понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:37

Тежак пут до новог срца

четвртак, 22.04.2010. у 22:00
Живот са пресађеним срцем: др Душан Шћепановић фото Д.Јевремовић

Срце му је отказивало и трансплантација је представљала једини спас. Нико у Србији није могао да му помогне и говорили су му да то не треба да ради, да је реч о скупој интервенцији и да је питање да ли ће уопште да успе. Схватио је да би било најбоље да се узда „у се и у своје кљусе”, па је продао кућу и упутио се ка аустријском Грацу у „ЛКХ клинику” код др Андреа Васлера, који је једини у том тренутку могао да му помогне.

Професору др Душану Шћепановићу, хирургу и председнику Управног одбора Института за неонатологију и некадашњем директору Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици, пре четири године је обављена трансплантација срца. Сада се осећа добро, али лекове, ипак, мора да узима до краја живота. Каже да живи нормално, осим што му је забрањено да дира псе, једе грејпфрут, биљке додирује без рукавица, али и да коси траву. Овај храбар човек, који се нашао у некој врсти коме после пресађивања органа, објашњава за „Политику” да је послао још четворо људи на трансплантацију у болницу у Грацу, установу где се дневно обавља по једна трансплатација бубрега и јетре, а срца једном у три недеље.

– Прве сигнале да ми са срцем нешто није у реду осетио сам давно, још као тридесетшестогодишњак. Отишао сам да гледам шаховски меч Спаски – Фишер, и сећам се како ми није било добро, а узео сам и погрешан лек.

Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић ми је тада рекао да имам проширено срце, да сам прележао миокардитис, што ми је потврдио још један доктор. Уз помоћ лекова сам се опоравио, али проблеми са срцем су се наставили неколико година касније. Имао сам аритмије, а 2004. нисам био у стању да окончам операцију коју сам започео, па је мој асистент морао да је доврши. Четири пута су ми давали елетрошокове за срце. Покушали су да ураде аблацију срчаног ритма, али ни то није успело – објаснио је др Шћепановић.

Проблеми са срцем нису престајали. Уграђен му је и пејсмејкер. Неколико месеци се добро осећао, а онда је морао да се потражи помоћ електрокардиологије у јануару 2006. године, али без резултата. Речено му је да је проблем попуштање срца и да је транплантација дефинитивно неопходна.

– Вода ми се нагомилавала у организму, а колеге су ми пункцијом вадиле вода из организма, по седам, осам, пута. Идеју за уградњу вештачког срца ми је дао сада покојни, др Брана Радованчевић, наш лекар који је радио у Хјустону. Он ме је упутио у Грац. После 10 дана чекања, 6. децембра 2006. године, добио сам право срце, речено ми је да је неко у Минхену био у стању мождане смрти и да је срце компатибилно мом организму. Неизмерно сам захвалан др Андреу Васлару са којим сам се спријатељио и који је више пута долазио у Србију. Уплатили смо 148.000 евра за ту интервенцију са продуженим лечењем. Правило је такво да се 30 одсто од цене даје као кауција за случај продуженог лечења. Иначе, 32.000 евра нам је болница вратила, што значи да ме је све коштало 116.000 евра. Морао сам кућу да продам да бих имао за операцију. Девет година после интервенције са породицом са породицом сам живео као подстанар, док се нисмо снашли и купили стан – нагласио је наш саговорник.

Компликације после интервенције су се гомилале, био је у коми до 24. децембра. Медицинари нису могли да зауставе крварење. Није могао да се помери и да дише спонтано. Каже да му је учење ходања било нешто најтеже... А имао је чак четири одбацивања срца, и због тога је 62 дана лежао у постељи.

– Пре одласка у Грац, надлежни нису хтели да ми помогну. Нико не размишља о томе шта је све потребно некоме ко преживи овакву интервенцију. Биопсија срца је обавезна у почетку на сваке четири до шест недеља, па на три до шест месеци, па на годину дана, а после треће године више нема тих анализа. И сваки пут сам због тога одлазио у Грац, јер се то овде не ради. Жао ми је што се овде ураде пресађивања бубрега или јетре, а срца се бацају, нико не ради њихова пресађивања. Покушао сам да спојим др Васлера са здравственим властима у Србији, али нико није био заинтересован. То не могу да схватим. Закон о трансплантацији у Србији треба мењати, јер није добар – додао је др Шћепановић.

Он каже да као лекар одлично зна како треба приступати пацијентима, као и да им увек треба објаснити које све могућности лечења постоје. То значи, према његовим речима, да поједини лекари не смеју да деморалишу пацијенте речима да од трансплантације нема никакве вајде, као и да је то скупа интервенција. Истовремено додаје да неће одустати од свог залагања за то да здравствено осигурање покрива део трошкова трансплантације у иностранству у износу колико би тај захват, да се ради нормално на овим просторима, заправо коштао.

Данијела Давидов-Кесар


Коментари8
0e3aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milovan Nikić
Svaka čast profesore, i sve najbolje Vam želim u daljem životu. Pratio sam Vaš rad još dok ste bili Direktor Dečije klinike. Uvek ste se borili da stvorite doslednu savremenu Evropsku dečiju kliniku, za razliku od nekih sadašnjih....bolje da ne kažem kakvih ljudi...suvišno je trošiti reči na nikogoviće razne.
ksenija
Uglavnom svi mediji,a narocito Vas list i RTS promovisu akciju PRODUZI ZIVOT i donorske kartice koje su kao i zakon o transplataciji prevazidjeni. Zasto Ministar zdravlja i direktorka RZZO stalno ponavljaju da smo na pragu ET kada u stvari po poslednjem izvestaju ET Spanija ima 35 donora na milion stanovnika, Austrija 28,Nemacka 26, Estonija 20, Hrvatska 15, a Srbija 1,3.
nina
Profesor Scepanovic je pravi Srpski Don Kihot.Zadivljujuca je njegova borba za sopstveno zdravlje ali i drugih tesko obolelih od srca. To potvrdjuje i onaj njegov entuzijazam,snagu i upornost kada je pre 20 godina krenuo da od ruine u Tirsovoj napravi svemirski brod,osnuje prvi deciji dijagnosticki centar uvede transplataciju kosne srzi i decju kardio hirurgiju u Decjoj klinici. S toga je bruka i sramota da za bilo koga a kamo li da ovakvom coveku koi je spasio 1000 zivota i cije plodove rada uzivaju njegove kolege a da mu Ministarstvo zdravlja i Republicki fond odbiju svaku pomoc kada je umirao. Citli smo da im se Prof.Scepanovic obracao i davao ideju o sporazumu sa Gracom jos pre 3 godine i oni su to izignorisali.Koliko jos ljudi treba da umre da se ljudi iz ovih institucija maknu?
Danijela
Poštovani gospodine Šćepanoviću, u potpunosti Vas razumem i slažem se sa Vama. Ja sam takođe jedan od pacijenata kojima je neophodna transplantacija i za sada stoje otvorene opcije za Beč (AKH). Intervencija je jako skupa i veliko je pitanje kako doći do novca. Svojevremeno, pre nepunih godinu dana, imala sam otvorenu ponudu od Profesora Dr. Afkendiosa Kalangosa, čuvenog kardiohirurga i direktora Ženevskog Instituta za kardiohirurgiju, da dođe u Srbiju i obavi na meni taj komplikovani zahvat, naravno sve u dogovoru sa našim timovima ovde, međutim, kao i Vi, naišla sam na zatvorena vrata zbog, kako tvrde naši doktori, tehničkih nemogućnosti. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je najavljivao potpisivanje ugovora sa Eurotransplantom krajem aprila tekuće godine, te pružanje novčanog pokrića našim pacijentima od strane države, međutim, još uvek nema nikakvog pomaka, niti bilo kakvih pozitivnih vesti. Nadam se da će Vas zdravlje pratiti još dugo godina! Svako dobro Vam želim!
Dušan Šćepanović
Poštovani gospodine Velizare, u pravu ste. Došlo je do tehničke greške u tekstu.Poenta je bila da sam pre toga 9 godina bio podstanar da bih vratio kredit i skinupo hipoteku sa kuće! I kada smo to uspeli umesto da se moja porodica i ja vratimo u našu kuću, morali smo da je prodamo da bi meni spasli glavu jer je svakoga od nadležnih u ovoj zemlji bilo baš briga i nije mi plaćena ni jedna od 18 biopsija koje koštaju samo po 310 evra. Inače je načinjena i greška u ceni. Cena transplantacije srca je 59720 evra plus oko 6000 evra za avion i helikopter koji nose organ. Znači sve košta kao jedan bolji auto, a ne kao kuća kao što godinama pričaju nadležni!Bolje bi bilo doktorima i građanima da pitaju nadležne zašto su odbili velikodušnu ponudu da Prof.Wasler dođe da transplantira naše ljude ovde ili da ih šaljemo tamo umesto što se srca bacaju u kantu za đubre!Čovek mi je 3 puta bio gost u kući, zvao sam "sve koje treba" i niko nije hteo čak ni da se javi!Sve sam im ponudio i sve su odbili!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља