субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.04.2010. у 22:00 Зоран Миливојевић

Разговор о трагичном и љубави

У последње време неке насилне смрти повезане са љубављу привлаче велику пажњу јавности. Када неки од таквих трагичних догађаја заокупи нашу колективну свест, добро је да из њега извучемо неку поуку, да као заједница нешто научимо, да постанемо бољи, да допринесемо да се такве ствари не понављају.

Учимо да не романтизујемо насилне смрти јер ни убиство ни самоубиство не могу бити знак некакве велике љубави, већ су негација љубави и према другоме и према себи. Најстарији мит о трагичној љубави јесте вавилонски мит о Пираму и Тизби у којем се Пирам убија јер је погрешно закључио да је Тизбу појео лав, а затим се убија Тизба када види Пирама мртвог. Заплет сличан заплету у Ромеу и Јулији. Али западни ум, који је још од средњовековног романа о Тристану и Изолди навикао да романтично доживљава мотив љубавника који се „сједињују у смрти”, тешко схвата да је мит о Пираму и Тизби заправо педагошка причица намењена деци и младима која их подучава да не треба чинити глупости ни из љубави ни због љубави.

Родитељи починилаца злочина су запрепашћени оним што су њихова деца учинила. Можемо претпоставити да никада раније нису разговарали са својом децом о таквим поступцима. Када млада особа довољно сазри и крене путем љубави, на том путу постоје бројни ризици. А када су у питању љубавни односи њиховог детета, главни родитељски страхови су да оно не буде убијено због љубави, али и да не убије себе или неког другог. О таквим темама не треба ћутати, већ са децом о томе треба разговарати. Трагични догађаји који привлаче пажњу различитих генерација прави су повод за такве разговоре. Разговарајући о таквом догађају родитељ може сазнати како његов син или кћерка размишља, а затим може утицати да промени начин размишљања. Нека понашања треба јасно осудити и забранити. Децу не можемо од свега заштитити, али им можемо помоћи да изграде добре ставове како би могли сами себе да заштите. Трагични повод могу да на сличан начин искористе и они који у школама или другде помажу младима да изграде своје ставове.

Али многи родитељи избегавају да о овим тешким стварима разговарају са својом децом. Један од главних разлога је то што је такав разговор веома непријатан и самом родитељу. Деца су наша највиша вредност, а помисао да је наше дете мртво, било да га је неко убио или се само убило, изазива веома непријатна осећања. Други чест разлог је сујеверје: неки родитељи мисле да разговор о неким темама „зазива” да се управо то и деси. Ипак, разговор је најсигурнији пут и ништа га не може заменити.

Коментари6
64484
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Jovanovic
Ne samo sto roditelji nisu u stanju da sa svojom decom pricaju o ljubavi nego taj momenat 'spremnosti za ljubav' odlazu u neke veoma pozne godine - npr. 'kad zavrsis fakultet'. Roditelji mnogih mojih prijateljica negiraju njihov izlazak iz detinjstva i seksualno sazrevanje, a neke od njih imaju preko 30 godina.
mira m
Ne bih se složila sa tim da većina roditelja živi u strahu šta se može desiti njihovom detetu zbog neuzvraćene ljubavi.Većina roditelja i ne pomišlja na tako nešto,dok ne sazna iz medija šta se sve može desiti iz ovog ili onog razloga.Za razvoj zdrave jedinke potrebna je sigurnost i podrška porodice,ukoliko živimo i rastemo u zdravoj porodičnoj sredini onda je normalno da ćemo i sami odrasti u sigurne,zrele ličnosti,a ako je u porodici osnovni čin vaspitanja kažnjavanje i agresija pa kako će dete da nauči drugačije da se ponaša prema drugima i rešava probleme-pa naravno po istom obrascu ponašanja roditelja kažnjavanjem. Ti mene ne voliš pa ajde da te kaznim. Emocije su nešto što treba prihvatiti i živeti sa njima,a ne boriti se protiv njih tako da deluju desktruktivno po nas i okolinu.Zato, roditelji ne razmišljajte šta može da se desi vašem detetu,već ga učite kako da prepozna probleme i rešava ih na siguran i bezbolan način i za sebe i za druge,razgovarajte sa decom o svemu.
sapunica
nisu roditelji jedini koji oblikuju detetovo poimanje emocija - nazalost, danas tu vecu ulogu igraju mediji. ako je dete od najranijih dana bombardovano sapunskim operama sa herojima i heroinama 'tragicnim' u ljubavi, sto nema blage veze sa stvarnim zivotom, naravno da ce to uticati na njega. uostalom, takvih prica - sapunica ima odvajkada. ana karenjina, na ciju tragediju se gleda sa setnim simpatijama, je zena koja zivi u iluzijama i koja baca nesrecu ne samo na sebe vec i na svoju okolinu, unistava mnoge zivote zato sto nije u stanju da se izbori sa svojim emocijama. samo sto tu na kraju, za razliku od romea i julije, nema katarze i pomirenja, pa se na nju gleda kao na sirotu zenu koju okolina ne razume. ima mnogo takvih ljudi u mojoj okolini koji nose obelezje zrtve a pritom su tirani, a zrtve su clanovi njihove porodice, prijatelji ili kolege koji snose posledice.
suzana markovic
Naravno da razgovori unutar porodice mogu da pomognu deci da budu u raznim situacijama cvrsti i stabilni ali mislom da su samoubice vec genetski osteceni te da ce za njih uvek postojati razlog zbog kog ce sebi presuditi.Tako da Kapisoda nije ubio sebe nakon ubistva Ksenije,verovatno bi tamo nekada ucinio nesto slicno.
Danijela Novakovic
Pored te verbalne komunikacije izmedju roditelja i deteta,mislim da je jos vaznija neverbalna komunikacija.Odnosno,nacin na koji roditelj prenosi ljubav,nacin na koji pokazuje ljubav prema svom detetu.Mislim da je srz problema u tome.Jer mi iz porodice prenosimo odredjeni model ljubavi na svog partnera.Na zalost,misli da je konkretno u nasoj kulturi izuzetno zastupljen model agresivne,posesivne i narcisticke ljubavi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља