уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:32

Мноштво инстанци нејасних надлежности

Аутор: Стеван Лилићпетак, 23.04.2010. у 22:00

Хуманитарне организације у Србији рефлектују оно најбоље и оно најгоре у нашем друштву. Многе од њих су светли примери континуиране борбе и бриге за људска права и неуморног рада за добробит заједнице и грађана. Мањина својим преварама доводи у сумњу предани рад хиљада поштених људи.

Поверење грађана Србије у хуманитарне организације озбиљно је пољуљано недавним извештајима о покретању поступака због скандалозних злоупотреба.

У нашем друштву постоји традиција доброчинства и помагања угроженим члановима заједнице, чак и у ситуацији када они који дају немају много више од оних којима помажу. Огорчена јавност с правом се пита ко и како контролише токове новца који пролази преко рачуна хуманитарних организација у Србији.

Правно посматрано, систем контроле постоји. Ипак, недовољно јасно дефинисане надлежности као и мноштво инстанци које имају само делимичан увид у поједине аспекте рада не омогућавају ефикасно остваривање контроле.

Хуманитарним радом се баве организације (тзв. правна лица) које су основане у складу са законом. Међутим, „у складу са законом” не значи да су те организације све основане у складу са једним законом.

Тако, неке од ових организација основане су према одредбама „старог” закона о задужбинама, фондацијама и фондовима из 1989. године, који прописује да се „задужбина, фондација и фонд оснивају ради помагања стваралаштва и остваривања хуманитарних и других друштвено корисних циљева” (чл. 1). Овај закон прописује да регистар ових организација води Министарство културе, док „надзор над законитошћу рада задужбине, фондације и фонда врши општински орган управе надлежан за послове културе”. Недостатак овог закона је у томе што не рефлектује више време у коме живимо и, посебно, што не садржи одредбе о финансијској контроли.

Са друге стране, немали број хуманитарних и добротворних организација основан је према Закону о црквама и верским заједницама из 2000. године. Према овом закону „цркве и верске заједнице у оквиру своје социјалне и добротворне делатности могу оснивати одговарајуће установе и организације. Социјална и добротворна делатност цркава и верских заједница одвојена је од њихове богослужбене делатности” (чл. 33). Закон штуро прописује да „надзор над његовим спровођењем врши министарство надлежно за послове вера”.

Највећи број ових организација, међутим, основан је према „старом” (из 1984), али и према „новом” закону о удружењима грађана из 2009. године. Нови закон о удружењима грађана предвиђа да надзор врши Министарство за државну управу, док инспекцијски надзор врше управни инспектори (чл. 71). Задатак је управне инспекције да утврди потенцијалне неправилности и незаконитости у раду, да предузму мере ради отклањања тих неправилности и незаконитости, као и да поднесу пријаве (нпр. полицији, тужилаштву) и покрену одговарајуће поступке пред другим државним органима (нпр. министарствима, судовима). Агенција за привредне регистре води евиденцију удружења грађана, а ове организације јој подносе годишњи финансијски извештај. Организације су такође дужне да поднесу и пореске пријаве па тако и порески органи имају увид у токове новца.

Може се рећи да су одређени облици надзора и контроле над хуманитарним организацијама и удружењима грађана предвиђени нашим законима, и да ове организације правно посматрано нису „ван контроле”. На основу редовних годишњих извештаја државни органи имају (и могу имати) увид у промет њихове имовине, приходе и расходе. Потенцијалне неправилности могу се открити прегледом и упоређивањем службених евиденција организација и изводима са банковних рачуна. На тај начин могу се утврдити злоупотребе добијених финансијских средстава или службеног положаја.

Међутим, осим правног, у раду хуманитарних организација још су важнији морални и људски аспекти њихове активности. Коришћење луксузних службених просторија и аутомобила у раду хуманитарних организација није нелегално и само по себи не може бити предмет кривичног гоњења, али отвара питање моралног кредибилитета „доброчинитеља” који знатан део средстава не користе у сврху за коју скупљају средства. Са друге стране, употреба наменски добијених средстава за потребе којима нису намењена санкционисана је законом и захтева реакцију надлежних институција. Њима у великој мери могу помоћи и донатори који треба да захтевају од организација подношење детаљних извештаја и пуну јавност у раду.

*Професор Правног факултета БУ, председник Удружења правници за демократију


Коментари4
d1130
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Ilic
U ovom slucaju oigledno ne vazi ona narodna: sto vise sastojaka bolja corba!
Гоца Сликарка
А ја се још чудила одкуд толика навала за оснивањем невладиних организација, направите неку статистику чланови које партије су углавном оснивали НВО, они нису криви што им је омогућено да узимају паре од донатора, ако је држава дозволила да се оснивају такве организације онда је требала да направи такву контролу да ни један оснивач не сме да злоупотреби новац из таквих организација. Ја вас сада питам да ли је држава прописала да се плаћа порез на доходак од некретнина, да ли се ико придржава тога, да ли ико контролише то.
Петар В.
У Немачкој се говорило: Deutchland Uber Alles Немачка изнад свих А у Старом Риму: Divide et impera подели па владај Немци нису са овим циљали на друге нације и државе. Pарола је настала у време када је Немачка била подељена на прилично велики број региона и покрајина, са већом или мањом самосталношћу. Дакле тежило се уједињењу Немачке. Треба, даклe, тумачити као Немачка иѕнад региона и покрајина. А шта поделе доносе јасно се види из прокламоване војне доктрине Старих Римљана. Али историја се понавља а лоших ђака никада више и то на политичкој сцени Србије.
Nada Djordjević
Сјајан "поглег" примерен учености писца, има велику ману употребе страних речи. Мислим да би уместо "континуиран" боље звучало "непрекидан" итд, итд. То из разлога што угледне људе опонашамо и губимо лепоту свог језика.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља