субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

Летопис православаца у Цељу

понедељак, 10.05.2010. у 22:00

Летопис Српске православне парохије у Цељу, за период од 1921. до 1941. године недавно је објавио Архив Србије у сарадњи са Историјским архивом Цеља. Ово луксузно издање, опремљено фотографијама, које садржи и превод на словеначки језик, описује постанак, развој и делатност православне црквене општине у Цељу између два светска рата.

У уводној речи, коју потписују Мирослав Перишић, директор Архива Србије, и Бојан Цвелфар, директор Историјског архива Цеље, забележено је да су летописи садржајно обично богатији од других врста историјских извора.

– Ова књига, као резултат успешне сарадње архива различитих држава, сигурно може да значи и почетак шире сарадње између архива и установа заштите културне баштине из Србије и Словеније – процењују Перишић и Цвелфар.

У књизи су описани напори око изградње православне цркве у Цељу, као и напори свештеника у ширењу православља међу Словенцима и примери приступања људи других вероисповести у православље. Поред верског живота описани су и догађаји у Цељу који нису имали директне везе са православном заједницом, друштвене и временске прилике и политичко расположење.

Летопис који су приредили Бојан Цвелфар, Јелица Рељић и Татјана Драгићевић, садржи и фотографије које је урадио познати цељски фотограф Јосип Пеликан.

Др Бојан Химелрајх у књизи бележи да су припадници православне цркве у Словенији до 1918. године били малобројни, па су и православне богомоље биле ретке.

– Православни верници су били ускоци, који су населили данашњу територију Словеније. Ускоцима или Власима Словенци су називали избеглице српског, хрватског и влашког порекла, који су између 15. и 17. века, због опасности од турских напада, напустили своје домове – објашњава Бојан Химелрајх.

Православна заједница је у другој половини 19. века у селу Миличи подигла цркву Светог Петра и Павла. Према попису становништва из 1920. године, у Цељу је, без војника и затвореника, живело 6.286 становника, од тога 6.049 католика, 199 евангелиста, 21 Јеврејин и пет православаца. Касније, на иницијативу трговца Илије Зечевића, у Цељу је 1922. године оформљена Српска православна општина. Химелрајх наводи да су становници благонаклоно гледали на духовне потребе православних суграђана, док је ометање долазило од нетолерантних клерикалаца, који су се плашили православља и залагали се да се спречи планирана изградња цркве. Први подаци о прикупљању новца за градњу православне цркве забележени су средином двадесетих година прошлог века. Новац је, између осталог, стизао од православних општина Трста, Новог Сада, Сарајева и Загреба и од привредних организација као што је Српска банка Загреб. Архитекта Момир Коруновић (1883-1969) бесплатно је израдио нацрт објекта, а сликар Урош Предић (1857-1953) израдио је осам икона у вредности од 100.000 динара. Многи су поклањали грађевински материјал. Новац је прикупљан и на концертима и светосавским вечерима. Градња цркве почела је 1. јула 1930. године, а поверена је цељском грађевинском предузећу Карла Језерника. Црква је изграђена у српско-византијском стилу, а звоно је изливено у Војно-техничком институту у Крагујевцу и било је поклон војске. Најзначајнија манифестација коју је организовала црквена општина Цеље биле су светосавске вечери.

Летопис Српске православне парохије у Цељу саставио је војни свештеник и привремени парох цељски Илија Ђ. Булован. Он преноси и сећања приликом освештења цркве у Цељу.

– Освећење је обавио лично Њ. С. патријарх Варнава уз асистенцију епископа Бачког др Максимилијана Хајдина… за ову свечаност Министарство саобраћаја одобрило је попуст на жељезници од 75 одсто, из разних крајева приспело је око 20.000 посетилаца, нарочито из Београда, који су Цељу дали жив, свечан и весео изглед – преноси Илија Ђ. Булован.

С. Стаменковић


Коментари0
18638
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља