недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Кригла под окриљем закона

четвртак, 29.04.2010. у 08:43
Пиво у стакленим флашама и даље је најтраженије, следи пет амбалажа, у току лета расте продаја лименки (Фото А. Ћирић)

Закон о пиву прегурао је скупштинску расправу и пошто су га посланици претресли и у начелу и у појединостима, чека на изгласавање. Ако и када буде усвојен, први пут ће бити регулисани производња, промет, услови чувања и паковања пива, кажу у Министарству пољопривреде.

– Потрошачи ће тако добити производ који је квалитетан и безбедан. Јер, сада имамо десет великих пивара, али и мини пиваре којима је тешко ући у траг јер се региструју само у Агенцији за привредне регистре и производе дистрибуирају на локалном нивоу. Када закон буде усвојен, сви произвођачи ће морати да се упишу у посебан регистар, што ће олакшати и њихову контролу – каже Иванка Попов из Одељења пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића.

Пиво, ипак, и по слову новог закона остаје алкохолно пиће, иако се у готово свим европским државама третира као прехрамбени производ. Због таквог статуса, оптерећено је државним наметима.

– Литар пива се опорезује као и литар вињака иако садржи неколико пута мање процената алкохола. Када се одузму акцизе, ПДВ и трговачке марже, пиварама остане око 20 одсто. Пића би требало опорезивати према постотку алкохола који садрже, тако би се постигло да пиво буде јевтиније – истиче Јосип Барас, професор Пољопривредног факултета.

Премда квалитет пива у пластичним и стакленим флашама није исти, стручњаци истичу да пет амбалажа није највећи проблем.

– Укус пива највише квари неадекватно складиштење. Пиво не сме да се чува на температури вишој од 15 степени, а поготово не сме да буде изложено сунцу – упозорава Барас, додајући да најбољи укус има пиво температуре између пет и десет степени, које се пије по принципу „три пута три”. То значи да криглу треба испити у три „рунде”, а свака рунда траје три везана гутљаја. Тако се у потпуности ужива у укусу.

– Буре мора да буде пуњено под притиском угљен-диоксида, а температура не сме да буде виша од пет или шест степени. Осим тога, пена у наточеној кригли не би смела да буде дебља од једног или једног и по прста – кажу на Пољопривредном факултету, уз напомену да би они који точе пиво у пабовима и кафићима требало да прођу обуку за тај посао.

И док се чека усвајање закона, на рафовима супермаркета потрошачима се нуди између 20 и 30 различитих врста пива. Прави рај за пивопије, а уколико ту убројимо и различите амбалаже, попут стакла, лименке, пластике стиже се до стотину артикала. Ту су „јелен”, „лав”, „вајферт”, „туборг”, „хајнекен”, „стела артоа”, „бекс”, „никшићко”, „БГ”, „хоегарден”, „ефес”, „митос”, „лашко”, „амстел”, „мб”, „ловенбрау”, „холстен”, „бадвајзер”…

Некадашњи лидер на престоничком тржишту, „Београдска индустрија пива” (БИП), дефинитивно је изгубила трку са великим играчима, попут „Апатинске пиваре” или „Карлсберга”, кажу трговци.

За купце покушавају да се изборе ниским ценама свог најпродаванијег производа, БГ пива, али им за сада не полази за руком да стигну конкуренцију.

– Иако је БГ пиво једно од јевтинијих, оно је најслабије продавано код нас – кажу у „Суперверу”.

Подаци трговаца показују да се највише тражи „рогоња”.

– Пиво које се најбоље продаје је „јелен” од пола литра у стакленој амбалажи – кажу и у „Идеи” и „Суперверу”.

Трговци објашњавају да се осим „јелена” добро продаје и „лав”. Пиво у стакленим флашама и даље је најтраженије, следи пет амбалажа, док у току лета увек расте продаја пива у лименци.

А каква понуда, такве и цене. Најјевтиније је помало заборављено „мб” пиво од пола литре, које у „Суперверу” кошта 29,80 динара, док „стела артоа” у „Максију” стаје више од 100 динара. Далеко најскупље је мексичко пиво „корона”. Флашица од 0,33 литра кошта готово 200 динара.

Донедавно је на престоничком тржишту било тешко пронаћи тамно пиво, осим у пивницама, али сада сваки произвођач има у понуди и ову врсту. Тамна варијанта је, ипак, од светле у просеку скупља око 20 одсто.

На тржишту има и безалкохолног пива, које садржи око 0,5 одсто или нимало алкохола. Али, трговци истичу да је његова продаја, у поређењу са оним алкохолним, на нивоу – статистичке грешке.

С. Деспотовић


Коментари0
32b7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља