У берлинској Штац опери у суботу је била светска премијера балета „Симфонија тужних песама”, на чијем плакату су претежно имена из ових крајева, уметници чије дело више или мање знамо.
Конкретно, играче у овој представи „обукла” је истакнута београдска костимографкиња Ангелина Атлагић, а у истом тиму су и редитељ Томаж Пандур, кореограф и играч Роналд Савковић, либретисти Дарко Лукић и Ливија Пандур.
У главној улози наступио је чувени руски играч Владимир Малахов, а исти атрибут заслужује и немачка глумица Хана Шигула, наратор на позорници.
Пред пут у Берлин, Ангелина Атлагић нам рече да је ово њен први позоришни посао у највећем немачком граду, али већ шести који ради са словеначким редитељем Пандуром.
Сарађивали су они и са Савковићем, прваком Берлинског балета кога је често могла да види и београдска публика. У представи чији је кореограф, он је, као играч, алтернација Малахову, који је иначе на челу Берлинског балета и кога многи критичари називају највећим руским играчем који се појавио после Нурејева и Баришњикова. У „Симфонији тужних песама” укупно је седам плесних парова, солиста и солисткиња.
Представа је рађена на музику пољског композитора Хенрика Горецког, на звуке његове 3. симфоније, припремана је пола године, под радним насловом „Кратка историја времена” (књига чувеног британског теоретичара астрофизике Стивена Хокинга), а инспирација су биле и иконе Андреја Рубљова.
Управо оно што говори Хана Шигула „глас” је мајке великог сликара. Овај балет најављен је и као путовање кроз пределе руске душе. Томаж Пандур је, каже Ангелина Атлагић, на музику Горецког осмислио седам сценских икона.
У представи се прати емоционално и мисаоно сусретање са трауматичним искуствима 20. века (II светски рат, Хирошима, холокауст...), сценски скулптурирано време, призори самоће и уметничког стварања. Као савремени коментар на ликовност супрематизма и средњевековних икона у балету је, уз плес, коришћен и наративни ток поверен Хани Шигули.
И још мало о „Симфонији...”, али из визуре костимографкиње...
–За мене је то био један занимљив посао, пошто није реч о типичним балетским костимима. Више су драмски, другачији од оних које сам досад радила за плесне комаде. Ови костими пре свега су боје Русије у разним епохама. Шубаре, чизме и сличне ствари.
----------------------------------------------
„Крупни план” у Ужицу
У Градској галерији у Ужицу сутра ће бити отворена изложба „Крупни план – Closeup – Ангелина Атлагић” (Позоришни дизајн 2000–2007), коју ће грађани, у оквиру манифестације „Ноћ музеја”, моћи да виде до 17. маја. Реч је, иначе, о гостовању Музеја позоришне уметности, а ауторка изложбе Александра Милошевић, кустос, представиће публици избор радова наше познате уметнице на светским сценама (Русија, Словенија, Грчка, Шведска и Шпанија).
М. Шеховић
