Влади Србије у неколико наврата није пошло за руком да „удоми” „Јат”, зато је прошле недеље одлучила да оснује ново предузеће како би лакше пронашла стратешког партнера. Идеја је да „Јатов” наследник од националне авио-компаније узме све оно што је добро, а држави остаје да поравна рачуне и намири повериоце. Минимални оснивачки улог износи 400.000 долара, а стратешки партнер имаће обавезу да докапитализује фирму, односно да „упумпа” новац у предузеће.

Како објашњава Миодраг Миљковић, државни секретар у Министарству за инфраструктуру, нова компанија, која ће ускоро бити основана, преузеће авио-линије и дозволе за слетање по билателарним споразумима.

– Биће пренета и имовина, флота, део запослених. Још се не зна како ће са потенцијалним стратешким партнером бити подељен капитал у новоформираном предузећу, али вероватно је да држава неће имати већински део – наводи Миљковић.

Истовремено са оснивањем новог предузећа радна група Владе Србије ће расписати тендер за консултанта који ће овај посао спровести по такозваном грчком моделу. Летове тамошњег „Олимпик ера” прошле године преузео је грчки инвестициони фонд „Марфин”.

Шта ће се десити са радницима „Јата”, које стратешки партнер у новом предузећу неће желети да преузме и ко ће намирити дугове авио-компаније, питали смо нашег саговорника.

– Стари „Јат” остаје у власништву државе до враћања дугова и спровођења социјалног програма – објашњава Миљковић.

Колики број радника је неопходан новом предузећу, наш саговорник није знао да каже. Засад се зна да ће са старим партнерима („Јат техника” и „Јат кетеринг”) бити потписани нови уговори.

Одговор зашто се влада одлучила на овакав потез лежи у поражавајућим финансијским резултатима старог предузећа. Јер, нико није хтео компанију са најмање 15 милиона евра дуга на папиру, и још толико додатних потраживања „Јат технике”, Аеродрома, Агенције за контролу летења и других поверилаца. При том се пословање на вересију ту не завршава, јер да би ову годину завршили у плусу, менаџери „Јата” од државе су тражили позајмицу од 40 милиона евра. Осим дугова, „Јат” има и 15 авиона, старих више од 20 година, од којих тренутно лети само осам.

Стручњаци за привредно право објашњавају да старом предузећу стечај свакако не гине. Зашто се влада одмах није одлучила за такав потез, питали смо стручњаке.

– То би било политички болно, јер је реч о компанији од националног интереса. Таквих примера је било и у свету. Углавном су искуства била таква да се у нову компанију пренесе оно што је здраво, а од старе остане само шкољка. То значи да држава на себе преузима обавезу да преосталим радницима понуди социјални програм, да вероватно продајом имовине намири дужнике. Кад се тај процес заврши, онда ће од старе фирме остати само љуштура и моћи ће да се ликвидира – објашњава правник из једне престоничке адвокатске канцеларије.

Милан Ковачевић, стручњак за страна улагања, истиче да би прво морао да зна колико ће државу тај посао да кошта да ми могао да каже да ли је идеја исплатива.

– Питање је колики ће трошак за пореске обвезнике бити обезбеђивање отпремнине за запослене, а колико враћање „Јатових” дугова. Не зна се прецизно шта нова компанија преузима, а шта остаје старој. Тек када ти детаљи буду познати, знаће се и да ли је та идеја добра или је грађанима Србије било јефтиније да „Јат” оде у стечај. И шта ако ни таква здрава компанија не нађе стратешког партнера? Ко ће онда платити грешку? Наравно, порески обвезници. Зато је можда најпаметније да „Јат” одмах оде у стечај – сматра Ковачевић

Питање је и како ће се грађанима поделити 15 акција вредности компаније. По свему судећи, каже Ковачевић, грађани их неће добити. Власт би ту морала да нађе неко решење јер није у реду да се крши закон, закључује.

М. Авакумовић
А. Николић