четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:36

Дужници због више силе

понедељак, 26.04.2010. у 22:00

Промена курса валуте у којој је кредит индексиран према динару, најчешћи је разлог за проблеме у отплати кредита, показало је истраживање портала Kamatica.com. Пливајући курс носи велики курсни ризик сваком кориснику кредита са валутном клаузулом, а плате остварује у динарима. Процењује се да је више од половине нередовних отплата кредита у Србији настало као последица промене курса.

У само последња три месеца 2008. године динар је ослабио према евру око 25 одсто. То је за око 85 процената кредитно задужених грађана значило да ће морати уместо 30 да издвоје 40 одсто месечних примања. За оне који су задужени стамбеним кредитима то је уместо половине чак две трећине плате. Смањење зараде или нередовна примања кредитно задужених запослених, други је по реду, око десет одсто, најчешћи раст број оних који нередовно измирују месечне ануитете банкама. Смањење зараде запослених који су кредитно задужени делује на готово идентичан начин као и промена курса валуте с том разликом што уместо повећања обавеза по кредиту у апсолутном износу и њиховог удела у месечним примањима, долази до смањења месечних примања и самим тим повећања удела обавеза по основу кредита у редовним приходима. У протеклих годину дана актуелизовало се питање смањења зарада запослених из различитих разлога, а најчешће помињани су светска економска криза и смањен обим пословања и мере штедње.

У јавности влада утисак да је подизање камате на узете зајмове главни разлог нередовних отплата кредита. Пракса показује да тек око 10 нередовних отплата кредита настаје као последица веће камате. Повећање каматне стопе на кредите има, међутим, значајан утицај на укупно отплаћену камату по основу позајмљених средстава, али се тај износ дели на велики број месечних рата и не долази до драстичног повећања месечне рате, као што је то случај код промене курса евра према динару.

До повећања каматних стопа долази углавном при промени ЕУРИБОР и ЛИБОР каматне стопе, при значајним променама у макроекономској ситуацији.

Од почетка светске економске кризе, у Србији је преко 100.000 људи остало без посла. Највећа отпуштања су у малим и средњим предузећима, а још увек је неизвесно да ли ће овај тренд великог броја отпуштања бити заустављен у 2010. Процењује се да у Србији око пет одсто нередовних отплата кредита настаје као последица губитка посла дужника из различитих разлога. Овај проценат је у корелацији са бројем људи који су остали без посла у односу на укупан број запослених.

У нешто мање од 20 одсто случајева нередовних отплата кредита разлози су различити и не могу се издвојити доминантни. То може бити смрт или трајни инвалидитет, злоупотреба, презадуженост по задужењима која се не идентификују у Кредитном бироу, промене у породичним односима…

Посебну опасност за све кредитно задужене грађане представља чињеница да наведени разлози нередовних отплата углавном не делују појединачно и изоловано. Показало се на почетку економске кризе у нашој земљи да, на пример, драстична промена курса доводи и до подизања каматних стопа, што у дужем периоду повлачи смањење броја запослених или смањења месечних примања, као и повећања нередовних зарада.

С. К.


Коментари5
b18b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Maric
Vi ste jedini list koji je primetio da postojimo i mi dužnici koji smo uzeli stambene kredite sa opterećenjem do 50%, a sad to iznosi preko 80% pa nememo od čeg da živimo, a dinkić daje jeftine kredite onima koji već imaju para pa mogu da manipulišu tj. da nama pozajmljuju sa mesečnom kamatom od 10% jer ko nema kredita taj ma kolika plata mu bila može nekako da živi. U Hrvatskoj su za prezadužene građane doneli uredbu po kojoj se uvodi grejs period otplate kredita od 1 godine dok traje kriza iako oni nisu imali pomeranje kursa, a ja kad sam uzeo kredit pre dve godine evro je vredeo 76.50 dinara, a sad znate pa hvala da se bar neki novinar setio da postojimo i mi a Dinkić kao u alanu fordu ko ima daj mu , a ko nema uzmi mu i ono što je preostalo.
Jovan Ilic
U normalnim drzavama njegovon velicanstvu GRADJANINU drzava uvek vodi racuna, a narocito kad se zaduzuje, doduse ne toliko zbo gradjana vec zbog same sebe. Rezonuju ako narod ode u bankrot ode i drzava!
Jovan Ilic
U normalnim drzavama njegovon velicanstvu GRADJANINU drzava uvek vodi racuna, a narocito kad se zaduzuje, doduse ne toliko zbo gradjana vec zbog same sebe. Rezonuju ako narod ode u bankrot ode i drzava!
Petar
Samo sa znatno ojacanim dinarom ce se steci uslovi da ljudi konvertuju eure u dinare i stede u nasoj valuti, stanovnistvo je prezaduzeno kao i cela privreda, sa vecim dinarskim depozitima ce se steci i uslovi za povoljnije kredite i nama i privredi, ljudi iz straha od jos veceg pada dinara umesto u potrosnju sto je nadam se intencija Vlade i ono sto im malo ostane ulazu u kupovinu eura, znaci dajte jasan signal da ce dinar samo jacati,ljudi ce se okuraziti i uzimati kredite i naravno vise ulagati u potrosnju od cega ce svi samo imati pozitivne efekte, sve drugo ama bas nikakav rezultat nece dati.
Miki
Nažalost država Srbija ne čini ništa da zaštiti svoje građane od bezgranične pohlepe bankara.Država je mogla da stvori fer uslove za one koji uzimaju kredit,tako što bi dozvolila davanje samo dinarskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.Tako bi svaki uzimalac kredita tačno znao kolika će mu biti rata kredita tokom celog perioda otplate,pa bi procenat onih koji ne izmiruju svoje obaveze bio mnogo manji.Fiksne kamate i dinarski krediti bi od banaka napravili najbolje čuvare monetarne stabilnosti,jer bi se svaka manipulacija kursom dinara njima direktno obila o glavu.Sada banke "šišaju" svoje klijente dajući kredite isključivo sa deviznom klauzulom i promenljivom kamatnom stopom koja posle 2-3 meseca otplate počinje da nekontrolisano raste.Kurs dinara prilikom otplate rate uvećavaju za 5-10% u odnosu na zvanični kurs NB,što sve doprinosi da onaj ko uzme kredit plaća duplo višu kamatu od one koja mu je predočena prilikom uzimanja kredita.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља