четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Мајка силује опасније од оца

уторак, 27.04.2010. у 22:00
Ведрана Рудан Фото Т. Јањић

У животу ја сам срела многе, многе добре жене, ал’ је само једна мајка хтела да роди баш мене! Моја мама, лепа мама… благо нама са мамама. Хрватска списатељица Ведрана Рудан као да ову добро познату песмицу из детињства до крајњих граница иронизира у свом новом роману „Дабогда те мајка родила” у издању куће „ВБЗ”. Мама и ћерка, и њихов саживот који се, само у размеђи од 24 сата, креће од антагонизма до љубави, занимао је ову ауторку. Како се развија њихов однос – од блискости, преко идентификације, до независности; од осећаја кривице до осећаја дуга у тој безусловној родитељској љубави, из свог угла разматра ауторка књига „Ухо, грло, нож”, „Љубав на последњи поглед”, „Ја, неверница”, „Црнци у Фиренци”, „Кад је жена курва/ кад је мушкарац педер”, и „Страх од плетења”. Свој нови роман Ведрана Рудан потписиваће вечерас у 18 часова у књижари Б92 у Македонској улици.

За разлику од познатих прича о татиним ћеркама и маминим синовима, ви се одлучујете да пишете о маминим ћеркама. Како мотивишете његову комплексност?

Однос мајке и ћерке је превише набијен емоцијама пошто ће мајку или да жалости ако је кћи неуспешна, јер у томе види свој неуспех, или да жалости ако је успешна, јер онда опет изразитије види свој неуспешан живот. И то је вечити рат и свака пати на свој начин. Тај однос се никад не мења јер жена жену предобро схвата. Мајка ћерку, и ћерка мајку, гледа кроз огледало које увећава. Ту може постојати толеранција, подношење али отворена, искрена, топла љубав не може. Ова женска прича је много напетија него мушка, они имају свој мушки свет који их потпуно опседа – пију пиво док гледају бејзбол или кошарку, и то им је доста. И нема мушкарца на територији Србије и Хрватске који гледајући утакмицу Партизан – Цибона није свршио. Нама за оргазам треба мало више.

Никада нисте презали да рушите стереотипе и културолошки пожељне представе. Шта је сада било најтеже при разобличавању породичних табуа и светиња?

Најтеже је говорити о ономе што се не говори јер то „није пристојно” говорити. А тешко ми је и сада када је књига објављена зато што стално добијам похвале. Људи прилазе и говоре како је то њихова прича. Навикла сам на велике критике, а сада ме сви тапшу и осећам се престрављено. Наслућивали смо да имамо проблем са мајкама, али да баш сви имамо! Мислила сам да је ово моја интимна прича, али да толико мрзимо маме, то нисам знала.

Да није мржња прејака реч?

Немојмо ублажавати. Ако ја желим удавити властиту мајку, то сигурно није осећај без намере. Осетила сам код ње злобу за коју мислим да није имала право. Мржња треба бити под контролом ако имаш добру намеру.

Како је Ваша ћерка реаговала кад је прочитала књигу?

Плакала је и рекла да ју је књига веома дирнула и да је одлична. Нисам се усудила да даље „чачкам мечку”. Кроз однос са мојој мајком, која ми је дословно цео живот била пред носом, научила сам каква мајка не треба да будем. И то сам схватила тек у последње време. А то се односи на то да не коментаришем сукњу своје ћерке, која је потпуно аут, или да јој не кажем да скине цвет из косе јер је цвет у коси носила супруга господина Милошевића, да јој не причам да не треба да доји децу... Ћутим и гледам како она ужива у дојењу исто као што сам ја уживала у не-дојењу. У односу мајка–ћерка, ћутање је заиста злато јер психичко силовање које чини мајке је много опасније од онога што може урадити отац. Мајка сина силује на други начин, везивањем са стотинама нити. Ја кад разговарам са сином бирам време када ћу да га назовем, бирам тон и изразе, бирам да ли ћу писати поруку па мислим да ли ће га она можда пробудити, па је боље да му пошаљем мејл…

Мајка у Вашем роману не верује својој ћерки, али гледајући ТВ канале, поверење поклања Бараку Обами. Готово па да нас ово не чуди…

Мислим да Барак Обама не постоји. Кери Грант је једном рекао: „Сви би хтели бити Кери Грант, чак бих и ја хтео бити Кери Грант”. Не знам да ли би Обама хтео бити Обама али је он пројект у који је уложено две милијарде и сто милиона евра. Нико не би уложио у Обаму толике паре ако очекује да он подржи закон по коме ће сви безуби Црнци добити зубе. Он је ту да свет помисли како је Америка постала другачија, земља слободе, земља промене. Али то што је Афроамериканац на челу државе, не значи да се држава променила, и мени не могу продати ту причу. Обама је црни лутак на концу белог капитала. Мајка из књиге осећа потребу да се нечему нада. Уместо да се убијате, ви се надате. Ја се не надам али нећу ни да се убијем. Не верујем ни у Тадића ни Јосиповића. Много тога не знамо, ни ко је Месићу платио изборе, ни ко је убио Ђинђића, ни ко је убио Кенедија, јер не знамо чији играчи су наше вође.(/slika2)

Активни сте колумниста и коментатор хрватске друштвене стварности. Зар је дошло баш дотле па сте морали да напишете колумну „Реквијем Хрватској”?

Па да, зато што Хрватска, као ни Србија, не постоји, нема ни границе. Хрвати се боре око граница са Словенијом, ви нисте преболели Косово, али хоћете. Све банке, хотели, све је страно. Не осећам се као особа која има домовину већ као грађанка света. И не верујем у братство и јединство. Ми нећемо бити браћа као што ја нећу никад постати (и то кажем са великим ужитком) сестра неком Србину, нити он мене жели за сестру. Треба нам дистанца и да свако има свој мир.

Написали сте 2008. да волите да дођете у Београд, „можда зато што је главни град државе у којој људи живе горе него код нас”. Шта је мера тог бољитка?

Мислим да сад једнако лоше живимо. Ми смо напредовали према вама и сада то не бих могла да кажем. Бићемо све ближе. Долазим у Србију због драгих људи, кајмака, ветра који дува лепше него у Хрватској, због новинара који према мени нису агресивни, и осећам се као код куће. Сви моји пријатељи су бедни, болесни и сиромашни. Доктори су и овде и тамо грозни у болницама, феноменални у приватној пракси. Потпуно иста прича. Можда смо заиста на одређеном нивоу постали браћа.

Мирјана Сретеновић


Коментари29
78c58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad S.
Trebalo bi tu napisati još nekoliko knjiga na sličnu temu koje bi počele da rasvetljavaju odnose žena-muž, koleginica-koleginica, prijateljica-prijateljica, šefica-kolege..... U svim tim odnosima ima mržnje na pretek. Ženu su danas idealizovale grupe koje se bore za ravnopravnost i pravo je osveženje da neko piše van klišea u kome su žene divne, osećajne, pažljive, vredne.... i sve bi bilo sjano da nema tih zlih muškaraca koji sve pokvare.
Diam O.
: Meni nikao ne moze biti jasno kako se mozete buniti i negativno kritizirati nekoga ko nas zastupa. Da li duboko u sebi osjecate zavist jer nemate tu istu hrabrost, ili pak kukavicluk ? Sramota za sve, posebno za Hrvate. Vedrana, NAPRIJED!
Mirjana O. Dragas
Procitah i knjigu i intervju. Knjiga ima mnogo bolji naslov. I bolja je od novinskog teksta. Mozda je nekoga majka silovala gore nego tatica, mene nije niko pa ne znam sta je gore. Zasto se svi kao cude mrznji izmedju majke i kceri? Imam i jednu i drugu, znam da ta mrznja postoji, ali ne treba zaboraviti da je ona isto sto i ljubav, samo sa promenjenim predznakom. O tome se uglavnom cuti jer ova licemerna civilizacija cuti o svemu sto je bitno, a govori samo o onome sto nije, o politicarima, farmama, tracevima. Kao ono u detinjstvu kad ti viknu - Vidi ptica! Ti zines a oni ti uvale nesto gorko i smrdljivo da progutas. Zato ne mogu da zinem ni na incest, ni na ovaj naslov, ni na sta, jer sam se vec nagutala gorkog i smrdljivog. Sita sam.
milica
Biljana je lepo rekla: ne moze se licno iskustvo tako uopstiti i sa takvom sigurnoscu govoriti ako da je rec o prosvetljenoj osobi. Radi se zapravo o osobo koja ne ume da voli. Cinjenica je da je tema majka-kcer, majka-sin vrlo vazna, ali ovo je samo jedna njena varijanta i, po meni, iskrivljena. Isto, ne moze se o ovome govoriti a da se ne pomene itos tako slozen odnos otac-sin i otac-kcer. U Patrijahalnim kulturama kakve su nase ovde to je zakon spojenih sudova.Ponasanje oceva uslovnljava i ponasanje majki, narocito prema sinovima a indirektno i prema kncerkama. Po svoj prilici Vedrana Rudan nije ispricala celu pricu, nego jedan njen izvod.
Maja Maki
dok sam citala text i komentare, najvise mi je smetalo kako gospodja svoje negativno iskustvo prepricava kao opste pravilo i potpuno se slazem sa komentarom koji je dala Biljana. to sto neko prica o stvarima o kojima niko nece, a koje postoje, jeste pohvalno. medjutim daleko od toga da je to jedina strana price i da je autorka u pravu sto se nije izdigla iznad mizantropije nego jos pokusava nama ostalima objasniti kako je to jedini ispravan stav, a ostali su licemerni. kao sto rekoh, nije da je izgovarala lazi, ali je rekla samo delic istine. zivot i ljudi nisu tako crno-beli kao u meksickim telenovelama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља