четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Проблем неће бити решен изградњом нових затвора

Аутор: Ратибор Тривунацпонедељак, 12.04.2010. у 22:00

У самицама у централном затвору борави по четворо-петоро људи: то је простор од неколико квадрата у којем се спава на поду око чучавца.

Свако ко дође у централни затвор прво проведе два дана у самици, а у њу се враћа по казни из колективних соба. Ја сам био у самици ,,само“ са још двојицом, што је за услове тамо добро, мада сам спавао на поду.

Дакле, затвори су препуни. Али сматрамо да проблем неће бити решен тако што ће држава изградити већи број затвора, него тако што ће бити смањен број затвореника. У томе и јесте проблем: људи проводе месеце, па и године у притвору иако нису проглашени кривим.

На почетку процеса који бирократија одуговлачи у недоглед људима се често одређује притвор са правним образложењем или без њега. Оптужени тако доспева у једну потпуно патолошку атмосферу, јер се налази у просторији са још 11–15 људи, са којима проводи 23,5 сата дневно.

Све су то притвореници који нису осуђени или су осуђени па чекају правоснажност. С тим што су потпуно арбитрарне процене кога треба задржати а кога не. Неке људе пуштају да се бране са слободе, док неки за потпуно бенигне ствари седе у притвору месецима. На пример, упознао сам човека који је у ЦЗ-у 11 месеци чекао резултате ДНК анализе, јер резултати су важни као доказ за дело које је починио или није починио.

Исто тако, наша група је добила образложење да смо у притвору зато што смо наводно учествовали, то јест постоји сумња да смо учествовали, у делу које је урађено ,,на посебно подмукао начин“ и ,,доводило у опасност животе и имовину грађана“.

А у самом тексту оптужнице пише да је штета која је изазвана 18 евра и да је дело урађено ноћу, кад никога није било у близини. Реч је о једној потпуној контрадикцији у исказима, али правосудни систем је толико моћан да ништа не можете да промените, чак и ако понављате оно што су они написали: да је штета мала, да се дело десило ноћу...

Жалили смо се због притвора, а (негативни) одговори поводом жалби су нам стизали након више од месец дана. Oни су одговарали празним папиром – решењем без образложења – што потврђује нашу тезу о држави као нелегитимном ауторитету који, у крајњој инстанци, има једину сврху да одржава систем који је наметнула владајућа класа. Немате никакву правну могућност комуникације са системом јер систем има силу, а ви не располажете било чиме. Jер су закони тако састављени да могу да се тумаче и овако и онако, и тако се стварају услови да месецима будете затворени и да се налазите у зверској атмосфери док траје поступак. Кажем ,,зверској атмосфери“ зато што се људи налазе у кавезима. Као у зоолошком врту.

С тим што имате командире и чуваре који малтретирају људе, на пример младића кога су ухапсили са нама и оптужили за исто дело, давили су каишем, тражећи од њега да призна да је хтео да изврши атентат на конзула Грчке, што је бесмислица.

Да се разумемо, мени који долазим из једне слободарске политичке традиције потпуно је невероватна сама идеја да неко неће да вас пусти из било које просторије. Али то је природна реакција мање-више свакога ко се нађе у тој ситуацији: не желите да вас на тај начин спутавају. И то временом ствара болесну атмосферу – и код оних који су тамо по казни, али и код запослених. Јер запослени почињу да злоупотребљавају алкохол и лекове, и тиме доприносе патологији затвора.

При томе, притвореници нису осуђени, тако да се све време наводно претпоставља да нисте криви, а третирају вас много горе него осуђенике у затворима, јер у притвору имате право на посету породице једном у 15 дана. Немате могућност никакве комуникације са спољним светом, па ни телефонске. У том смислу, у много горој сте ситуацији него у затвору. Услови су такви да већина притвореника после шест месеци жели да пређе у затвор, јер у затвору имају могућност да се шетају више, да раде. Можемо замислити у какво стање ума је човек доведен кад жели да из притвора иде у затвор, да ради у неким потпуно нехуманим условима у којима није дозвољено синдикално организовање – што је тема на коју ми посебно стављамо акценат, и којом ћемо се у будућности интензивно бавити.

Људи у притвору губе у извесној мери осећај за реалност јер своју ситуацију упоређују са осталим притвореницима, па кад је неко осуђен на десет година затвора онда су твоје три године ситница. Тако и кажу: Одлично, три године!

Зашто људи завршавају у затвору? Зато што многи од њих живе у условима беде. Ја у вези с тим имам апологетски однос према великом броју људи који су доспели до затвора. Овде говорим о онима који покушавају да преживе на нелегалан начин и ја мислим да треба поставити питање зашто људи уопште чине кривична дела. Затвори се, између осталог, правдају наводном ресоцијализацијом затвореника, а ја тврдим да у затворима нема ресоцијализације. Једино постоји ,,социјализација“ у криминални миље: можете да научите како да успешно обављате разна криминална дела.

*Члан Анархосиндикалистичке иницијативе, осумњичен за дело међународног тероризма,у притвору провео готово шест месеци


Коментари7
dc1e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

saša
Odličan tekst Ratibore. 10 % kriminalnih radnji nije ekonomskog uzroka, i sa tih 10% može društvo da se izbori i bez države, a 90% je ekonomskog uzroka dakle prouzrokovano kapitalističkim sistemom eksploatacije. Tako da su kriminalci ujedno buntovnici i maštari, ljudi koji ne žele da budu eksploatisani u fabrikama i maštaju da zarade veliku lovu koja će im omogućiti slobodu unutar kapitalizma. Ukidanjem eksploatatorskog sistema i ukidanjem države, sav novac koji pojede megaloman zvani država (i bogataši) bi išao narodu, uvodjenjem ekonomske ravnopravnosti u kojoj društvo brine o pojedincu, nestalo bi ovih 90% kriminala.
Jovan Ilic
svaku temu treba uciniti dostupnom javnosti, pa i ovu! Neznam kako je u zatvoru ali znam kako je bilo, a i jos je ponegde tako, u velikim preduzecima ogradjenim bodljikavom zicom. Boravis tu stritno osam sati. Nesmes da mrdnes iako te pustio tvoj nadredjeni. Nekoliko minuta pre isteka radnog vremena, radnici, medju kojima i vrhunskih intelektualaca, okupe se ispred kapije i onda ih portir teatralno, kao neku stoku, ispusti. Bas tako oni i govore, da ispustim radnike. Imam i drugi primer. Moj naslednih mojih i drzavnih dugova, kao maloletnik , braneci svoje dostojanstvo udarcem golom rukom, nokautira mladica starijeg od njega pet godina. Sudija za prekrsaje, zeljan afirmacije, oglasi mog naslednika krivim i kazni ga 12 dana zatvora!Nisam strahovao zbog kazne, vec zbog informacija da u zatvoru moze da se osposobi za neki drugi nacin zivota, od onog kojem sa ga ucio.Srecom presuda sudije, zeljnog afirmacije, je oborena1
Mita Mitic
Istina je ovo sto je Ratibor napisao. I ja sam, sticajem okolnosti, proveo odredjeno vreme u pritvoru i sve je ovako kao sto je receno. jedina razlika je bila sto tada nije bilo vise od jedne osobe u samici. Ja sam bio sam a spavao sam na plocniku jer krevet nisam imao.
Aleksandar Popovic
Tema za ozbiljno promisljanje. Stice se utisak da poslednjih godina imamo vise kriminala i kriminalaca nego da smo neka mnogo veca zemlja. Zatvori, sve moderniji i sve utvrdjeniji, "nicu" kao da je to najuspesnija "ekonomska grana". Istovremeno, prevencija kao da ne postoji, pa se sve vise mladih i najmladjih prikljucuje "armiji" vicnih kriminalnim radnjama. Stanje je enormno gore nego pre dvadesetak i vise godina. Stoga, skolske, obrazovne, socijalne, pravosudne i druge sluzbe uz podrsku drzave moraju mnogo ozbiljnije da se pozabave vaspitanjem novih generacija, da se zivot sastoji u radu, a ne u posezanju za tudjom, privatnom ili drzavnom, imovinom. Inace, silne pare(kojih nemamo ni za najosnovnije potrebe) otici ce nam na zidanje novih kazamata. A problem nece biti resen. Jer, zatvorski uslovi zivota obicno regrutuju nove, uvezbanije prekrsioce zakona.
Petar
Mogu u nekim stvarim da se slozim sa Ratiborom a u drugim ne. Pre svega ja nisam njegov ideoloski istomisljenik, ali moram da konstatujem dve stvari. Prvo, Ratibor je u pravu kada kaze da zakon moze da se tumaci na razlicit nacin i sigurno je da tu misli na neke lose odredbe zakona. Medjutim ja bih dodao da i kada postoje dobri zakoni oni se ne primenjuju na adekvatan nacin. Drugo, Ratibor smatra da ljudi vrse krivicne dela zbog nemastine i bede u kojoj zive. Treba da obrati paznju na ljude koji takodje zive u nemastini pa ne cine krivicna dela. Primer za to je bivsa Jugoslavija - neka krivicna dela su se vrsila mnogo manje nego danas a zivelo se u nemastini (postojala je iluzija da je stanje drugacije). Sa druge strane imamo Katarinu Rebracu koja je optuzena za nezakonite radnje. Sta cemo ako se pokaze da je zaista prekrstila zakon, ona nije zivela u nemastini

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља