у неким од његових песама, међу којима су „Лоше вино”, „Не дај се, Инес”, „О, младости”… Седамдесетдвогодишњи аутор ових дана је презапослен. Пише музику за документарно-играни серијал о Титу, објављује своју 30. збирку песама а сваки слободан тренутак настоји да проведе са унуком.

Прошло је пет година од Вашег последњег концерта у Београду. Да ли се радујете поновном сусрету са публиком?

У београдском „Сава центру” био сам више пута, али никада нисам имао прави солистички концерт. И зато ме Габи пушта самог. Она је недавно била на џез фестивалу и била је очарана. Дозволила ми је да дођем, како би се мој идентитет, који је ипак онако усамљенички, на тај начин презентирао. Са мном ће доћи мој син Матија и пријатељ Петар Грашо. Габи остаје код куће да чува нашу унуку Лу.

Тренутно радите музику за документарно-играни серијал о Титу. У каквом Вам је остао сећању?

Лично сам познавао Тита, више пута сам га сретао, чак смо и заједно пловили „Галебом”. Имао је склоност према ономе што пишем. Једно вече смо седели у оној пушиони, на врху „Галеба”, био је ту и један пијанино. Тада сам га чуо и како свира. Када је путовао у Александрију, сваки пут би неком од морнара послао новце. Био је врло галантан у том погледу. Чак сам га видео при његовом последњем доласку у Загреб. Били смо Габи и ја, Тереза и мој пијаниста.

Антуна Врдољака сам прихватио јер сам са њим толико пута у животу радио. Ту су „Глембајеви”, „Просјаци и синови”, „Загрљај”, „Мештровић”… Овде не може бити његове велике личне интервенције. То је све врло интензиван, драматичан документаризам, који настојим музички да испратим. Захтев је невероватан. Јуче сам радио дан и ноћ. Сад сам звао тонског монтажера, који каже да је сломљен, да не може даље. А, ја морам наставити.

До сада сте објавили 30 збирки поезије, које су доживеле велику популарност и импресивне тираже. Критичари сматрају да је збирка „Падова”, у којој говорите о тешким тренуцима болести, као највећем животном изазову, Ваше најбоље литерарно остварење?

То је била ситуација бити или не бити. На туђем терену, у другој држави, на другом језику, који на срећу знам, али без иког свог крај себе. Тамо су ме одвели кум и клавириста. Габи је дошла једном после операције, кћи је била у Америци, Матија студирао у Аустрији. Био сам апсолутно остављен судбини. Ја нисам тамо могао ни писати, већ сам књигу диктирао у касетофон, па после преписивао. Има неких критичара који држе да ми је то најбоља књига. Нисам је скоро читао…

У Подгорици ће ускоро бити објављена Ваша 30. књига?

Имаће једноставан наслов „Арсен”. То је збир свега што сам радио – „лек и отров”. Обухватиће 105 песама, а биће ту и есеј академика Тонка Мароевића. Све је већ завршено и појавиће се, можда, још до почетка лета.

Да ли ће се нека од Ваших књига, међу којима и последње две „Зидне новине” и „Кино слобода”, наћи у београдским књижарама? До сада их није било?

Да будем искрен, не водим велику бригу око свог рада. Моје је само да стварам, а све друго што се тиче новца, цена и осталих ствари, ту ми помажу Габи и син, који су трезвенији од мене.

До сада сте објавили 23 плоче, 40 CD-ова, музику за 140 позоришних представа, 30 играних филмова, 21 ТВ драму и серију, 11 документарних филмова, 10 цртаних, 30 збирки поезије. Чини се да сте сваки тренутак живота посветили раду. Да ли сте се икада бојали да ће пресахнути инспирација?

Никада нисам имао проблем са инспирацијом. Увек сам се борио са здрављем. Део те моје борбе је рад. Сад, од када имам унуку, инспирације има на претек. Претходну ноћ ока нисам склопио од бриге како ћу направити трећу епизоду Тита у Русији. Али кад сам видео њу како спава, већ ми је било много лакше.

Ваше песме ушле су у легенду. „О, младости”, „Све што знаш о мени”, „Лоше вино”, „Не дај се, Инес”, „Балада о пролазности”… Слушају их све генерације. Шта сматрате тајним „зачином” дугог трајања?

Никада ништа нисам програмирао. Неки дан сам рекао, нека звучи препотентно, али даровит сам, образован и радан. Завршио сам право, дипломирао музичку академију и две средње музичке школе, обишао сам цели свет, имао концерте од Рио де Жанеира до Новосибирска и Рима. У Санрему сам добио награду „Премио Тенцо”, у част Луиђија Тенца, која ме је сврстала у првих девет кантаутора света, међу којима су Леонард Коен и Боб Дилан. Ја ту ништа посебно нисам предузимао. То се једноставно дешавало. Ни Габи ни ја никада нисмо имали ни менаџера ни спонзора. Мој једини менаџер је телефон. Кад ме позову и питају, могу само да кажем хоћу или нећу, а најчешће кажем нећу.

Добитник сте великог броја награда и признања, од Горановог вијенца, „Вјесникове” награде „Славенски”, награде „Иво Тијардовић”, до две Златне арене… Постоји ли професионални изазов за Вас?

Чим ме виде, одмах ме одликују. Много шта још желим да урадим. Добио сам позив да идем на Паг, па у Сарајево, на неке књижевне сусрете, али сам са овом серијом о Титу жив закопан. То ми је последња серија јер рад на њој подразумева давање једног дела  живота. Зато се опраштам са Титом и са серијама.

Да ли мислите да се кроз концерте уметника приближавају Хрватска и Србија?

Не могу као политички дилетант давати оцене о приближавању и удаљавању. Ово све заједно није баш простор среће, ако баш хоћете. Има приближавања, дође овде доста српских певача, пуне највеће просторе у Сплиту. Ту су Мирослав Илић и Лепа Брена, босански певачи, као што је Чола. Све то тако иде, али тотални укус ми није јасан. Ово не знам да ли ће икад бити простор потпуног задовољства и толеранције. Нека бог да нашој деци да свуда путују и буду срећна.

Широм градова Србије влада велико интересовање за Ваше концерте. Публика у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Вршцу, Чачку очекује Вас с нестрпљењем. Да ли планирате да их обрадујете концертима?

Слаби су изгледи, мада знам да ме очекују. Видећемо. Од трансплантације јетре је прошло шест година и морам живети аскетски.


Коментари10
3a838
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
Arsen je jedan i jedini. Zivot jednog Srbina u Hrvatskoj pod Tudjmanom u vreme rata, bio je jako jeftin. Makar to bio i jedan Arsen dedic. Ko ima pravo da mu bilo sta zamera? Dovoljno je bilo sto nije mogao da bude uz svoju decu i brata. Da je samo napravio "moderato kantabile" i "Kucu pored mora", zasluzio bi mesto medju najvecima. Zelim mu dug i plodan zivot, i njemu i divnoj Gabi i svima koje vole. Volela bih da cujem da li se u Beogradu sreo sa Matijom Beckovicem i, ako se sreo, kako je taj susret protekao.
irena pecanac
arsene ljubavi mladosti moje, ono sve sto znam o tebi to je stvarno tako mnogo - mnogo toga lepoga sto si nam ga davao nesebicno u tvojim stihovima i melodijama. za jednog pesnika, koliko radost - davati emocije u pesmama koje pevaju svi. reci da smo te obozavali, to je - stvarno tako malo, volimo te mnogo vise od toga. jedna irena iz tvojih pjesama
Maldini
Svaka čast, Arsen je jedan od najboljih pevača na prostorima Balkana, sad je naravno popustio glas, jer čovek je i star, a imao je i zdravstvene probleme. Ali bez obzira što je glas popustio, pero i dalje drži kako treba, i nadam se da će nova zbirka pesama biti dobra. Malo je pesnika među pevačima. Jedan od njih je Arsen.
beclija
Arsene, najveci si pesnik medju svim nasim pevacima popularne muzike na ovim prostorima (koji razumeju ono sto pevas). Jos uvek me u srce dira tvoja "Balada o prolaznosti". Uvek si bio deo nas, to ustvari ne zavisi od tebe ili bilo kakvih izjava, vec od tvoje poezije i muzike koja je odavno postala deo nas. Da zivis jos sto godina, zelim ti svaku srecu! Ja sam Srbin iz Beca, dacu svoju jetru za tebe ako treba!
Радгост, до Коритника
Арсен и Габи су врхунски певачи, слажем се. Мишо Ковач је пред долазак Туђмана на власт изјављивао:" ако Туђман дође на власт, ја напуштам Хрватску(јер је Југословенски оредељен, био човек у прву)". Па су га онда напали да је против Хрватске, а весели син Еди да би доказао да је лојалан Хрвтској пријави се у добровољце.Међутим неки "бранитељи"и "саборци" младог Едија не верују у његов патриотизам и убију га у сред Загреба("неразјашњено").После тога Мишо Ковач пролупа,додоворава се и пева екстрмистима, зенгама(а они му убили сина), човек скрене, па после на Србску нову годину 1999. године покушао је самоубиство и преживео. Очигледно да се једе од муке.Променио је име у Мате!?Без обзира на изјаве, треба Миша Ковача разумети ,пуко човек због трагедије.Био је велики Југословен, што је за похвалу, то није било увредљиво али за Праваше јесте!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља