недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:28

Владичански дворови као дедињске виле

Разна предузећа и локална самоуправа неретко помажу градњу владичанских дворова, који, опет неретко, изгледају врло раскошно
субота, 10.04.2010. у 22:00
Владичански двор Епархије шумадијске у Крагујевцу Фото Милош Игњатовић

Вредне уметничке колекције, ђакузи, мини теретане, скупоцени намештај, уникатни мебл, под од скупог мермера, уређење ентеријера на које је утрошено стотине хиљада евра… Нису у питању дедињске виле, већ владичански дворови и њихов опис у медијима, али и изјаве оних који су били у прилици да их посете.

Незванично, ових дана своју епископску резидeнцију уређује владика жички Хризостом, а, према неким говоркањима, она ће бити опремљена ђакузијем, позлаћеним намештајем, на укупно 1.400 метара квадратних биће смештени капела Четрдесет мученика севастијских, салон, стамбени део и гаража.

Незваничне приче о великој раскоши у којој наводно живе српски епископи свакако се не везују само за овог владику. Епископ зворничко-тузлански Василије је сам своје епархијско седиште у Бијељини назвао „парчем неба на Земљи”, а готово сви његови посетиоци уверили су се у то. Један магазин објавио је својевремено фоторепортажу из поменутог епархијског седишта названог „српски Версај”. Описиван је позлаћени намештај пресвучен уникатним меблом, а, како се незванично говорило, владичански двор украшен је вредним уметничким сликама и разним уникатним предметима чија је вредност више десетина хиљада евра.

Скупо опремљене собе освануле су и на Фејсбуку. Готово 30 слика из „српског Версаја” поставио је на ову друштвену мрежу стрипер и мултимедијални уметник из Новог Сада Дејан Несторовић, рођак владике Василија, после посете епископском седишту средином јануара ове године.

Разна предузећа и локална самоуправа неретко помажу градњу владичанских дворова, који, опет неретко, изгледају врло раскошно. У изјави за „Политику” фебруара 2008. године, секретар Епархије шумадијске објаснио је да је највећи део прилога за изградњу новог владичанског двора прикупљен захваљујући прилозима предузећа, установа, грађана, али и локалне самоуправе. Међутим, то није било довољно, па су део средстава за ново седиште епархије морали да издвоје и свештеници.

Владика милешевски Филарет није крио да је изградњу његовог владичанског двора помогао Слободан Милошевић, на чему му је он јавно захвалио, образлажући да ће увек захвалити свакоме ко помогне да заштити светиње од пропадања. Епархијско седиште Милешевске епархије налази се у старој згради полиције, које су тадашње власти уступиле епископу милешевском. Неколико дана, овај владичански двор, за који се такође говоркало да има ђакузи, као и да су у његовој градњи трошени скупи материјали, чак је и претресан од полиције, после убиства српског премијера Зорана Ђинђића.  

Појединим канонима скренута је пажња на то да епископ не би требало да гради владичански двор ради сопственог удобног живљења, већ ради духовног подвижништва: изричито је забрањено епископима, на пример, да граде владичанске дворове на уштрб економије епархије. Међутим, одређена репрезентативност је, такође, неопходна, будући да у седишту епархије владика дочекује високе званице, делегације помесних цркава или државне званичнике. Закон о црквама и верским заједницама дефинише да цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима – завршне рачуне о томе колико су новца утрошили у опремање својих просторија, али и за све друге потребе, епархије морају да предају Патријаршијском управном одбору на одобрење.

Међутим, како је у фебруару медијима изјавио владика захумско-херцеговачки Григорије тај систем био је нарушен због ратних дешавања и требало би поново да се успостави. Владика Григорије је истакао и да у претходном периоду није било строге контроле епархија, због чега сада постоји потреба да све буду контролисане.

(/slika2)Живица Туцић, верски аналитичар, каже да велики и раскошни дворови не треба да чуде – и у време Аустро-Угарске су грађени велелепни дворови: у Новом Саду, Вршцу, Сремским Карловцима.

– Тадашњим епископима се узима у заслуге што су их саградили. Ако се у Краљеву гради двор од 1.400 квадратних метара, то сигурно није огромна палата, већ, вероватно по процени, потребан простор за епархију која је веома велика и разне њене службе, као и канцеларије за епископа. По мени је неумесно гледати какво ко има купатило и поједине собе – каже Туцић.

Он наглашава да је епископ Хризостом свима познат као скроман архијереј, као и да би се дискусија о градњи двора у Краљеву могла ставити и у контекст „припрема“ за предстојећи Свети архијерејски сабор.

– Мислим да то потиче из неких делова Цркве који не узимају у обзир да Црква не може да стоји у месту или назадује, већ мора да схвата, као ванвремена, свако време – истиче Туцић.

С друге стране, црквени аналитичар Мирко Ђорђевић сматра да је некадашња градња репрезентативних владичанских дворова који су данас споменици културе, у време када су епархијска седишта грађена, имала смисла, али да је он данас изгубљен претеривањима у раскоши.

– Због осионости владика, владичански дворови одавно су изгубили привлачност споменика културе. То богатство, блештави сјај, па и неукус, данас је израз форсиране клерикализације. Владичански дворови морају бити максимално скромни, овај монументализам не одговара духу православља, али то је данас симбол моћи и као што се види, структуре моћи су у спрези и у епископату и у друштву – сматра Ђорђевић.

Јелена Беоковић

-------------------------------------------------

Карлов угао

. Судећи по неким поповима, Јован је Исуса крстио у ђакузију.

. Сиромашни ће у царство небеско. Тамо сигурно неће срести неке своје владике.

. Сви се сећамо скромности покојног патријарха. Неким духовницима је то ноћна мора.

. Царство небеско или земаљско? Ауди или џип? . Куца вам судњи сат. Ролекс.

Драгутин Минић


Коментари89
35b0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vernik Samoživi
Zanimljivo je da se ne pominju svi crkeveni velikodostojnici , već samo oni koje u maju treba zameninti novim, mlađim. Ovo što se nalazi u okviru crkve je manje opasno od raskoši u kojim uživaju njihove porodice širom ovog napaćenog naroda. Ništa nemaju za siromašne, samo je potrebo njima i njihovim porodicama. Ja sam i dalje vernik, ali zbog svega ovoga manje posećujem pravoslavne objekte.
Gerald Burton
Dokaz više da i crkvu nije zaobišla VERA u novac.
rudo
Baš hrišćanski, skromno. A odakle im sve to?
Luka
Kako treba da ih grade? Kao neku supu? Kako su gradjeni ostali crkveni objekti u svijetu? Constantinople, Rim ili neznam sta? Jos jedan nevjerovatan clanak. Ima ih puno da bi bili slucajnost.
ko pita ne skita
@pitanja vernicima: "Ima li zivota , za siromasne, PRE SMRTI ...???"- pitate na krivom mjestu i krive ljude. Vjernici se povremeno pitaju potpuno isto jer su i oni samo građani svoje zemlje. Nisu oni na vlasti pa da moraju poručivati bilo šta bilo kome. Ako već procjenjujete da vjernici vjeruju u besmislice (za razliku od vas koji vjerovatno vjerujete u one "druge", koji bi vam upravo morali odgovoriti na ta vaša pitanja), nema potrebe da sa svojih visina procjenjujete "vrednosti" koje oni podržavaju. Zapravo, činjenica je da su oni na bogatstvo, sticanje i zgrtanje malo više imuni, pa ih otprilike jednako dira ovo u Crkvi, kao i ono u svjetovnom životu. Običan vjernik daje malo, onoliko koliko može, a pretpostavljam da daju mnogo oni kojima je savjest "pomalo" nemirna. Kad se Crkva nakon godina neimaštine malo "izživi", vjerovatno će novac početi usmjeravati i u korisnije svrhe, a kad do toga dođe, oslobodit će se onih koji su u njoj zbog koristoljublja, a ne po vokaciji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Од монаштва до раскоши

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља