среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Факултетски хаос звања

Аутор: Миклош Биропонедељак, 26.04.2010. у 22:00

Иако се ових дана у медијима презентује као решење многих проблема, предлог „Радне групе Министарства образовања“ за измене и допуне Закона о високом образовању још једна је пропуштена шанса за приближавање нашег образовног система Европи. На заједничком скупу Националног и Ректорског савета још пре годину дана је постигнут општи консензус да треба приступити интеграцији државних универзитета (који сада функционишу као нерационална конфедерација факултета), али у предлогу „Радне групе“ о томе нема ни помена. Тиме је пропуштена шанса не само да се високо образовање учини рационалнијим, већ да се и научни кадар и научни ресурси обједине и учине ефикаснијим и друштвено кориснијим. Али, тиме би се нарушили партикуларни интереси оних факултета који финансијски стоје више него добро, а који очито имају јаке лобисте.

Друга пропуштена шанса је да се идеја Болоњске декларације о систему три плус два (која је замишљена као флексибилнији систем са могућношћу да се након три године доврши образовање или промени професионално усмерење) коначно реализује. У претходној верзији закона она је дата као могућност, али је толерисана и инерција, по којој је постојећи четворогодишњи систем претворен у петогодишње студије једноставним (и бесмисленим, са аспекта ранијег излаза) додавањем једног семестра плус дипломског рада. Уместо да Гордијев чвор разреши инсистирањем на трогодишњим основним студијама и интегрисаним петогодишњим (тамо где није могућ ранији излаз), предлог „Радне групе“ је ствар максимално искомпликовао легитимисањем четворогодишњих студија као „другог нивоа“ и давањем назива „дипломирани“ (иако то нису дипломске студије, нити се брани дипломски рад!). Увођењем тог и још неких нивоа студија доћи ћемо у ситуацију да ћемо сада имати: две врсте основних студија (првог и другог нивоа), две врсте „дипломираних“ (садашњих и оних по ранијем закону), две врсте мастера (академски и струковни), две врсте струковних студија (уводи се и „кратки циклус“) и чак четири врсте специјализација (струковне, академске од једне и две године, те медицинске). У оваквом хаосу звања неће моћи да се снађу ни сами ректори, а камоли послодавци!

Још један предлог више него збуњује. У неколико чланова предлога закона предвиђају се препреке за новоосноване високообразовне установе. Крајње чудно и у најмању руку неуставно. Ако су се хтели зауставити ловци у мутном, онда се то морало учинити надзором, а не законом. Треба поставити континуирано праћење елемената акредитације који пречесто функционишу као Потемкинова села, треба коначно направити регистар наставника (што је регулисано постојећим Законом, али није реализовано). Дакле треба зауставити мутљаг и у старим и у новим установама, а не a priori спречавати нове. Спречавање нових само иде на руку старим приватним универзитетима који би да смање конкуренцију, а не даје никакав допринос квалитету високог образовања у Србији.

Ако Вам се, драги читаоче, учинило чудним да члан Националног савета за високо образовање ово пише у новинама уместо да се за то бори у оквиру те институције, одговор је да су у „Радној групи“ учествовала само три члана овог тела, а да је осталих 15 о томе било обавештено тек у оквиру јавне дискусије. То јесте чудно, будући да су стратегија и конститутивна акта по Закону у надлежности Националног савета, а да се институција „Радне групе“ нигде не помиње. Као и у другим областима, ми имамо институције чија је надлежност да саветује и контролише извршну власт, али се то извршној власти никако не допада. Па се онда формирају ad hoc тела. И то је још један показатељ да у нашем друштву индивидуални интереси још увек превладавају опште и индивидуалне полуге моћи још увек превладавају институције.

Професор Универзитета у Новом Саду, члан Националног савета за високо образовање Републике Србије


Коментари5
3bfb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Serious
Uvodjenjem zvanja Diplomirani po novom znacajno ce biti osteceni Diplomirani po starom jer ce na mala vrata biti izjednaceni sa Bacelorom iako su zakonom izjednaceni sa masterom .Ko ce njihova prava zastititi jer fakulteti im ne izdaju ekvivalentnu diplomu mastera i kako ce poslodavac razlikovati dva diplomirana?
ибн Малик
На нашим универзитетима све се претворило у муљање. Игра лудих и збуњених.
XX XX
Kao neko ko radi na drzavnoj visokoskolskoj ustanovi odlicno poznajem problematiku i tvrdim da ima mladih doktora elektrotehnickih nauka na drzavnim univerzitetima koji jos nisu naucili da kucaju u Word-u ili da koriste Corel. Pa sta oni znaju? Nista! Znaju najstariji zanat na svetu ili imaju mamu i tatu ili partiju iza sebe... Naravno ima i onih drugih koji se ubise radeci pa nista! Zemljo otvori se! Visoko skolstvo nam je okupirao sljam, naravno sto juznije to tuznije, a tek privatni fakulteti!!! Nemam dovoljno reci da opisem sta se tu radi! Ko te pita da li nesto znas i ko uopste pokusava da pronadje da li nesto znas???? Platis- dobijes odgovarajucu titulu! Gde li je Nusic sada??? Kad bi OVO mogao da vidi!
jaroslav
Bravo. Niko od odgovornih ne rešava stvar. Čak ni ne govori o tome. Mnogo godina se ovo oteglo. Niko ne zna koliko ih doktorira na privatnim fakultetima. Nema kontinuiteta između starih i novih zvanja. Ne zna se kod poslodavca šta je to prvi stepen drugi. Kakva je razlika između 3 i 4 godišnjih studija kada nose prvi stepen. Zašto se upisuju diplomirani od ranije na master studije kada su po zakonu izjednačeni. Zašto se izjednačavaju master i magistar kada to nije isto. Koja je razlika između visoke škole i fakluteta. Zar nije fakultet visokoškolska ustanova. Uostalom pogledajte na kavim sve kućicama po našoj zemlji ima istaknut naziv fakultet. Zaposleno 3-4 profesora ostali migriraju. Itd...
Jovan Ilic
Ako nesto neces da uradis, ili hoces da uradis kako ti hoces ili kako neki jaki lobisti hoce, formiras komisiju, kao paravan i lako resis problem. Ovo se zove neo ornament nove vlasti, koji se samo u nijansama razlikuje od onog starog, navodno prevazidjenog. Isto je to kao i sa onim petlom Djordja Balasevica. Nego, more stvar je smrtno ozbiljna. Kuda to vodi, bre!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља