недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Рај за лопурде и преваранте

Аутор: Горан Марковићпетак, 30.04.2010. у 22:00
Горан Марковић Фото А. Васиљевић

Горан Марковић први пут режира у Народном позоришту у Београду. На Великој сцени националног театра поставља сатирични роман „Златно теле”, руских драматичара Иља Иљфе и Јевгенија Петрова, писан средином тридесетих година прошлог века. Премијера се очекује у другој половини јуна. Сарадњу са Народним позориштем у Београду Марковић је, међутим, започео пре неколико година, када је на сцени „Раша Плаовић” свој сценски живот започела његова драма „Говорна мана” у режији Милана Караџића.

Филмски и позоришни редитељ, драмски писац и сценариста, Горан Марковић дипломирао је на Академији филмских уметности у Прагу. Режирао је око 50 документарних, 11 целовечерњих филмова, потписао десетак филмских сценарија, неколико позоришних комада... За своја уметничка остварења добио је више од 30 домаћих и страних награда. Предаје режију на Факултету драмских уметности у Београду, члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

Знање сте стицали од Кафке, Камија, Остера... Волите драме Харолда Пинтера и Дејвида Мемета. Одакле интересовање за дело „Златно теле”?

Остап Бендер је јунак мог детињства. Одрастао сам у социјализму и то је био једини лик који се са тим крутим, озбиљним и претећим режимом озбиљно спрдао. У тим сивим временима Бендер је био наш једини заштитник, Зоро осветник нашег духовног живота. Његов хумор је био до те мере заводљив и непредвидив да му нико није могао одолети. Остап Бендер је прерастао у синоним за преваранта са стилом као што је својевремено „калодонт” постао синоним за пасту за зубе. А онда је, у међувремену, „велики комбинатор” заборављен. Данас скоро да нико не зна за Остапа Бендера, поготову млади људи.

Позориште је огледало стварности. Какву стварност ћемо овога пута гледати у Вашем огледалу?

Ону од пре осамдесет година која се од ове данашње веома мало разликује. Рекао бих да је чак фрапантно слична. То је било време НЕП-а (Нове економске политике у Совјетском Савезу). Ово је време транзиције. Ради се, значи, о истој ствари: о прелазном стању које није ништа друго до рај за лопурде и преваранте.

Остап Бендер, главни јунак романа „Златно теле” бави се „великим комбинацијама” како би опстао у мутним временима совјетских реформи. Циљ групе окупљене око њега је јасан – опљачкати! Колико је комад „Златно теле” актуелан?

Одговор је садржан у питању. Одговорићу на њега новим питањем: да ли мислите да се данас, овде, људи окупљају у разне мафијашке организације са циљем да пљачкају народ?

Ваши досадашњи драмски јунаци боравили су, рекло би се, у наивнијем времену. Ово време, тврдите, остаће упамћено по безосећајности, лицемерју, отвореној хипокризији. Како се снаћи и опстати у њему чист и неупрљан?

Има два начина. Држати се по страни и не упуштати се у стил живота који је постао владајући свуда око нас. Или, ако у томе не успете, имати бар мало смисла за хумор. Као што га има Остап Бендер. Свеостало подразумева губљење људског достојанства.

Поштен живот више није категорија која занима било кога. Највећи пад Србија је, цитирамо, Ваше речи: „доживела на моралном плану”? Који су конкретно наши најизразитији морални падови?

Чињеница да немамо снаге да истини погледамо у очи и да се храбро са њом суочимо. Још увек су на снази заблуде и обмане које су нас последњих деценија коштале нормалног, људског живота. За прави живот потребна је храброст. А не оргијање по националистичким фатаморганама које су, наравно, само привид у коме нема ни трунке свакодневног живота.

Ваше теме су локалне. У својим филмовима бавите се овдашњим људима и јунацима који никада не излазе из Београда. За Београд, ипак, кажете да је ружна и незанимљива насеобина? Чиме то аргументујете?

Јесте ружан,али је мој град. За његову ружноћу није потребно много аргумената, неки пут је довољно погледати око себе. Али за његову магију, која ме још увек држи, требало би много речи. И опет не би било јасно о чему се ту, заправо, ради.

И Ваш блог је јако читан. У будућем животу себе видите као Робинзона Круса, у нашој напаћеној Србији?

Када сам то написао, још увек нисам изнова читао ту књигу. Прошле године сам је поново узео у руке, можда после пола века. Знате ли шта је интересантно у поновном ишчитавању књига? То што су оне исте,али ви нисте. Не можете схватити шта се са вама десило док не упоредите своја схватања од некада са овим данашњим. Погрешио сам. Уопште нисам Робинзон Крусо. Он је био млад човек, спреман да преживи по сваку цену. Ја више нисам млад!

Верујете и да ће доћи још један 5. октобар, али без Коштунице?

Ми смо нашу шансу, захваљујући човеку кога сте поменули, пропустили. Или: нисмо били спремни за своју шансу па смо му дозволили да све претвори у лук и воду.

Да ли је све изгубљено? Има ли простора за наду?

Наравно да има. Долазе нови, млади људи који неће бити оковани овим данашњим глупостима које опседају људе у овој земљи. Који ће бити слободни од митова, илузија и превара. Зато сам помислио да би било добро да им представим Остапа Бендера. „Златно теле” ће бити поучна и забавна представа.

Борка Требјешанин


Коментари12
6b718
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ratko marković
*Spašavanje davljenika je stvar samih davljenika* Ostap BenderBej A gde smo mi bili 6 oktobra i ko su svi ti ljudi koji su se pojavili iz dima i magle koja u zoru tog dana,unoela nemir koji i dalje traje... Nepoznati ali predodredjeni od nekog da zavladaju. I sad su ovde, ali podgojeni,elekventni i osioni. A mi posuti pepelom,sivi i bezlični.Zbog njih ni novine nečitam,neinteresuje me njihova obojena stvarnost i evropski snovi,koje nam serviraju dok oni žive u holivudskoj sapunici,punoj novca,strasti i obesti. Gde smo mi bili 6 oktobra u zoru? Ja pred zgarištem Doma nar.skupštine, i pitao sam se *Dal će i dalje spasavanje davljenika biti stvar samih davljenika* I sad vidim da je Veliki kombinator i dalje u pravu. Jer nebo treba ostaviti pticama.citat Ostap Bender
Valsimot
Zasto 'Politika', i dalje, daje prostor za razgovor ovom potvrdjenom zenomrscu? Da li se secate njegovog ranijeg nastupa u vasim cenjenim novinama gde on na samom pocetku clanka rece nesto kao: ...prodje tuda "neka baba". Nazvati bilo koju zenu "neka baba" je ispod casti bilo kog coveka, da ne govorimo o ovome uglednome 'kulturnom' radniku koji bi trebalo da zna mnogo vise nego sto je tom prilikom pokazao, Sramota velika za njegovog tatu i njegovu mamu koji su , oboje, pokazali na svom licnom primeru veliku kulturu postovanja prema svima u njihovom okruzenju. Ovo je jedan od retkih primera gde pravilo 's kim si takav si' ne vazi!
james bond
Drogi drugovi izgledje nevjerovatno al mi smo u osnovnoj skoli u Bosni iz istorje ucli osnovne zakone ekonomije kako treba i koje ja samo mogu da dokumentujem grafikonima koje odje izbacuju naucni ekonomski radnici...sve tokumentovano bolan matematkom i to ne nekom visokom vidi se iz haviona...
Bojan
Svima bi trebalo da bude jasno to da nije bilo Kostunice ne bi bilo ni 5 oktobra. Kostunica je bio jedini opozicioni lider koji je mogao da pobedi Milosevica. Niko drugi to nije mogao i to je valjda svima jasno. A zasto je to mogao Kostunica. E pa zato sto je to jedan krajnje posten covek, vaspitan, odemeren, pravi gospodin. Svi ostali su bili susumige. Da nije bilo Kostunice mi bi i dalje bauljali pod Milosevicem. I zato bi bio red da se prestane sa optuzivanjem tog coveka koji je ipak mnogo ucinio za ovaj narod, oslobodio ga Milosevicevskog jarma. A to nije mala stvar. Ponavljam niko drugi to ne bi uspeo, jer niko nije bio toliko posten i cestit kao Kostunica i ne bi dobio ni trecinu glasova koje je dobio Kostunica. I Kostunica zbog toga zasluzuje postovanje.
Кокица
Горане, увек уживам у вашим инетрвјуима. Пустите ово огорчене што вас пљују, нису они никада гледали ни једну вашу представу ни један ваш филм, и ништа не капирају. само знају да сте саветник министра, па су заслепљени тиме, по задатку. Поздрав духу старог грађанског Београда, ма где био.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља