четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.05.2010. у 17:48

Преминуо филозоф Светозар Стојановић

С тешком неверицом су пријатељи професора Светозара Стојановића јуче ујутро примили вест да је умро тај велики прегалац, критички и ангажовани интелектуалац првог реда, чији је светски углед чинио част овдашњој култури, социјалним наукама, интелектуалној и политичкој заједници.

Неуморни аналитичар дубинских историјских процеса, кретања у свету идеја и политике, професор Стојановић је с изузетном лакоћом обликовао своје увиде и у новинске текстове, намењене увек „Политици ”, чији је велики пријатељ био. У нашем листу је редовно сарађивао, било да се налазио у земљи или на неком од својих бројних путовања по свету, где је непрекидно позиван као професор и интелектуални ауторитет чијем мишљењу су најугледнији универзитети Европе, САД и света, придавали велики значај.

И током недавног боравка у САД, због операције ока, пре него што се последњег дана априла вратио у Београд, професор Светозар Стојановић није могао да одоли изазову, те је „Политика” 21. априла објавила његов текст под насловом „Лепше виђење Обамине Америке”, у коме је изнео сопствено виђење дубинских процеса које је не само на унутрашњем, америчком, него и на глобалном нивоу покренуо актуелни председник САД.  

Сваки сусрет и разговор са професором Стојановићем био је нека врста интелектуалног празника, јер је с изузетном оштроумношћу и лакоћом, уз изношење обиља аргумената, говорио о најсложенијим питањима теоријског мишљења и филозофије, свету политике и свакодневице, увек спреман да чује и став саговорника, да пажљиво извага и туђе аргументе и да кроз дијалог, редовно зачињен анегдотским казивањем и хумором, сваки од тих сусрета претвори у неку врсту опчињујућег хепенинга.

Радна енергија професора Стојановића била је неисцрпна, што је потврдио и последњих сати свог живота, када је с пријатељима из издавачке куће „Албатрос плус” с великим жаром разговарао о предстојећим плановима, књигама које треба објавити и о неким другим акцијама, које су, кад год је иза њих стајао, значиле нови искорак у простор слободе. 

Одлазак професора Светозара Стојановића из нашег јавног живота, из интелектуалне и политичке заједнице, истински је велики губитак, не само једног брилијантног критички ангажованог интелектуалца, већ и човека чија су непосредност и племенитост опчињавали.

***

Професор Светозар Стојановић је рођен је 1931. године у трговачкој породици у Крагујевцу, а своје прве кораке на јавној сцени учинио је у скојевским данима, као сарадник листа „Млади борац”.

На Филозофском факултету у Београду је дипломирао 1955, а докторирао филозофију 1962. године. Непрестано у матици живота, своја теоријска становишта потврђивао је непосредним друштвеним ангажманом, било да је реч о студентском бунту 1968. године, о критици харизматског типа владавине Јосипа Броза Тита, или о залагању за формирање социјалистичке и социјалдемократске алтернативе једнопартијском монополу Савеза комуниста. 

Са седам других филозофа и пријатеља, због дисидентске делатности, професор Стојановић је избачен са београдског Филозофског факултета 1975. године, на захтев са самог врха власти, што ће рећи Јосипа Броза Тита.

Од тада је Стојановић деловао у београдском Институту за филозофију и друштвену теорију, одакле је као директор отишао и у пензију.

Од јуна 1992. до краја маја 1993. био је саветник председника СР Југославије Добрице Ћосића, што је период његовог живота о коме је радо причао у кругу пријатеља, као што је, уосталом, врло често, у тим разговорима износио многе детаље из сопственог, богатог искуства и сусрета с низом домаћих и светских угледника.

У богатој каријери професор Стојановић био је члан Управног одбора Корчуланске летње школе, која је окупљала најутицајније филозофе тадашње Југославије, Европе и света, био је гостујући професор на низу угледних универзитета у САД, Немачкој, Великој Британији, Аустрији, Индији.

Последњих десетак година, много времена и енергије посвећивао је раду Српско-америчког центра чији је оснивач и председник био, а потом деловању Центра за националну стратегију.

Био је и члан Комисије за истину и помирење, коју је формирао тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница, као и члан Спољнополитичког савета при Министарству иностраних послова Србије и члан Савета РРА.

Из низа дужности које је обављао, издвајамо и чињеницу да је професор Стојановић био члан редакције знаменитог часописа „Праксис”, главни и одговорни уредник „Гледишта”, часописа „Филозофија” и британског часописа „Праксис интернешнел”. Уз остало, био је и члан Управног одбора компаније „Политика”.

За члана париског Међународног института за филозофију, неформалне светске филозофске академије, професор Стојановић је по позиву изабран 1977. године, а од 1996. године био је изабрани члан Академије за хуманистичка истраживања из Москве.

Уз Брану Петронијевића и недавно преминулог професора Михаила Марковића, Светозар Стојановић је 1996. уврштен у „Биографски лексикон филозофа 20. века”. Објавио је седам књига, четири брошуре и око 130 часописних расправа и чланака, а радови су му преведени на 14 језика. Нарочито је његова књига „Између идеала и стварности” имала велики одјек у овдашњој и светској филозофској и интелектуалној заједници.

Слободан Кљакић

Коментари4
9938c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jugoslav jerkovic
bio je parekselans predavac,predavao mi je etiku u okviru predmeta filosofija 1963.na Visoj skoli drustveno politickih nauka u Novom Sadu,slavamu.
milos
Uvek sam duboko razmisljao citajuci tekstove profesora Stojanovica u "Politici". Treba zapamtiti sta treba Srbija da cini, kako je on to preporucio u nedavno publikovanom komentaru. Takodje, vredan secanja je i njegov komentar povodom 10 godina od NATO bombardovanja. Ovo su samo neki od njegovih brojnih tekstova, koje bi trebalo publikovati u posebnom izdanju.
Jovan Ilic
Kako je casno sto je pisac ovog tuznog teksta smestio profesora Svetozara Stojanovica rame uz rame sa Branom Petronijevicem i Mihailom Markovicem. I nama obicnim ljudima se odmah namece pitanje, koliko smo uvazavali i koliko cemo uvazavati te svetski poznate umne ljude!
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Postoji neka sudbinska veza izmedju nedavno preminulog profesora Mikaila Markovica i sada umrlog profesora Svetozara Stojanovica. Bez obzira koja je to veza, vecna im slava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља