петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.05.2010. у 22:00 Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

Лозинка: "Господин"

У последње време ме прогања реч “господин”, па је тако ушла и у мој компјутер - као лозинка, Или као вирус, како се узме!

А та реч, вероватно, има неке везе са мном: прешао сам педесету, стекао иметак - можда би и сам хтео да постанем “господин”?!

Супруга често користи ону фразу “господин човек”, а када је питам како се то постаје, ту настане тишина - или она неће да ода "тајну" или и сама не зна. Ипак, верујем да ово прво, јер је она из “боље породице”.

Једини господин кога сам ја познавао је био “Господин Ђока”. Тако су га звали, чак и када је та реч замењена са оном - “друг”. Господин Ђока је био предратни професор, човек са манирима, увек у оделу; са супругом су понекад разговарали на немачком, ваљда је то тада било “cool”.

Имамо сам и једног даљег рођака “господина”, али је он протеран, не само из својих фабрика, него и из породичних успомена. Кажу да нас двојица “личимо”, али моје дечје успомене не иду тако далеко, па то не могу да потврдим.

Када боље размислим, знао сам још једног господина - професора руског језика. Њега, ми гимназијалци, нисмо звали “господин Ћирић”, него само “Јоца”. Своје говоре је увек почињао речима “Припало ми је посебно задовољство” а сво време је увијао своје мршаве руке, као да покушава да их угреје. Сећам се, такодје, да је стари професор говорио да “пре рата” у градску кафану није могло да се уђе без кравате…


***

Идем често, овде у Аустралији, у шетњу - у оближњи парк. Када је топао дан, ја “набацим” униформу за голф. А правила су строга: крагна не сме да буде уздигнута, кратке панталоне морају да буду у висини колена а сокне не смеју да буду подвијене. А као доказ своје индивидуалности - ставим бели шешир.

И док тако смерно ходам парком, старије даме почну да ме поздрављају. Наклони се и по који џогер - људи просто имају потребу да поздраве “господина”.

Иначе, многи од тих џогера живе на рачун државе. Не желе да раде. Добијају довојно новца за стан, млеко и “пиринчане пахуљице”. А када смо већ код тога, да додам, да су овде лекари и школе бесплатне а да пензије добијају сви (без обзира на то да ли су икада радили), као и да су оне исте за све пензионере.

А шетња парком је, ионако, бесплатна. Када видим те џогере, кроз главу ми често проструји она давно научена реченица из поменуте гимназије: “Друштво ће бити довољно богато да ће свако радити оно што воли”.

У почетку сам био збуњен тим поздравима. А онда сам научио да отпоздравим, онако дискретно. Уз то, мало застанем, а онда одважно наставим свој пут...

***

И даље покушавам да схватим зашто супруга одбија да ода “тајну”. Мора да је у питању љубомора. Док су њени свирали клавир, моји су правили фруле. А сада, одједном - “ОН хоће да буде господин”.

Међутим, какав би ја то био аналитичар (кога плаћају “сувим доларима”), када не би успео да "провалим" и ту тајну!

Ево, дакле, резултата: Господин је онај ко је увек господин. На њега, ништа, па чак ни “време”, не сме да утиче! А “детаљи” могу лако да се “набаце” - као оно са мојим шеширом. Или оно са вучјаком и белим рукавицама.

Ја, иначе, за сада, ретко носим тај шешир. Држим се изреке - "Буди оно што јеси...".

И ево, ту би могао да буде крај моје приче! Али није!

Брине ме шта би се десило када би ја, онако амбициозан, пожелео да носим фрак! Јер - "за фрак су потребне три генерације" (Зар је могуће да наша Србија толико много касни?!).

Коментари59
4ffb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Melburnian
Gospodine Max sto se tice godisnjeg odmora za zaposlene po zakonu dobijate 4 nedelje godisnje,zavisi od poslodavca da li je spreman da ucini uslugu radniku na duze. Kod mene u firmi nisam imao problema kada idem u evropu uglavnom uzimam 6 do 8 nedelja svake druge ili trece godine,ono sto mi pripada to mi plate ostatak je neplaceno,jedino sto moram da im najavim minimum 6 meseci unapred,ni supruga nije imala vecih problema.
Schwabenland
Jedna od odlikam jednog gospodina je da saslusa,procita necije misljenje i da ga blagonaklono komentarise, bez ironije,sarkazma ili mrznje. Verujem da nam treba jos najmanje jedna generacija, ne da se podignemo na tu razinu, nego da ponovo dostignemo tamo gde smo bili, do 6.IV.1941. godine.Zalosno ali istinito.
HighTower
@ Max , 04/06/2010, 07:32: Nisam znao da ste strucnjak i za odmor na osnovu radnog staza (Long Service Leave). U pravu ste da se dobije 3 mjeseca nakon 10 godina stalnog radnog staza, ali ne dobijaju samo drzavne sluge. Sve je pitanje ustanove i ugovora. Ja imam pravo na LSL a ne radim u drzavnoj ustanovi. Ispitajte malo prije nego opet iznesete nesvarenu cinjenicu i upletete u vas argument.
G P
Posle svih Maxovih pisanija,ja jos uvek nisam uspeo da razumem o cemu on to prica (a kako ce tek neko iz Srbije?). Cinjenica je da u Australiji svi koji nemaju svoj novac, dobijaju od drzave novac dovoljan za skroman zivot. A kako se to sove (socijala, penzija ili nesto trece) to je najmanje vazno. Ima zloupotreba, ali se drzava bori protiv toga - nije to "lak" novac (lekarska uverenja, foliranja, agenti, prismotre, prijavljivanja komsija...). Ono sto je bitno je da je drzava dovoljno imucna da "svari" i te zloupotrebe. A ovaj tekst, izmedju ostalog, o tome govori.
cija istina je istinitija?
Prema lokalnim novinama, u Montrealu se nedavno desio ovakav slucaj. Policajac je zaustavio jedna kola i upitao vozaca: -"Sta mislis zasto sam te zaustavio?" Istinoljubivi vozac je odgovorio: -"Zato sto sam vozio iznad dozvoljene brzine." -"I sta jos?" -"Zato sto nemam zimske gume." -"Dobro, i sta jos". -"Ne znam." Dobio je tri kazne: za voznju nedozvoljenom brzinom, zato sto nije imao zimske gume, i zato sto mu zadnje desno svetlo nije radilo, sto je i bio pravi razlog zasto je zaustavljen. Primeticete da je vozac na policajcevo pitanje dao tacan odgovor tek u trecem pokusaju i zato dobio tri kazne umesto jedne. Istina u pogresno vreme na pogresnom mestu nije nikakva istina, ako je uopste istina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља