уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:39

Ех Васо, Васо, мој Васо

Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 22.04.2010. у 22:00
Из филма „Као рани мраз” Фотодокументација продуцентске куће „Салајка”

Има једна сцена, тамо негде тек пред крај готово трочасовног филма, у којој остарели Васа Ладачки, у тумачењу Радета Шербеџије, објашњава шта је рани мраз и како он може да утиче на тек ишчилеле плодове воћака.

Добар део „воћака” у гледалишту, остале су залеђене Балашевићевим „Мразом”. Преживеле су само оне које и иначе, већ деценијама чине његов „воћњак” – верну публику на његовим концертима, која овацијама дочекује и испраћа све што он отпева, каже и прикаже. Такви ће, а није их мали број, моћи да уживају и у Балашевићевом дебитантском филму – сетној „балади” која траје таман толико колико би путник-намерник покушавао да оком обухвати велику и монотону војвођанску равницу.

Има у тој и таквој „балади” из оних старих времена свега онога што обожавају Балашевићеви верници: и лепих речи и поезије и прозе, мелодије, романтике, меланхолије и сентимента, животне филозофије напретек... Има и неке фине топлине и искрености. Али, филма као филма нема. По естетици, нарацији и језику, Балашевићев високобуџетски пројекат је сроднији телевизији. Тачније, телевизијским мелодрамским серијалима, током којих само они најупорнији успевају да похватају везе међу невероватно великим бројем ликова. Отуда током гледања „Мраза” и утисак да је заправо овде реч о телевизијској серији од неколико епизода, само што је нико не прекида рекламним блоковима или кратким вестима.

Да се Балашевић досетио и себи дозволио да ангажује, пре свих, драматурга, потом коредитеља или барем јаког и веома искусног првог асистента, ствари би изгледале другачије. У сваком случају филмски боље. Овако, у први план избијају редитељско неискуство и уобичајене дебитантске грешке, међу којима је највидљивија она да у филм по сваку цену мора да стане све, и да се изговори баш све што је аутор написао. Отуда у филму „Као рани мраз” преовладава и „турски мизансцен” – знате оно: двоје само диване и причају ли причају, а камера их дуго гледа...

Има ово Балашевићево дело још многих недостатака. Пре свега, недостаје му главни јунак. Тај сироти Васа Ладачки, (п)о којем је Балашевић пре више од три деценије испевао (евергрин) песму, достојну антологије српске поезије, баш нема среће као филмски јунак! Ни сада се (а после три филма Љубише Самарџића у којима се, додуше, мало другачије звао) није прославио. Није се чак ни пропио. Стављен је у други план, често је по страни, док Балашевић издашно троши минуте на згоде и незгоде споредних и не толико битних ликова, збуњујући гледаоце који никако да сазнају о чему ли је, и о коме ли је ова његова прича.

О несрећној љубави Васе Ладачког сигурно није. Није ни о његовом пријатељу из детињства – свештенику Николи из чије је визуре и испричана ова нефокусирана прича. Није ни о „лепој а сиротој”, ни о коњима вранима, чак ни о лепотама Војводине, јер се и од ње мало тога види. Да је барем ово прича о Николином ујаку Шрацу (Радоје Чупић), то би већ било нешто, јер је он најхаризматичнији и најсимпатичнији лик у филму „Као рани мраз”, у којем су и глумачке величине попут Радета Шербеџије, Мустафе Надаревића, Мире Бањац, Мета Јовановског, Зијаха Соколовића, Пеђе Бјелца, олако потрошене.


Коментари43
c5068
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Borislav Putkov
Izgleda da filmsko delo smesteno u Vojvodini ne moze biti "kvalitetno" ukoloko glumci ne pricaju beogradskim ili jos bolje bosanskim naglaskom. Zato su filmovi Ljubise Samardzica i ona serija na pinku (cijeimenecemospominjati) doziveli tolki uspeh
Rodoljub Avramovic
Tako govori Dubravka iz svoje cenzorske stolice (ex cathedra Petri), dajuci pritom svoju nepogresivu recepturu kako je trebalo raditi da bi se izbegao ovaj (valjda totalni?) promasaj. Da bi se izbegao projekat koji prosto vrvi "uobicajenim debitantskim greskama". Kaze Dubravka:... ima tu "svega onoga sto obozavaju Balasevicevi vernici: i lepih reci i poezije i proze, melodije, romantike, melanholije i sentimenta, zivotne filozofije napretek... Ima i neke tople iskrenosti, ali filma kao filma nema." U filmu ima svega toga, a filma "nema"? Zasto nas autorka odmah ne prosveti, zasto nas ne nauci sta je to ustvari film. I cemu, kao takav, sluzi? "Balasevicevi vernici"? Da li Dubravka govori o nekoj novoj verskoj sekti? Itd., itd. Autorka bi trebalo da se ozbiljno zamisli nad pitanjem: Sta je to, ustvari, umetnicka kritika? Ako uspe u tome, videce da u njenoj kritici ima svega osim... kritike. I videce jos da u svom ovakvom radu "olako trosi velicinu" svoju spisateljsku.
Lala Aradski
Stvarno je cudo koliko je ovaj pijanac Vasa Ladacki postao istorijska licnost. A gde su filmovi o sledecim stvarnim istorijkim licnostima : Mihajlo Pupin,Branko Radicevic,Laza Kostic,Stevan Knicanin,Milutin Milankovic,Olga Petrov,Zarko Zrenjanin, (i ovaj je voleo kapljicu a nije dobio film). Kod svih je mogla da se promovise melanholija vojvodjanske ravnice. Svi su zasluzili da im od nasih "para" finansiramo filmove i sacuvamo od zaborava, mnogo vise od obicnog pijanca Ladackog.
Pera
SRAMOTA OD FILMA! KATASTROFA!
stojan boskov
Sombor je 50 tih/60 tih imao najavngardnijeg slikara, nekidan je otvorio mauzolej naivcu.Novi Sad je 60 tih/70 tih imao najavngardnijeg rezisera, nekidan je stojeci apaludirao naivcu, Subotica je 80 tih imala najbolje pozoriste, sada nema nista...Vojvodjanska kultura, sta to bese? A?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља