среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:30

ОНО ШТО И ВРАПЦИ ЗНАЈУ

Аутор: Небојша Катићуторак, 20.04.2010. у 22:00

Судећи по изјавама српских званичника, празна буџетска каса која се некако мора попунити није разлог због кога се Телеком продаје. Држава своју монополску компанију продаје због тога што је приватна својина ефикаснија од државне. То је аксиом који и врапци знају, па нема разлога да у светлу приватизациону будућност не пође и ЕПС, као и све друго што је преостало.

Оваква објашњења морају обрадовати грађане јер приватизација, тај чаробни лек за све проблеме, све дубље прожима Србију. Истина, многи грађани су без посла, или имају посао али не примају плате, или примају плате, али за њих нико не уплаћује порезе и доприносе. Све те муке постају неважне пред чињеницом да се данас живи у систему који је, као што то и врапци знају, далеко бољи и ефикаснији од оног претходног.

Приватизација је удахнула нови живот и ревитализовала домаћу индустрију – машинску, хемијску, електро и коју све не. Од извозне моћи српске приватизоване индустрије конкуренцију подилази језа. Јужно и источно од Београда све пуца од живота и привредне активности, а српска емиграција хрли назад у Србију. Приватизовани медији показују како се успешно стиже до највиших стандарда и објективности у извештавању. Чини се да и ниво опште културе никада није био виши него у време овог приватизационог процвата. Тема је ипак преозбиљна, па је боље оставити иронију по страни.

Много опасније од продаје Телекома јесте прихватање олаке аргументације која ту продају прати, пристајање и навикавање на фразе и којештарије које понижавају интелигенцију грађана и ругају се чињеницама и искуству. Управо је овакав квазидебатни амбијент један од важнијих разлога пропадања домаћег привредног система и опасног ширења дефетизма и безнађа.

Област телекомуникација добро илуструје сву испразност актуелне аргументације. Србија је прво продала Мобтел норвешком Теленору и ту продају је назвала приватизацијом. Теленор је, међутим, у већинском власништву норвешке државе. Српски врапци, можда због даљине, још нису стигли до Норвешке.

Ако сутра Дојче телеком постане власник домаћег Телекома, није лоше знати да је (комбиновано) државно учешће Немачке у Дојче телекому око 32 одсто. На овај начин, немачка држава је највећи појединачни акционар и може контролисати све што се у тој компанији догађа.

Иста је ситуација и са Франс телекомом, другом компанијом која је, како се чује, заинтересована за српски Телеком. Овде је француска држава (са око 27 одсто учешћа) далеко највећи акционар компаније, будући да нико други не прелази ни пет одсто акционарског власништва.

У структури расутог власништва, држава не мора имати апсолутни већински пакет како би контролисала компанију. Иако су готово све телекомуникационе компаније ушле у процес приватизације, мудрије државе разумеју њихов стратешки значај, не одричу их се, и настављају да надзиру њихово пословање и утичу на стратешку оријентацију. Подједнако важно, у процесу приватизације те (мудрије) државе су и својим грађанима омогућиле да купе акције ових државних монопола.

У српској јавности се вешто, дуго и упорно ставља знак једнакости између државног власништва и државног управљања компанијом. Управљање је увек посао професионалних менаџера, али државно власништво обезбеђује стратешку контролу над оним компанијама чија важност превазилази пуки комерцијални интерес. Телекомуникације, енергетика или водоснабдевање, на пример, управо су такве делатности.

У српском моделу државна имовина прелази у партијску и предаје се на управљање партијским кадровима, који су најчешће без професионалног кредибилитета или управљачког искуства. Ово није феномен који проистиче из државне својине по себи, већ је реч о злоупотреби политичког положаја и монопола власти. По сличној логици, критике на рачун домаћих приватних предузећа било би исправније усмерити ка неукости, примитивизму, или бескрупулозности њихових власника, а поготово ка амбијенту у коме се много више постиже блискошћу са властима него професионалним знањем.

И када све буде приватизовала и продала странцима, Србија ће бити у исто тако тешком положају у каквом се већ годинама налази и велики део источне Европе. Новац од продаје Телекома је кап у мору финансијских потреба Србије. Само би професионализација, а не приватизација државних монопола могла отворити перспективу Србији. Продаја Телекома је добра прилика да се о томе коначно проговори и да се рашчисти са „опште познатим истинама“ које су уништиле домаћу економију.

www.nkatic.wordpress.com

 финансијски консултант


Коментари84
e5724
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

james bond
Adam Smith je piso ljudima cije je znanje matematke bilo ispod nivoa prosjecnog danasnjeg srednjoskolca a temeljan pojam ponude i traznje koji se koristi u nivoima od makro do mikro ekonomije svaki ima svoja ogranicenja.Najvazniji elemenat ekonomije radnja snaga nikad nije izucavana u smislu troskova u duzem vremenskom periodu na pr kolki su to troskovi od rodjenja pa preko skolovanja do konacnog stupanja na trziste radne snage cak ni indirektno.Kad se to ukljuci kapital potreban za ekonomski razvoj je tako strahovita masa da se dize kosa na glavi a Srbiju jos uvijek terorisu nepismena klapa tajkuna uz pomoc inostranih i domacih das tako strucno izrazim izdajnika blesana sjecikesa i olosa zadnje vrste...
Goran S. Jovanović
Za Nebojšu Katića, 23/04/2010, 18:12 – Zahvaljujem se na odgovoru! Naravno, postoje specifični menadžerski i programerski problemi, a ko je objektivno (naj)bolji izvršilac odgovarajućeg posla može se videti samo ukoliko je dato radno mesto izloženo konkurentskom prilazu. Tema unapređivanja društvene materijalne raspodele i raspodele poslova jeste kompleksna ali, mislim, da se možemo složiti da princip pozitivne konkurentnosti (usmerenost na poboljšavanje statusa i pojedinca i društva u celini) vodi kristalizaciji (naj)boljih rešenja različitih problema u odnosu na druge moguće prilaze. Za izražavanje stava TAČNO, NETAČNO, itd. uz naznaku bar nekih argumenata, dovoljne su i kolumne. Slažem se da bi naznačenu temu, zbog njene izuzetne važnosti, bilo bolje obrađivati kroz odgovarajuće članke. Vaš odgovor se može tumačiti i kao poziv u tom smislu. Bilo bi dobro ako bi i redakcija POLITIKE zauzela stav kojim bi ukazala da li je spremna toj temi da posveti odgovarajući prostor.
james bond
Olti druga neravnoteza na pr od 1995 je budjet nekako u plusu al je defecit ogroman zbog domacih investicija koje su gradjene na bazi stranih ulaganja a domaca stednja nikakva daklem dotcom euforja financirata iz inostranstva itd.Uopste kad se sve sabere u makroekonomji postoje dvije tehorje Aggregate Supply i Aggregate Demand.Supply tehorja pocinje od Jean-Baptiste Say francuza iz 19 vijeka koji veli;Ponuda kreira svoju sopstvenu traznju olti svaka ponuda ce nac svoju traznju i ova tehorja je ogranizcena potencijalnim rastom GDP-a al joj je glavni izazov pojava hiperproduktivnih kriza djej trziste zatrpano ponudom a brez dovoljne traznje i ne pomaze kresanje poreza i smanjenje kamatne stope dab stimulisalo traznju.Sa Adamom Smitom iostalim iz 19 vijeka se smatraju classical economists a u 20 vijeku se javli neoclassical skola sa Hayakom.Druga skola Traznje pocinje sa Kejnsom i veli;Traznja kreira ponudu al joj je glavno ogranicenje kako to da potraznja drzave ne pravi neogranicen rast
james bond
I taklem zasto neogranicen rast drzavne traznje ne moz da neograniceno povuce GDP i odgovor je ogranicen kapacitet investiranja drzave na pr od 1995-2000 investicje su porasle od 18% od GDP na 21% dab se u 2002 vratle na 18% od GDP...odje lijepo vrijeme sunce sija ko tepsija cak s u baje izasle das osuncaju odok i ja malo protrcat...
СиМ
Ceda Bradic, 22/04/2010, 16:27. Направићу изузетак од става да дискусије само одмажу, јер ми се чини да имате добре намере (као и многи други). Што год је текст јачи, јаснији и ефективнији, то пре завршава у кошу - ваљда да не поремети јавни ред и мир у срушеној кући. Ево данас, психијатри нам кажу да треба градити, а не критиковати. Очекујем наставак истог аутора у смислу "рушили смо да би градили" или "ко год није са нама, он је против нас". Само код нас. Поздрав.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља