уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40
ПОД ЛУПОМ: ДА ЛИ ЈЕ ПОЛИТИЧАРИМА ПОТРЕБАН БОНТОН

Бирачи (не)воле псоваче

Када сам једног колегу, који је направио сасвим мали испад, питао зашто то ради, показао ми је мобилни. У року од два сата добио је сто порука. Сто људи га је подржало и рекло: „Браво, свака част”, открива Жарко Кораћ, психолог и посланик
Аутор: Дана Станковићсубота, 08.05.2010. у 22:00

Може ли се посланици ускупштини рећи да је „џукела”, „пас” или било која друга мање опасна животиња, макар у пролазу, јер је говорила нешто што министарско уво није желело да чује ? Опсовати масно пред милионима гледалаца, „нахранити” оним што се не једе „ону тамо будалу”? Омаловажити некога ко мисли другачије, „лажова” осумњичити да је пијан или дрогиран, помињати нечију фамилију када је то потпуно необјашњиво?

Да, све је то могуће и испробано код нас у телевизијским преносима, емисијама, јавним сучељавањима? Мада…

– Мали број политичара заиста јесу простаци и агресивни људи, а неки, на моје изненађење, више позирају да би себе приказали силним и да би показали да се не боје ничега јер знају да то њихови бирачи воле. Када сам једног колегу, који је направио сасвим мали испад, питао зашто то ради, показао ми је мобилни. У року од два сата добио је сто Ес-Ем-Есова. Сто људи га је подржало и рекло: „Браво, свака част”, открива Жарко Кораћ, психолог, професор на Филозофском факултету и посланик у Скупштини Србије. 

Представљају своје бираче

– Друштво би требало да почива на нечему што је енглески филозоф Џон Мил Стјуарт назвао „друштвени уговор”. Значи, у сваком друштву људи морају да се договоре која ће се правила поштовати. Проблем је када на јавној сцени, а посебно у скупштини, постану учестали насиље и простаклуци најгоре врсте. То шаље поруку да је такво понашање допуштено, независно од тога што то раде само појединци. Од двеста педесет, њих је можда десетак који се на такав начин конзистентно понашају, али се због њих ствара лош општи утисак – упозорава Кораћ.

– Највећим делом политичари репрезентују своје бираче и логично је да међу њима постоји велика разлика – подсећа наш саговорник, иначе човек с доста министарског и посланичког стажа. – Не може се рећи да се Борис Тадић понаша исто као Веља Илић, или Веља Илић исто као Војислав Коштуница, а Војислав Коштуница као, на пример, Млађан Динкић. Питање је, само, која врста људи кога подржава и за кога гласа.

Кораћ истиче да би политичари требало да буду свесни да ће на неким наредним изборима њихово недолично понашање гласачи санкционисати, с обзиром на то да у својим наступима ти политичари не изражавају искључиво политичке ставове, него често откривају и начин мишљења, начин понашања, начин реаговања.

– Ако настављају по старом, а рационални су, то значи да процењују да постоје бирачи којима то не смета или, напротив, морам да кажем нешто што ће вас можда запањити – ти бирачи, наравно и они су мањина, подржавају грубе поступке, псовке и насиље, јер су и сами такви – сматра наш саговорник. 

– Као психолог, тврдим да су деци и омладини атрактивнији и симпатичнији пристојни, него насилни људи. Успех Бориса Тадића, који има ту цивилизованост у понашању, показао је да већина људи у овој земљи више не жели насиље. Рекао бих да су ови, што нам ремете живот, као диносауруси. Јесу мањина, али, на жалост, неће отићи. Међутим, то је Србија. Видите колико има насиља у породици, у школи, мобинга на радном месту, туче, уцена... Друштво мора да се мења, не само политичари – сматра Жарко Кораћ, подсећајући на још један проблем.

– Скупштина је лака мета за медије. Добро је да медији контролишу њен рад, коначно, она је најјавнија институција, али се с друге стране на тај начин непрекидно нарушава њен углед. Неки српски медији живе од напада на скупштину. Наше друштво је огрезло у лицемерју. У скупштину може да уђе апсолутно сваки грађанин Србије, па и лопови, и проститутке, рецимо. Питање је зашто ко иде и шта тамо тражи. Какву одговорност могу да имају посланици што је нека поремећена жена кренула на главна врата – узвраћа својим питањем на наша многа питања на крају и Кораћ.

Нарушавају рејтинг, али и професију

Светлана Логар, из Агенције за истраживање јавног мњења „Стратеџик маркетинг”, потврђује резултатима истраживања да се обичном свету не свиђа јавно бомбардовање погрдним именима, псовкама, клеветама и претњама, спремност „носилаца јавних функција” да се чак и физички обрачунају 

– Поверење грађана у политичаре доста дуго је веома ниско, посебно кад је реч о понашању у скупштини. Мада нека понашања, неких политичара, много доприносе том утиску, Скупштина је у целини веома лоше оцењена. Они не само да нарушавају сопствени рејтинг, него и професије – политичар. Не бих рекла да је тај примитивизам нешто ново. То се редовно дешава на нашој политичкој сцени. Иако је скупштина важно тело у власти и требало би да заступа интересе грађана, ствара се упечатљив утисак да они нити заступају интересе грађана, нити имају поштовања према том телу, већ се, у суштини, једино боре за сопствену моћ – сматра Логарова.

Овај познавалац правила јавног мњења додаје да је природно да многи политичари у свету, па вероватно и код нас, имају саветнике који унутар тимова брину како би требало формулисати нека важна саопштења или како би на пример политичар требало да изгледа када изађе у јавност.

– Али, ако сами немају осећај за тај минимум пристојног понашања и обраћања колегама, грађанима, новинарима, ако њима треба саветник који ће им рећи немојте ципелама гађати по скупштини, немојте псовати, онда треба поставити питање да ли уопште заслужује да се налази на тако одговорном месту, на којем је у прилици да кроји судбину милиона грађана. Очигледно је да је то овде још на неком примитивном нивоу – истиче Светлана Логар.

– Има политичара који су у дубоком уверењу да управо они знају шта треба да раде. Претпостављам да би многима грађани препоручили да, ипак, ангажују саветнике. На сву срећу, наши људи умеју да праве разлику. Има политичара које су доста добро оценили – закључује наша саговорница

Лекарско уверење, што да не

Као лекар, предлагао сам тадашњем премијеру Зорану Ђинђићу, на чијој сам листи за савезне посланике био 2000. године (услов је био да не будем ни на каквој функцији), да нико не може да буде посланик, министар, председник општине или неки други представник власти ако не донесе лекарско уверење да је физички и ментално здрав. Ми смо кроз историју имали владаре који су имали хередитарне, урођене склоности ка некој болести или слабости (пићу, крађи, злочину) – упозорава прим. Др Аца Тасковић, психијатар. – Ако је такав документ неопходан за полагање возачког испита, да би човек управљао неким моторним возилом, зашто не би био потребан и за политичаре који управљају државом и одговарају за судбине хиљаде људи? Онда је неколико посланика заиста и отишло на ВМА, добило извештај и доставило га, али већина није хтела то да уради.

По Тасковићевом мишљењу, у српском парламенту су се изгубили сви критеријуми самопроцене, а све је почело оних несрећних, деведесетих година прошлог века. Егоизма, нарцисоидности и неодговорности тврди, у политичком и етичком смислу, у посланичким клупама има напретек.

– Раније посланици нису били плаћени. Од двеста четрдесет, нас двеста је имало своје стално радно место у неком предузећу или установи. Ја сам, рецимо, био посланик у два мандата, од 1990. до 1994. године, али све време сам радио као лекар и за то примао лични доходак. Данас сви посланици примају огромне плате, веће од академика, инжењера, професора факултета, а да при том најчешће не долазе на седнице или, ако су ту, док се једни исти препуцавају између себе, остали углавном дремају, читају новине или разговарају мобилним телефоном. Такво понашање довољно говори о којем профилу личности је реч. Све је то, такође, недостатак одговорности – описује психијатар.

Али, зато сви они пред собом имају лични интерес да остану у пет, шест мандата, и по могућству дочекају пензију као посланици, додаје Тасковић. Да би то постигли морају да бране интересе странке или свог лидера. То што немају своје „ја”, нимало им не смета. Важно је да што више „пљују” по скупштини и тако стичу поене да буду поново изабрани.

Мало је оних за које би доктор Тасковић могао да каже да су „океј”. Али, има их. По његовој процени одмерен човек је професор Слободан Самарџић, затим Јоргованка Табаковић, а изузетно цени и Бориса Тадића, мада сматра да је за њега боље да буде професор на факултету и да предаје психологију.

– Он је био лепо васпитано дете, из фине породице. Префињен је, елоквентан. Могао бих га упоредити с Владетом Јеротићем. Осим тога, лепо изгледа и има фине манире. Али, за политичара који мора да буде префарбан свим бојама – није! У шали сам говорио да би било добро када би од четворице могла да се састави једна особа да влада Србијом. А, то би били: Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновића и Небојша Човића. Они се толико разликују, а као једно тело функционисали би одлично. Ево зашто: Ђинђић је брзомислећи, од јутра до вечери хоће све да реши. Коштинуца који је промишљенији, каже – јутро је паметније од вечери. Мићуновић је „стари лисац”, има богато искуство и могао би да таласа. Човић би на међународном плану тврдио час „јесам рекао”, час „нисам рекао”, и увек би био убедљив. Не би могли да изађу на крај са њим. Та четворка је за мене као један идеалан. Али, такав не постоји – закључује са жаљењем др Аца Тасковић.

Они који јесу на сцени и пред народом скрећу пажњу на себе како знају и умеју: псујући, паметујући, говорећи шта заиста мисле. Па како се коме свиди, мада чини се да се већини речник у коме постоје „џукеле”, „лажови”, „пијандуре” и „дрогирани” не допада нимало.

------------------------------------------------------------------- 

Џукела и битанга – некада забрањене речи

Жарко Кораћ сматра да у демократији није лако одредити границе између лепог и непристојног понашања и изрећи праву меру санкционисања ако се та црта прекорачи. Чини се да ту мањину не дотиче много ако их неки медији бојкотују или их осуде други политичари, јер то увек могу да тумаче као политички обрачун. Чак се стиче утисак да се неки од њих труде да што више „обогате” свој вокабулар. 

Између два рата у Скупштини Краљевине Југославије, постојао је списак забрањених речи. Рецимо џукело, лопову, битанго... Ако би неку од тих речи изговорили, били су кажњени – подсећа психолог. Инако немам примедбу на начин како госпођа Славица Ђукић-Дејановић у формалном смислу води Скупштину, мислим да је превише демократична. У таквим случајевима морала би да изрекне опомену. Не приличи, рецимо, једном министру да користи било коју од тих речи. То је непопуларно.

Оно мало финог света што је остало у овој земљи, којима смета такав начин изражавања и понашања, по његовом убеђењу, ипак не треба да се преда. 

---------------------------------------

Округло, па на ћоше

– Псовке су крајњи примитивизам. Човек се служио псовкама увек када није имао адекватну реч да заврши мисао. На тај начин компензује свој интелектуални недостатак. Има, међутим, и оних који никад не псују, фини су и углађени, а опет никад ништа не кажу. Код њих је све округло, па на ћоше. То је друга крајност – подсећа др Тасковић.


Коментари2
ae718
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

моје мишљење
НИмало не поштујем примитивце политичаре, али ни демагоге типа проф. Кораћа.
Jovan Ilic
Nasa Skupstina nije vlast nego je samo ornament vlasti. To je najveci problem, ali i kao takva trebalo bi da bude znatno vise pristojnija!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља