субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Минималац без пореза

петак, 23.04.2010. у 22:00
Дистрибуција фискалног оптерећења зарада

Реформом пореског система, која треба да се оконча до краја ове године, требало би да се неопорезива основица за плате повећа са садашњих шест на 16.500 динара, а да се свака исплата преко те суме опорезује јединственом стопом – 20, а не 12 процената. То је, за сада, само један од предлога. Има и других. Шта се тиме жели?

Да се послодавци ослободе сваког намета на ниске плате не би ли без пореских захватања повећали зараде најмање плаћеним радницима и што више пријавили оних који раде на црно, а да се, у исти час, не смање фискални приходи, јер ће се у државну касу слити више пара корекцијом минималне стопе и од ширег обухвата већих плата.

То значи да ће, рецимо, на просечну плату од 32.000 динара мало више од половине – 16.500 бити без пореза, а остатак би се оптеретио са 20 одсто. Што већа плата, више пара, али уз исту стопу.

Тако ће се, рачунају, предлагачи пореске реформе уместо садашњих 65 динара на сваких 100 динара нето зараде, смањењем доприноса за социјално осигурање, убудуће плаћати 47 динара. Прогресивнијим опорезивањем већих зарада оптерећење најугроженијих радника који примају минималну зараду (половина од просечне), смањило би се на 35 од 100 динара нето зараде. Идеја аутора пореске реформе је да се додатни приходи у државну касу прикупљају повећањем пореске стопе на зараде са 12 на 20 одсто, али то не би важило за плате ниже од 16.500 динара.

Милојко Арсић, један од аутора, сматра да би реформа пореза на зараде и доходак грађана и пореза на добит предузећа требало да се спроведу већ до краја године, а да се постепено уводе измене у наплати пореза на имовину.

– Једна од мана постојећег пореског система је у томе што су различити извори дохотка различито опорезовани – каже Арсић. – Он има и малу прогресивност, јер је неопорезиви део зараде сада само 6.000, а циљ промена је да се он повећа. Друго, порез на укупан годишњи приход плаћа само око један одсто обвезника. А међу њима су адвокати, контролор лета, али нема ниједног великог предузетника. Зато се предлаже пропорционални порез на зараде, са јединственом пореском стопом и неопорезивим делом од 16.500 динара. На остатак плате преко неопорезиве суме плаћао би се порез по јединственој стопи од 20 одсто. Постоји и други предлог, да неопорезиви део зараде буде 10.000 динара. Тада би на зараде од 10.000 до 30.000 динара порез био 10 одсто, а на зараде преко 30.000 динара плаћао би се порез од 20 одсто. Суштина је да уколико се смањи пореска стопа, смањио би се и неопорезиви део, али је циљ да се у буџет прикупи иста количина пара.

Предложена прогресивнија расподела пореског терета помогла би да се смањи незапосленост, која је у Србији највећа међу слабије квалификованом радном снагом са нижим примањима, указује Никола Алтипамарков из УСАИД пројекта подршке економском развоју Србије и један од аутора предлога нове пореске политике.

– Пореске утаје и сива економије постоје у свим државама. У земљама Европске уније је између 10-15 одсто бруто домаћег производа, а у Србији око 30 одсто БДП-а – указује Алтипамарков. – У Србији нису ретки послодавци који својим радницима исплаћују део прихода „на руке”, чиме се избегава плаћање пореза и доприноса, док се обавезе по основу пореза на додату вредност редовно обрачунавају и измирују. Повећањем више стопе ПДВ са 18 на 22 одсто, а ниже са осам на 12 процената, где је најмање утаја, и смањеним опорезивањем зарада, где су пореске утаје највише, смањио би се обим сиве економије.

Многи привредници у Србији сматрају да метод наплате ПДВ није одговарајући и да доприноси мањку ликвидности привреде. ПДВ обвезници су у обавези да одговарајућа средства уплаћују месечно, односно тромесечно, на основу фактурисаног промета у претходном периоду. Привредници би желели да се ПДВ не плаћа на фактурисан промет, већ на наплаћен промет, јер плаћања међу привредним субјектима често касне и по неколико месеци.

Алтипамарков тврди да наведене примедбе не стоје. Српски ПДВ систем прати европску праксу и директиве Европске уније који дефинишу настанак ПДВ обавезе на основу фактурисаног, а не наплаћеног промета. Такав систем наплате ПДВ-а се годинама примењује у европским земљама, а њихове привреде не пате од проблема „хроничне неликвидности”.

– Дакле, прави проблем који је неопходно решити јесте неликвидност српске привреде, а не организација самог ПДВ система – тврди Алтипамарков. – Друго, често се помиње и да би повећање ПДВ-а повећало инфлацију. Међутим, повећање ПДВ-а може да, евентуално, изазове само једнократно повећање нивоа цена. ПДВ систем нема никакав додатни дугорочни утицај на инфлацију.

Предстојећим променама пореског система Србија настоји да побољша конкурентност своје привреде.

– Пореска конкуренција смањивањем пореза на добит и пореза на доходак, како би се привукле стране инвестиције, нарочито је видљива у региону источне Европе – напомиње Алтипамарков.

Са том праксом почела је Словачка 2004. године увођењем пропорционалног пореза на добит и доходак од 19 одсто. Затим се придружила Румунија у 2005. години с порезом од 16, да би Бугарска, Македонија и Албанија у протеклих неколико година увеле пропорционалне порезе од 10 одсто. Чешка је у 2008. такође увела пропорционални порез од 15 одсто, док је Црна Гора најавила увођење пропорционалног пореза од девет процената у 2010. години.

Александар Микавица


Коментари10
2abfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sima strahota
To je rezultat dogovora Miška i kompanije sa državom. Mi koji smo 30-40 godina izdvajali u fond PIO možemo očekivati duplo golo. Niko osim privatnika se neće okoristiti ovom mjerom, a država neće imati kapaciteta da ispuni svoje obaveze prema budžetskim potrošačima u koje na žalost spadaju i penzioneri jer je fond PIO opljačkan. Samo vi dajte Dinkiću da vodi ekonomiju...
Igor Gvozdenac
Ne tako davno imali smo slican sistem oporezivanja dohotka a rezultat je bio takav da su se isplacivale minimalne plate na "belo", a drugi deo plate isao je u kesu. Dakle, deo privrede ce preci u "sivu zonu" sto se tice plata. Mere poreske politike se koje se n ovaj nacin predlazu 100% su promasene sa aspekta gradjana kako onih sa manjim tako i onih sa vecim platama. Sa aspekta budzeta bice pogubnije jer ce se na manje islacenu platu na belo izdvajati i manje doprinosa za zdravsvo i PIO. Logika privrede je sto manje obracunam platu manje cu i da platim drzavi.
caca
Treba da ih je sramota! Je li moguce da ne znaju kako privatnici placaju?! Ko se to nada da ce ovim potezom radnik vise dobiti? Istina je da ce privatnik vise strpati u dzep!
Milan
Mislim da je stanovništvo umorno od poskupljenja i od inflacije i da nešto definitivno nije u redu sa ekonomskim sistemom. Naglo je opala kupovna moć gradjana, a o zaposlenju da ne govorimo i da li neko može da dodje do ideje da zategne kajš, još malo. Mislim da se suočavamo sa činjenicom da sit gladnom ne veruje. Žao mi je da se vraćamo na vreme inflacije i krize i da nam predstoji naglo siromaštvo. Mislim da svaki potez povećavanja prihoda ima i potez povećavanja troškova, koji je naravno puno veći od ovog prvog.
Natasa Popovic
Ja samo da se smrznem na tabelu koja prakticno pokazuje da 85% stanovnistva prakticno zaradjuje platu sa kojom manje ili vise moze samo da se razvlaci mesec u mesec, ako racunamo da je prosecna plata jedva dovoljna da se jede i plate komunalije. Auuu al smo duboko pali. A to se odnosi na zaposlene, znaci dodajte jos milion nezaposlenih, to znaci da ovih 85% jos izdrzava i ovih milion nezaposlenih posredno ili neposredno, kao clanove domacinstva. I onda ostaju deca i penzioneri. I tajkuni i politicari, nek mi oproste sto ih ostavih za kraj

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља