субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.04.2010. у 22:00

„Петооктобарска” епископска резиденција

Како је владика милешевски Филарет 2000. године опремио резиденцију у Пријепољу и каква је улога Шешеља у том подухвату
Владичански двор епархије Милешевске у Пријепољу

Пријепоље – Модерна, повелика зграда са изузетно уређеним цветним двориштем, ограђена каменим зидом са две велике металне капије, краси леву обалу Лима у Пријепољу, између реке и магистрале. То је владичански двор Милешевске епархије, здање из кога владика милешевски Филарет већ читаву деценију руководи црквеним животом у овом крају.

Причају у Пријепољу како је овај двор настао 2000. године и то од руиниране зграде бивше Полицијске станице, која је дотле годинама зврјала празна. Обнове овог дотрајалог здања и прављења модерног објекта прихватио се владика Филарет убрзо пошто је, на Ивањдан 1999. године, устоличен. Јесте Милешевска епархија једна од најсиромашнијих, али се на новом здању двора, величине око 1.300 метара квадратних, није штедело, па ни у чему оскудевало. Имао је владика, писале су у то време новине, пуну подршку тадашње републичке владе, посебно потпредседника Војислава Шешеља, који му је, наводе, уз одобравање пројекта и пара из буџета за градњу двора обезбедио и један нови џип „пајеро”. Сметње подухвату није правило ни тадашње општинско руководство Пријепоља. А причало се да је, упоредо с државним новцем, било и донација, те да је ишла акција сакупљања прилога за ово здање.

 Остало је записано да су двери новосаграђеног резиденције епископа Филарета у Пријепољу отворене у октобру 2000. године, у дане кад су се догађали судбоносни догађаји за државу, кад је стару власт нова смењивала. Од тада, преселивши се из невеликог простора у приземљу једне стамбене зграде у Пријепољу где је до тада било,седиште епархије у владичанском двору столује Филарет, а уз њега су ђакон секретар, као и мањи број запослених.

Они који су улазили у просторе овог двора веле да има у приземљу и на спрату око двадесетак просторија. По једнима, све је раскошно опремљено, споља мермер, унутра пуно дрво и керамика. По другима, ипак је реч о модерном, али нипошто луксузном опремању, тек нешто бољем од просечног у породичним кућама. Било како било, у приземљу двора налазе се канцеларије, кухиња, трпезарија, донедавно и музејска ризница са библиотеком (пресељена у манастир Милешеву) и још понешто, а на спрату салон, сале, собе за конак. Ту долазе многи гости: владике из других епархија, црквени великодостојници, културни и јавни радници, ствараоци, ту се владика састаје са свештеницима и монасима, представницима црквених одбора. Сва богослужења обављају се пред капелом на главном улазу, на којој је вредан иконостас...

Будући да поступци милешевског владике углавном наилазе на противречне реакције, они што га због овог двора прозивају замерају му на луксузу, мермеру, сјају те резиденције, па чак помињу и ђакузи каде, и то у крају сиромашних верника. Други, којима је дело Филарета милије, веле да је градњом владичанског двора заправо започет васкрс неимарског духа у овој епархији. Тако је, кажу они, оживљавањем прегалачког труда верујућих у Милешевској епархији од тада обновљено осам манастира и подигнут већи број цркава у целом крају. Последњих година засјао је новим сјајем и манастир Милешева, надалеко чувена по фресци Бели анђео: обновљени су манастирски конаци, отворена ризница са драгоценостима и светињама из целе епархије, уређене су порта и обе речне обале, саграђен рибњак и нова економија, манастирска воденица... О томе су се неке новине изјашњавале оценом да је „обнова Милешеве, коју је владика Филарет започео, једна од највећих манастирских обнова данас”.

Б. Пејовић      

Коментари3
9c5f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Момо
Очигледно је да писци ових текстова немају добру намеру.Углавном се настоји да се покаже како црква пљачка народ да би поједници живели луксузним животима недостојним њиховом позиву.То уопште није тако.Напротив,људи који то граде они то раде за своју цркву и свој народ као што су радили и сви велики Немањићи,Карађорђевићи итд.Наш народ нема велике замке и дворове као Француски и Енглески али зато има прелепе манастире.Као што рее Владика Василије неће то нико понети у гроб са собом.Писци би требало да мало више обрате пажњу на стотине других малих непознатих манастира у којима живе монаси и монахиње без елементарних услова за живот,без струје,воде,телефона....а не да се баве само овим случајевима којих има пар у нашој цркви.Погледајте мало господо ризнице наших великаша и светитеља па ћете видети да су они оставили свом народу најчепше заоставштине од чистога злата,дијманата,сребра итд.Св.Сава иако је био највећи испосник има сачуван епитрахиљ од злата и дијаманата на Цетињу.Светац!
Ненад
Имао сам прилике да летос посетим манастир Милешеву и да видим владику! Иако су о њему кружиле и данас круже разне приче, из односа према мени и мом другу, могу рећи да су све то неистине! Отворен, срдачан и гостољубив човек! Иако смо свратили у манастир да се помолимо, запалимо свеће и погледамо ризницу, владика је био упоран да останемо на конаку. С обзиром да смо наставвљали пут ка мору, морали смо у гостопримницу, где су нас почастили храном / иако нисмо били гладни/, а затим уз благолсов владике и савет да опрезно возимо наставили смо даље. Манастир, порта, речица, рибњак, гостопримница, преуређени конак дотерани су под конац! Никаквог луксуза ту нема! Музеј манастира је сређен како му и приличи. Далеко су вреднији експонати, али некима је нажалост важнија форма од суштине, па тако не знају ни шта су видели! Рецимо - штап Светог Саве, патријарашку одежду патријарха Варнаве или део часног крста... али, људима су важнија врата од пуног дрвета,иѕгледа. И после причају свашта!
зграда
Барем споља, оно што се види на слици, није ништа посебно. У гладног сиромаха очи велике, па од колачића види торту на пет спратова.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља