четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Најмање дугујемо али брзо зајмимо,

уторак, 13.04.2010. у 22:00

Грађани Србије и даље су мање задужени него све комшије у окружењу, али се у последње три године веома ужурбано зајме. Тим сајта www.kamatica.com дошао је у својим истраживањима до оцене да је ситуација код нас, ипак, много повољнија него код наших суседа, поготово ако се упореде просечна примања с бројем запослених.

Истраживање је обухватило само задуженост физичких лица у пословним банкама.

Најзадуженији од 2007. до 2010. су становници Грчке и Хрватске, а највећи раст задужености бележе Македонија, Црна Гора и Румунија.

Највиши раст задужености становништва је у земљама које су биле релативно најмање задужене и код којих је дошло до осетније привредне експанзије. У структури раста задужености највећим делом су заступљени стамбени и кредити за рефинансирање. Групе земаља са највећом задуженошћу становништва и растом дугова грађана у протекле три године имају и највеће проблеме са нередовним отплатама кредита.

Током 2007. и већим делом 2008. године, земље попут Србије, Црне Горе, Румуније и Бугарске, па делом Македоније и Босне и Херцеговине, имале су врло висок степен привредног раста. Код Румуније и Бугарске раст је био резултат придруживања ЕУ и знатних прилива страних инвестиција, док је развој у осталим земљама био првенствено заснован на приватизацијама и улагањима у некретнине.

Крајем 2008. долази до оштрог удара светске економске кризе, која се у региону најпре манифестовала кризом поверења у банке и знатним повлачењем штедње становништва, а потом и осетним падом привредне активности и растом незапослености. Све ово је резултирало повећањем нередовних отплата кредита. Да би се премостио проблем економске кризе и становништву донекле помогло у отплати, стимулисано је додатно задуживање како кроз програме субвенционисања кредита, тако и кроз рефинансирање постојећих и продужење рока отплате уз ниже месечне обавезе.

Високо задужене земље, на првом месту Грчка и Хрватска, упркос великим проблемима и даље бележе раст задужености. Приметно је да Грчка знатно обуздава задуживање, како на нивоу земље, тако и становника – само два одсто у протекле три године. Хрватскo становништво се и даље убрзано задужује и данас је сваки становник задужен са четири хиљаде евра, а сваки запослени са 10.000 евра. Посебно забрињавајуће у вези са овом земљом је то што и даље просечне плате не прате динамику раста кредита.

Имајући у виду запосленост и просечну зараду у земљама у региону, високу задуженост имају и Црна Гора, Румунија и Босна и Херцеговина. У средње задужене земље, према критеријуму задужености становништва, могу се убројати Србија, Словенија и Бугарска, која је на граници високе задужености.

Црна Гора и Босна и Херцеговина, тренутно имају просечну задуженост по запосленом око 5.500 евра, што је у поређењу са просечним платама у овим земљама изузетно висока задуженост, посебно у случају Босне и Херцеговине.

Србија има задуженост по запосленом око две хиљаде евра. То је безмало три пута мање него у Црној Гори и Босни и Херцеговини или чак пет пута мање од Хрватске. Чак и када се на ово поређење додају просечне зараде у конкретним земљама, становништво Србије се много озбиљније понаша од грађана суседних земаља – Хрватска има око 2,5 пута већу просечну зараду, а Црна Гора 1,3 пута више него Србија.

Значајан утицај на овакве односе је имала и рестриктивна политика НБС, која је пре неколико година увела ограничења у задуживању становништва на 30, односно на 50 одсто за стамбене кредите. Сличну политику данас покушавају да спроведу и централне банке наших суседа, не би ли обуздале огроман раст задужености становништва.

Тренд у динамици задуживања становништва у земљама у региону представља значајна неуравнотеженост између раста кредита у односуна просечне зараде. Овакав тренд би могао у будућем периоду многе грађане довести до великих проблема у отплати кредита.

С. К.


Коментари4
3d973
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa
Kupuje se socijalni mir. Od Milosevica pa do sada. Jos malo.
Mixer
Ocigledno po ovome sto si ekonomski jaci to se vise gradjani zaduzuju. Ekonomski jaka drzava znaci dobro placena radna snaga i dobar socijalni program za nezaposlene, a zaduzivanje gradjana pada prema dole a ne ide prema gore. Jos vise zabrinutosti pokazuje da sto si blize ka EU ili cak i kada postanes clan bices duzan jos vise, bez obzira na sve njihove "poklone" u novcu. nesto ocigledno ne stima u demokratiji=kapitalizmu. Izostavljene su stavke koliko banke u tim drzavama zardajuju na godisnjem nivou i koliko se iste drzave zaduzuju kod MMF-a i ostalih ajkula za isto to vreme. Moze se doci do racunice da se drzve zaduzuju toliko koliko banke zaradjuju pa i vise. Zivela Argentina.
Aleksandar
Zaduži pa vladaj...
milana
Kredit i zaduzivanje nikada nisu bili prijatelji covjeka.Njih uzimaju samo ljudi koji nemaju drugog izbora,a sutra nemaju cime da vrate,i tako,tonu jos nize.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља