среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Врабац у руци и голуб на грани

Аутор: Небојша Катићпетак, 07.05.2010. у 22:00

Србија је на прагу нове пореске реформе. Иако чланови владе реформу најављују по већ устаљеном методу „ко у клин, ко у плочу”, њене контуре се ипак назиру

Реформом се планира смањење пореза и доприноса на лична примања грађана чиме би се радна снага учинила јефтинијом. Ове мере би требало да стимулишу запошљавање, да повећају конкурентност привреде и да тако подстакну нове инвестиције. Уз то, смањио би се и број радника на црно, па и ендемска гадљивост према плаћању пореза.

Губитак дела буџетских прихода би се надокнадио повећавањем стопе пореза на додату вредност (ПДВ). Ова мера би требало да допринесе и смањивању платнобилансног дефицита. Повећање ПДВ-а дестимулисаће увоз на који се овај порез плаћа, а стимулисаће извоз на који се ПДВ не плаћа. Са мало маште и нешто ироније, можда би се могло доказати да ће пореска реформа смањити и број малолетничких трудноћа, саобраћајних несрећа, или да ће повећати писменост становништва.

Било би добро да се у овом заносу не заборави да је примарни циљ пореске политике да попуни буџет, да несношљиви буџетски дуг не преноси на будућност и да у коначном исходу избегне банкрот државе. Ризично је када се пореске власти одричу врапца у руци у корист голуба на грани. Порески голуб ретко када заиста и слети.

Србија има богато искуство са натегнутим теоријским конструкцијама и изневереним реформским очекивањима. Тако су, на пример, драстично смањене царине како би се подстакла конкуренција у привреди и омогућио индустријски процват. Уместо увеле индустрије процветао је увоз, а држава није напунила буџет већ џепове увозника и иностраних произвођача.

По сличној логици радикално је смањена стопа пореза на добит која је сада најнижа у Европи. Очекивала се навала инвеститора, повећање запослености и пораст свих врста пореских прихода. До навале није дошло, запосленост је у вишегодишњем паду, а приходи буџета по основу пореза на добит су убедљиво најмањи у Европи.

Ако се најављена реформа реализује, од ње ће највише профитирати власници презадужених предузећа. Новац проистекао из уштеда на порезу биће употребљен за раздуживање а не за нове инвестиције и запошљавање. Као и све антирецесионе мере, и пореска реформа као да иде ка томе да се на рачун буџета и будућности, а о трошку пореских обвезника, санирају презадужена предузећа.

Мимо популарних предрасуда, српска привреда је у пореском смислу једна од мање оптерећених у Европи. Уз то, и стопа ПДВ-а је на самом европском дну. Србија није привлачно одредиште за инвеститоре, али разлози за то нису у пореској сфери и пореска реформа неће битно поправити позицију Србије. Конкурентност се може поправити само јачањем правног система и улагањем у инфраструктуру, образовање и здравство. Када је о пореском систему реч, за инвеститоре су најважнији његова стабилност и једноставност.

Услова за смањивање пореза и доприноса објективно нема, али је корекција пореског система на различитим сегментима потребна. ПДВ би се морао повећати – боље данас него сутра. Прогресивна пореска скала се мора увести, ако не фискалног прихода ради, оно социјалне пристојности ради. Скандалозно пореско фаворизовање странаца који раде у Србији на рачун домаћих грађана мора престати, поново, бар пристојности ради. Бесмислено ниска стопа пореза на добит се мора повећати, а још бесмисленији систем додатних пореских ослобађања се мора укинути.

Пореска дисциплина се мора појачати и буџетско трошење се мора рационализовати, али је збирне буџетске расходе тешко снижавати. Треба се запитати из којих ће средстава Србија покривати најављене инвестиције у инфраструктуру, како ће отплаћивати кредите које данас бесомучно узима, из којих средстава ће реформисати пензиони систем или финансирати реституцију.

Нема те пореске политике која може поништити негативне ефекте огромних каматних стопа које годинама уништавају привреду, дестимулишу инвестиције и запошљавање. Нема те стопе ПДВ-а која може поправити платни биланс када су царине ниске, а курс динара прецењен. Реформе се не могу спроводити на парче, од данас до следећих избора, или под утицајем економских центара моћи, домаћих или иностраних, свеједно.

Пореска реформа која не уважава домаће економске реалности направиће додатну буџетску рупу, а да ниједан од најављених циљева неће бити остварен. Потребна је радикална, свеобухватна и координирана реформа – и монетарне и развојне и фискалне политике. Све друго је само погубно губљење времена, а Србија га нема.

*Финансијски консултант

www.nkatic.wordpress.com


Коментари32
620ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gigi moravi
Potpuno se slazem sa predlozenim merama g. Katica. Pitanje: da li bi jedna od mera takodje moglo biti i stimulisanje potrosnje u oblasti usluga, ali i nekih domacih proizvoda npr. ukoliko mi je racun za mobilni telefon recimo preko 100.000 din da imam neke specijane poreske olaksice sto bi kompletan racun umanjilo a meni dalo mogucnost da dodatno telefoniram za istu kolicinu novca. Ovo bi se primenjivalo posebno na usluge (jer su usluge domaci proizvod uglavnom), ali ne samo na usluge vec i na neke specificne proizvode poput elektricne energije, pa i goriva, gasa i slicno. Mislim da bi se na taj nacin stimulisala potrosnja a novac zadrzao u okviru drzave, pri tome bi doslo i do blagog povecanja broja zaposlenih. Takodje msatram da bi bilo veoma vazno da se omoguci raspolaganje sredstvima koja se izvajaju za PIO i zdravstvene doprinose, kako bi se sprecila korupcija tamo i omogucilo racinalno koriscenje resursa.
Небојша Катић
За реалисту - Наравно, приход од издавања станова се мора опорезовати, и колико знам, тај приход подлеже опорезивању. Проблем је примена, а то је ствар пореске дисциплине, не концепта. Хвала на коментару.
Realista
За Господина Катића. Шта мислите о увођењу пореза на издавање станова? У принципу тај порез и сада постоји али нико нема тачну евиденцију станова који служе за издавање а приход од закупа пријављују само они који издају станове странцима или фирмама – дакле они који морају. Колико знам на Западу се издавање станова третира као привредна делатност –пружање услуге становања што подразумева мешање државе у однос закуподавца и закупца као што је то случај код свих услуга – лекарских, фризерских, адвокатских, такси превоза.... У свим тим случајевима постоје тарифе, услови за обављање делатности, обавеза плаћања пореза. Дакле, нигде то није препуштено „тржишним законитостима“.
Tromb .
Sve je to jasno i poznato normalnom i patriotski nastrojenom coveku. A sad i da se pocne sa svom tom reformom, koju uzgred budi receno tesko da ko ima da pravilno i temejno sprovede, prekasno je, previse kasno, jer je preveika rupa u koju je zemlja upala, a da bi se iz krize izaslo tako jeftino. Mislim da ce kriza kod nas potrajati, i biti znatno dramaticnija, jer posledice decenijskog nedomacinskog poslovanja, izolacije, dobrim delom nestrucnosti, samounistavanja svoje privrede, nerada po sistemu idemo u EU oni ce nam davati pare, tek ce se osetiti.
Г. Катићу и Г. Цеди Брадицу од Чедомира
Ја ценим Г. Катића, и коментаре Г. Цеде Брадица. Не разумем се толико у све те стручне изразе, али читам и учим. Што се тиче наших "реформатора", ја знам да нас мажу и још никада до сада нисам погрешио. Али, нешто где сам ја "стручњак", јер сам доста ходао с праћкама кад сам био мали, с поштовањем према поменутим личностима, и њихове практичне грешке. А то је "Голуб на грани". Е, па извините. Да ли сте ви икад видели голуба који је стајао на грани? Нисте, јер нисте ни могли. Голубови, они на које се и односи ова комично промашена, а ипак омиљена пословица, се не служе гранама нити икаквим дрвећем. Стење да, куће да,планински засеци да, али гране не. Крије ли се нека тајна порука наших стараца у овој пословици?Нису голубови кумрије. Не знају голубови за реформе нашег вођства, а у тим реформама,слажем се, и нису дохватљиви. Чак и Г. Алтипалмаркову је то промакло. А ко зна, можда наши реформатори имају неког голуба у голубарнику? Сад вас имам.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља