петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:45

Нека ми срце почива у зоолошком врту

Аутор: Славко Трошељсубота, 10.04.2010. у 22:00
„Што више упознајем људе, све више волим животиење”: Вукосав Вук Бојовић Фото Милан Рашић

Директор београдског Зоолошког врта Вукосав Вук Бојовић је велики борац за своју истину. И, признаје, најчешће је у сукобу са собом, јер не стиже да уради све што жели. Али, за ову своју муку не оптужује само своје друго „ја” већ и новинаре: „Сви сте исти. Ваше „златно” правило је „лоша вест је права вест”, па и у животињском царству на Калемегдану, које је украс Београда, тражите само мане”...    

И док смо нас двојица, у кафићу Зоо врта пили ракију и разговарали чули смо вест да је слон сурлом ударио човека који је са унуком ушао у бокс са слоновима!

И Вук је „полудео”. Казао ми је: „Сад ћеш да видиш колико ће новинара овде да дође”,а иначе их нема. И за десетак минута у Врту је било двадесетак новинара, фоторепортера и ТВ сниматеља...

Вук је рођен 18. децембра 1940. године у згради школе, у Пљевљима, где му је отац Лука био учитељ. Школовао се на Дурмитору, у Подгорици и Београду. Магистар је вајарства, али ми је рекао: „Многа тога дугујем улици и кафани”...

У другом браку, с Весном, има кћерку Машу (18), а из првог, с Анђелком, Луку (38), Николу (35), Марију (31) и петоро унучади.

Одкуд Ви у Зоолошком врту?

Улогу директора Зоолошког врта добио сам кад то нико није хтео да буде. До 1986. године, док нисам дошао, био је мучилиште за животиње, дрвеће се осушило, зграде оронуле... А ја сам одувек волео животиње и рад у природи. Зоолошки врт је 11. јула 1936. године од својих пара и на свом имању основао Влада Илић, трговац штофом и градоначелник. Золошки врт је тада био двоструко већи. Простирао се све до Небојшине куле. Мој став је да се тај простор врати Врту.

 Како је породица прихватила ту Вашу одлуку?

Примедбу је имала само моја мајка Јованка. Кад је чула шта ћу да радим поручила ми је: „Отхранила сам те и одшколовала уз много мука, а била сам убога удовица. Мојој срећи није било краја кад си завршио највишу школу, а сад чуваш животиње у Београду. То си могао да чиниш и овде, без школе, на Дурмитору”. Ипак, мајци сам после све објаснио...

Шта је било с оцем?

Мог Луку су 1943. године убили партизани. У том ратном вихору отац се, идеолошки, прикључио четницима. Али, није био борац. Међутим, и такви су прогањани. Моша Пијаде је дошао у Црну Гору да би организовао потеру за интелектуалцима који нису хтели да се прикључе том „напредном” покрету...  

Правно гледано чији је Зоолошки врт?

Државни. Власништво је града Београда, као легат Владе Илића. Али, ми се потпуно сами финансирамо. Имамо новац од улазница и издавања простора у Зоолошком врту. Ево, овај кафић у коме седимо, изнајмљен је. А потрудио сам се да имамо и добре спонзоре. Они нам не дају новац, али дају нам много тога у натури: дрво, камен, цигле, цемент, месо, жито, кукуруз, сено...  

Да ли сте били угрожени?

Јесте. Било је то 10. октобра 2007. године. Скупштина града ми је оспорила право да издајем простор у Зоолошком врту. Имао сам тада велике проблеме са две жене из градске управе: Радмилом Хрустановић и Горицом Мојовић. Ангажовале су милицију, ватрогасце, дизалице... И све то упркос чињеници да су сви они којима сам издавао простор имали за тај посао све потребне државне дозволе! Желеле су да Зоолошки врт отерају с Калемегдана. А о њему и мени су причале све најгоре.

И шта сте учинили?

Тражио сам међународну арбитражу и штрајковао глађу. У Београд су дошла четворица светских експерата за зоолошке вртове и после четири-пет дана детаљног прегледа закључили су да од онога због чега сам оптужен ни слово није истина. И после четрнаест дана гладовања вратио сам се из болнице у Зоолошки врт мојим највернијим пријатељима – животињама. Али, не сматрам да је тај случај решен. Пошто је наш суд у овом случају „немоћан” решио сам да се с онима који су ме натерали да гладујем прошетам мало до Стразбура!

Шта још планирате?

Желим да београдски Зоолошки врт, у свом смислу, буде оно што су у свету моде „Версаче” или „Долче и Габана”. Значи да буде за углед целом свету. Ми ћемо у тој ситуацији бити већ у четвртак, 15. априла. Тада отварамо део који се зове „Мини Аустралија”. Биће ту животиње са тог континента. Свечано ће га отворити амбасадорка Аустралије, а све остало отвориће градоначелник Драган Ђилас.

Како доживљавате Ђиласа?

Досад смо се видели само једанпут, али по ономе што ради мислим да ће да буде трећи градоначелник који је у мом „дневнику” добио најбољу оцену. Од петнаест само су двојица, по мом мишљењу, били равни оснивачу Зоолошког врта Влади Илићу. То су Александар Бакочевић и Небојша Човић.

Можете ли да уђете у Европску унију зоовртова?

Звали су ме сто пута. Долазили су овде и нудили ми то чланство. Редовно добијам позиве на све њихове састанке. Али, не могу да прихватим њихове услове. Немамо ми толики новац. Траже ми велике паре за чланарину, а морали бисмо да саградимо још низ нових зграда. Они би нам, заузврат, поклонили неке нове животиње. А ја сам им казао: „Направите ви мени зграде, а ја ћу вама да набавим животиње”.

Какав је сексуални живот у Врту?

И то нам је на највишем нивоу. Не знам да ли је тај „секси вирус” прешао са мене на животиње, али Зоолошки врт не оскудева у младунцима. Код нас нема врсте која није донела на свет младунце. Успели смо да на страсну љубав, у Зоолошком врту, „наговоримо” и папагаје палма какаду, што је јединствен случај у свету. То ми је, и сами сте видели и чули, признала и дама из Америке која је овде била у службеној посети.    

Стално сте у патикама. Колико је спорт део Вас?

Волим спорт, посебно борилачки, а и фудбал може да ме понесе кад га играју велемајстори. Од највећих светских спортиста моји вршњаци су Клеј и Пеле. Обожавао сам да их гледам. Клеј је у рингу био вешт, снажан, брз, духовит, паметан, шармантан... А Пеле је био прави виртуоз. Кад успорено гледате снимке његовог пријема лопте видите све фигуре великог балетана с том разликом што Пелеа јуре тројица с намером да га „убију”, а он им измиче и жонглерски влада лоптом...

Кога више волите: људе или животиње?

Животиње ме никад нису разочарале. Оне на добро узвраћају добротом. У то сам се уверио милион пута. Уосталом и Сенека је рекао: „Што више упознајем људе, све више волим животиње”...

Која је била Ваша омиљена животиња?

Шимпанза Сами. Био је прек и диваљ. Али, истовремено, и прави господин мајмун. Бежао је из врта и ја сам га враћао. А шимпанза је опаснији од тигра. Кад сам га, на Студентском тргу, спасао од милиционера с пушкама, ушао је у кола и сео иза мене. Једном руком сам возио, а другом га хранио салатом. Милиционерима сам рекао да пуцају само ако виде да ме дави... Кад је умро сахранио сам га у Зоолошком врту, а ту почива и мој пас Лаки. Волео бих, кад умрем, да ту сахране моје срце. Тада бих почивао срећан...

Какав имате однос према новцу?

Новац не може да ме усрећи. Кад су ми одредили велику плату нисам хтео да је узмем. Могао сам да имам и новац и славу као вајар. Али, ја нисам хтео да будем роб новца. Само су ми жене увек биле опсесија. Због њих сам научио хиљаде песама. Не знам на шта би личио свет без жена. На то не смем ни да помислим... 

Где сте све ишли због животиња?

Видео сам Сибир, Чукотку и Камчатку... Мало је људи стигло у тај део света. Камчатка је земља река, шума и – „тостова”. То су њихове чувене здравице. И ту, у једној војној бази, где сам био с нашим ловцима, десет старешина је одржало десет здравица. А кад је дошао ред на мене био сам већ мртав пијан. Ипак, устао сам и, после здравице, казао: „Кад у мојој земљи истичем своју мушкост увек кажем: кога сам ја ј...о и кога су Руси ослободили тај то памти вечито”! И нико ми то није замерио. Напротив. Добио сам ту два медведа: Машу и Мишу.

Шта може да се научи у Зоолошком врту?

Много тога људи могу да науче од животиња, а има и сличности. Ево, први пример је мој китњасти и лепи паун Михајло, који се шета поред кафића с раширеном „лепезом” од репа. Он се пола године удварао једној пауници, а она није хтела њега. Узела је неког метиљавог. И сад ми кажите да су велике разлике између људи и животиња у прихватању и одбијању љубави. А има овде и других поука. На пример: избор вође чопора. Тачно се зна да то мора да буде најпаметнији и најспретнији; онај који се ничега не плаши...

А да ли се Ви нечега плашите?

Подлости, кукавичлука, љубоморе, зависти, злобе, глупости, мржње... Свега онога што нисам ја и што никад не могу да будем... 


Коментари9
57cd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimirrr
Vuk ima sedamdeset godina!! SEDAMDESET!!!!!!! Za njega ne vaze zakoni!!! Mladih je puno na birou a on ko BROZ :)) Dok nas smrt ne rastavi:)).Gde je tuzilastvo??Drzava?? Imamo li zakone ili ne??Il je Vuk izuzetak??Sigurno radi dobro, al mnogo je dobrih strucnjaka otislo u penziju:))POZDRAV svima ...
A M
Gospodinu direktoru Vuku Bojoviću, velikom borcu za 'prava životinja' kao i Dr Maigi Hamadahamane upućujem srdačne pozdrav sa željom da i ubuduće unapređuju 'Zoo vrt dobre nade'. 'Gostima na malom Kalemegdanu obezbedio smeštaj i zdravu hranu...' (iz knjige Kengurov skok, A.M.)
Laban Radomir
Iskreno vam se divim , puno srece i zdravlja i sve naj naj. Pozdrav
Лабуд Голубовић
Вуче лаве!
Jovan Ilic
Ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude, po misljenju ljudi, jer zivotinje ne znaju da govore, ali znaju da pokazu ljubav svojim gestovima. Nego Vuce, treba povesti racuna i o ljudima, pogotovo onim malim ljudima koji posecuju Vas ZOO vrt, koji ipak nije vas, nego nas,, I jost nesto, nije lepo sto napadate Radmilu koje je vec zadobula teske rane zbog odlaska sa funkcije na kojoj je izgarala, kao sto i radite u vrtu. To nije svojstveno ni Crnogorcima ni zivotinjama!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља