субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:21

Кликом до дипломе

петак, 09.04.2010. у 22:00

Сваки трећи писани рад предат професорима у Републици Србији поседује више од 70 одсто садржаја директно копираног из књига, са Интернета или из других извора. Овај податак није карактеристичан само за нашу већ и за друге земље у окружењу. Студентима је присвајање туђих радова олакшано и постојањем бројних веб-страница, форума и база на којима се нуде есеји, семинарски, матурски, дипломски, па чак и докторски радови. До неких се долази бесплатно, простом разменом, док је за друге потребно издвојити од 1.500 динара, па до неколико хиљада евра, зависно од теме.

– Опште је познато да постоје сајтови за размену – пошаљеш неки свој рад и тако добијаш могућност да скинеш оно што ти треба. Овако можеш само да погледаш шта ти се нуди. Тако сам и ја урадила свој дипломски – туђи рад сам узела као основу, дорадила га уз литературу коју је препоручио мој професор и читав посао завршила за две недеље. У супротном би ми требало цело лето – прича нам свеже дипломирана студенткиња престоничког друштвеног факултета, која из разумљивих разлога не открива свој идентитет, додајући да је у процентима ово био рад са 20 одсто муке.

Она нам отвара сајт са којег је разменила рад и показује нам још на десетине сличних у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској...: „Нудимо вам врло повољно по најјефтинијим ценама израду семинарских, матурских, дипломских и других радова из свих области. Наша фирма поседује велику колекцију радова (око 22.000), а можемо вам урадити и рад по вашој жељи. Ваш рад може бити готов за мање од сат времена! Радове испоручујемо онлајн или поштом, а такође нудимо и израду свих врста радова на енглеском језику!”

Др Радивој Радић, професор историје Византије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, сматра да је податак о 70 одсто плагијата претеран, мада признаје да тога има и да је реч о појави која ће узимати све веће размере. По његовом мишљењу на професору је да у раду студента препозна део књиге или расправе која се копира, али каже да то није увек могуће и да ће бити све теже и теже с обзиром на јако велику продукцију књига и чланака.

– Код семинарских радова некада имате студенте који су мало лењи, па ако је тема о некој личности, оду рецимо на Википедију и извуку део који њима одговара. Млађе генерације имају, рекао бих, немаран однос према раду – просто препишу читав пасус и кад им се то замери, они одговарају да су навели одакле је цитат. Ја им онда објасним да је боље да препричају својим речима – каже професор Радић додајући да се труди да задаје такве теме у којима је просто преписивање „немогућа мисија” и да покушава да научи студенте да мисле својом главом.

На наше питање да ли тема плагијата икада искрсне у разговору са колегама са других факултета, др Радић одговара да је чуо да тога има нарочито у језичким наукама код студената који бораве у иностранству, а који тамо имају могућности да читава поглавља из књига или непубликованих радова укључе у свој рад.

– Чињеница је да су студентима данас приступачнији различити радови него пре 30 година пре свега захваљујући модерним технологијама. Иако мислим да је претеран податак о 70 одсто плагијата, морам да кажем да имам замерке на дипломе и докторате које дају неки од новооснованих факултета и универзитета. Просто је немогуће да годишње на једном приватном факултету докторира стотину кандидата – то онда мора да буде „танко” и са доста преписивања – сматра професорка др Деса Радуновић, председница Националног просветног савета.

Она каже да се у својој каријери није сусрела са плагијатом и да за ових 40 година на Математичком факултету није било ниједног таквог случаја, јер је ово специфично подручје, има више формула, а мање приче. По њеном мишљењу ментори су ти који у току писања тезе морају да воде рачуна шта студенти раде, али и додаје да се такође може поставити питање колико су на појединим факултетима ментори квалификовани да буду ментори.

Податак с почетка нашег текста, део је, како кажу, опсежног истраживања које су прошле године на српским универзитетима спровели заступници програма уз помоћ којег се од 2003. године против плагијата боре на универзитетима у Аустрији, Белгији, Данској, Француској, Холандији, Немачкој, Великој Британији, САД...

Борис Циглер, са којим смо разговарали путем мејла и који је у Босни и Херцеговини заступник овог програма за земље бивше СФРЈ, објашњава да је реч о модерном софтверском решењу уз помоћ којег се упоређују писани радови у електронском формату са апсолутно свим оним што је објављено на Интернету – садржајем веб-страница, академским и другим базама података, електронским књигама, као и базама свих других институција које већ користе овај програм. Плагијат се открива и у случајевима када студент промени ред речи.

– Оно што је индикативно јесте да студенти у Србији, свесни досадашње немогућности провере, радове копирају чак и без покушаја сакривања у форми парафразирања или мењања распореда речи – каже Борис Циглер додајући да је та општа културолошка толерантност према плагијату у образовном процесу карактеристична за цео простор некадашње Југославије.

Професорка Радуновић с друге стране каже да је помало скептична према оваквој врсти провере на нашим универзитетима, јер „неки рад ипак не може да се вреднује само кроз техничку проверу”.

– Можда у раду постоји оригинална идеја, која у суштини представља новину, тако да се бојим да тај формализам није баш добар за закључивање, иако нико не спори чињеницу да у поплави диплома нарочито приватних високообразованих установа има много преписивања – каже др Радуновић.

Сандра Гуцијан


Коментари20
73ff6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sonja
volim sto profesori ovako brane sve sto nevalja a i normalno je nemogu udarati sami po sebi jer su i oni jedni od prodavaca tih radova zato nam je sve tako,e bre niko vise skoro nije posten i iskren kakva nam generacija dolazi ako nista nebudu ucili nego kupovali
Nash
"Scientific Method" e.g. naucna metoda, jeste sablona koja se koristi kod izrade svih radova pa i doktorata. Ovde u US mnogi predavaci i profesori odustaju od te sablone i modificiraju je po njihovim vlastitim potrebama tako da mogu da odudaraju od standarda. U glavnom nalazimo se prekretnici obrazovanja, stare metode evaluacije znanja su zardjale i nevaljale. U eri informatike i dostupnosti informacija cilj obrazovanja je da se student nauci da pronadje informaciju sta i gde mu treba, da bi to implementirao u praksi. Pismeni radovi i ispitivanje gube na znacaju,zbog teskoca da se identifikuje plagijat. Mislim ako je neko sposoban da sa tri doktora nauka razgovara o odredjenoj temi jedan do dva sata na ravnopravnoj nozi jeste i sam doktor nauka... Enciklopedijsko znanje je stvar proslosti. Vracamo se opet bazicnim metodama starih grka, logici, filizofiji, etici.... U ostalom, najveca otkrica su uradili ljudi sa vrlo malo formalne edukacije....
Ђорђе
На водећим универзитетима у САД студенти подлежу "Коду части" (Honor Code). Сваки рад (домаћи задатак, колоквијум, семинарски рад, испит) прати писана изјава да је студент приликом израде поштовао Код части. За откривену повреду Кода части следи ИСПИСНИЦА са универзитета - нема блаже казне. Распитајте се, функционише одлично. Писмени испити без дежурања, колоквијуми који се раде код куће - све је могуће ако се за повреду академских норми установи само једна, најстрожија казна - аус без поговора.
Бранко
Тако су у Нишу пробрана деца (деца професора и важнијих, не угледнијих, људи) годинама преписивала са интернета и котирали се као студенти са највише ,,научних,, радова, који су им омогућили ЛЕГАЛНО запошљавање на Клиникама, те су они данас са више од годину две дана стажа ГЛАВНИ НОСИОЦИ И НАДЕ развоја здравства у овом делу Србије. Нормално, ови радови су пласирани на семинарима организованим на елитним ПЛАНИНАМА СРБИЈЕ где се плаћало учешће (њима су плаћали спонзори) , а обични смртници студенти, од којих неки нису могли да имају и компјутер, а камоли лап топ, јер су им родитељи са муком одвајали новац за школовање (кирија, храна и књиге), ниу могли да УЂУ У КОНКУРЕНЦИЈУ са својим горе наведеним вршњацима. Да би све било легално, они горе наведени МЛАДИ НАУЧНИЦИ, су, да ли случајно или не, увек добијали десетке на испитима, а ови други бар за једну оцену мање. Што је сигурно, сигурно је. МЛАДИМ СТРУЧЊАЦИМА не сме бити ништа испречено на путу. ИНТЕРНЕТ је МАЈКА за ове КВАЗИ СТРУЧЊАКЕ!!
Dragana Nozica
Situacija je katastrofalna - ne samo u oblasti obrazovanja, nego nauke generalno. Nasi profesori kopiraju tudje radove, eventualno prevedu sa drugog jezika, potpisuju ih kao svoje i jos ih onda uvrstavaju u obaveznu literaturu za polaganje njihovog ispita. Sto se tice software-a o kojem govori mladi gospodin, njegova upotreba je normalna, pa skoro i obavezan dio obrazovnog procesa u USA, te Evropskim zemljama cije obrazovne institucije ipak idu u korak sa izazovima koje donose nova vremena. Sto se tice opaske profesorice,a vezano za software, koliko znam na samom profesoru se ostavlja pravo odlucivanja sta je plagijat, a sta ne. Kopiran sadrzaj ne mora biti plagijat, ako je izvor pravilno navededen i naznacen u literaturi. Ja jedva cekam da se to uvede, a bilo bi interesantno proveriti i pokoji magistarski, doktorski rad nasih politicara.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља