недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.04.2010. у 22:00

Бијељински Версај у бившој згради комитета

Епархијско седиште владике зворничко-тузланског украшено позлаћеним намештајем пресвученим уникатним меблом, вредним уметничким сликама, позлаћеним лустерима…
Одаје владике зворничко-тузланског Василија Качавенде Фото Глориа

Окружује га прелепи врт, који подсећа на најуређеније јапанске вртове и за који је сваку биљку бирао владика лично, а сјај самог здања и ентеријер изазивају асоцијације на Версај, ватиканске дворане из времена Родрига Борџије, Елвисов Грејсленд или палату модног креатора Ђанија Версаћеа.

Овако је новинар магазина „Глорија” описао седиште владике зворничко-тузланског Василија у Бијељини, а текст је пропраћен низом фотографија које су почетком 2006. године освануле у овом магазину. Владика Василије је 1992. године напустио епархијско седиште у Тузли и од тада управља својом епархијом из Бијељине, а у истом часопису објаснио је како је добио зграду за свој владичански двор.

Општина Бијељина је, како је изјавио владика, бившу зграду комитета доделила Епархији зворничко-тузланској као компензацију за црквену имовину на територији општине одузету након Другог светског рата. Добијена зграда је, касније, преуређена и проширена, али су неки медији писали и о томе да је том приликом срушено десет муслиманских кућа, што је општина касније морала да исплати власницима.

Пре неколико година, Мирсад Кебо, тадашњи министар за људска права и избјеглице БиХ, позвао је владику Василија да се врати у седиште своје епархије у Тузлу. Иако је поздравио тај позив и истакао да је спреман да се врати у резиденцију у Тузли, епископ зворничко-тузлански нагласио је да још не постоје сви услови за то, а да је један од њих и да може слободно да обавља своју делатност.

„Версај на српски начин” и његова раскош поново су били тема за новине у периоду пре изборног Сабора, када се владика Василије помињао као један од могућих кандидата за патријарха.

Позивајући се на незваничне изворе, новинари су поново писали о скупоценим предметима који красе владичански двор: позлаћеном намештају пресвученом уникатним меблом, вредним уметничким сликама, мини-теретани, уметничким предметима из разних делова света вредним више десетина хиљада евра, позлаћеним лустерима који красе, наводно, сваку просторију. Наводило се и да је цео простор обезбеђен алармима и покривен видео-надзором. Огласио се тада и сам владика Василије.

– То ништа није моје. Кад умрем, то сигурно нећу да носим са собом у гроб! Остаће све где је сада – изјавио је владика Василије у краћем интервјуу за једне београдске дневне новине.

Епископ зворничко-тузлански запитао се и зашто сви помињу само њега, као и да ли би требало да све те ствари спали на ломачи да би удовољио онима који га оптужују за раскош. Нове фотографије владичанског двора које су објавили многи медији појавиле су се крајем јануара на друштвеној мрежи „Фејсбук”.

Начинио их је Дејан Несторовић, стрипер и мултимедијални уметник из Новог Сада, приликом, како је објаснио новинарима, посете свом даљем рођаку, епископу Василију, код којег је отишао да прослави Српску Нову годину. Несторовић је тада изјавио да су процене да владикин „златни салон” вреди најмање 300.000 евра, а само позлаћено огледао 20.000 евра, као и да су неки комади који красе седиште епархије донети из Јапана и Персије.

Ј. Б.  

Коментари10
45ae6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vesna princip
ja sam laik i o tome kako treba da izgledaju dvori vladicanski ne zelim puno komentirati.samo zelim reci da danas ljudima treba primjerom pokazati cestu k Bogu a ne rijecima.sve sto govorimo morali bi i to i raditi.svi oni koji jedno govore a drugo rade propasce prije ili kasnije.hvala na razumjevanju
Luka
Naravno da je pretjerano za tamosnje uslove. Ali to je posledica opsteg nesredjenog stanja i slabog Patrijarha koji je dugo bio na "vlasti". To nema veze sa nasom crkvom u kojoj je 99% svestenika sigurno pozitivno. Vjerovatno je potrebno opste sredjivanje u Crkvi kao i u ostatku drustva.
mini versaj
@паја патак: Zaboravljate da ovi dvori uglavnom nisu izgrađeni od humanitarne pomoći, nego od priloga brojnih bosanskih vjernika upravo za uređenje dvora. Na području BiH, a do II svjetskog rata i u Hrvatskoj, Srbi su uvijek mnogo davali, zavještali i voljeli da bar njihove vladike žive u reprezentativnim dvorima. U njima se često vjekovima slagalo bogatstvo kroz razne umjetničke i upotrebne predmete, tako da su stari dvori, koji su izbjegli ratove, pustošenja i pljačke (što u Hrvatskoj obično nisu), sasvim sigurno i bogatiji od ovih blještavih i novih. Nevolja je sa Srbima što, nakon 70-godišnjeg dubokog zimskog sna, tek sad otkrivaju taj izuzetno značajan dio svoje kulturne i crkveno-povijesne baštine. I dobro je dok nešto ima, da nisu sve i potpuno opelješili, što ustaše, što komunisti. A što se tiče ovog dvora, o ukusima se ne raspravlja; jednog dana će neki drugi vladika praviti drugačiji raspored i namještaj. Istina je da iza Srba obično ostaju samo sakralni objekti, a i to jedva
predrag Jovicic
Sta reci kad je u Srbiji svaki deseti stanovnik gladan ide na narodnu kuhinju, deca gladuju a velikodostojnici se dave u tudjem znoju i bezukusu, sramota me sto pripadam toj i takvoj crkvi. Dali je i njih bar malo sramota od ovakvog dvojnog morala.Jedno propovedaju a drugo rade, valjda su se ugledali na novopecene bogatase.Izgubili su svaku meru
паја патак
Узимајући у обзир (углавном ниске) социјалне слојеве из којих се свештеници/монаси регрутују, па – како се (улизиштвом) напредује у њиховој хијерархији, сва ова нападна раскош заиста није никакво чудо – нашли су се у чем никад нису били – имају неограничену власт у својим епархијама, имају неограничен приступ средствима сакупљеним у добортворне сврхе – и може им се. Резултат је овај вапијући кич који се види на фотографијама ентеријера владичанских дворова. Не треба заборавити да им нико ништа не може. Новац је потрошен – они никоме не могу и неће одговарати. Једина поука будућим приложницима у добротворне сврхе: немојте им више никада ништа давати! Помозите сами људима у својој околини за које знате да им је помоћ потребна. Тако ћете и најбоље казнити те паразите у мантијама који вам се директно изругују и који се недостојно скривају иза крста. У Краљевини Југославији, Друштво за изградњу Храма св. Саве је сваке године објавивалио и штампало финансијски извештај. А данас?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља