понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56

У вучјем леглу историје

Аутор: Ивана Голубовићпетак, 14.05.2010. у 22:00
Хилари Мантел

Људи воле да читају о Тјудорима, чак и пре добијања Букера мој роман је био јако лепо прихваћен – каже Хилари Мантел, британска књижевница, у ексклузивном разговору за „Политику”, поводом српског издања њеног награђеног романа „Вучје легло” (Младинска књига, превод Владимира Д. Јанковића), досад најпродаваније књиге „букеровца“ – 220.000 примерака продато је само у Британији. 

– Постоји много романа о Тјудорима који спадају у тривијалну књижевност. Мислим да се читаоцима допало то што ја не минимализујем сложеност ситуације и односа, већ их чиним разумљивим – каже још ова британска књижевница ирског порекла, коју критичари називају „Сервантесом историјског романа”.

Роман Вучје легло прати живот Томаса Кромвела, главног саветника енглеског краља Хенрија VIII, од његових најранијих дана. Шта сте све открили о њему?

Томас Кромвел рођен је у обичној, непознатој породици која је ипак припадала занатлијском сталежу, а знамо да је у Енглеској преседан да неко из нижег сталежа икада дође до високих државних функција. Једини разлог из ког уопште имамо било шта о њему забележено јесте тај што је његов отац Волтер Кромвел, ковач и пивар, често био извођен пред локалне судове због кривичних дела пијанчења и насиља. Можемо да претпоставимо да Томасово детињство није било веома срећно, да је побегао од куће када је имао 15 година и касније постао плаћеник у француској легији. Након тога, дуже време о њему нема никаквих података, сем да је био у Риму, Фиренци и Венецији. Изгледа да је радио једно време у италијанским трговачким банкама, а затим као трговац вуном у Антверпену. У Лондон се враћа у својим касним двадесетим. Радио је као адвокат и пословни саветник све док није отишао да ради за кардинала Волсија. Од тада можемо да пратимо конкретне историјске податке о његовом животу.

Какав је однос између историјског истраживања и фикције у вашем роману?

Неки аутори би једва чекали да пишу о тим годинама, али ја сам забележила његов рани живот на посредан начин, путем многих присећања самог Томаса. Више волим да радим у оквиру који ми дају чињенице него да се користим пуким спекулацијама.

Маргерит Јурсенар описивала је до детаља како је Хадријан преживљавао своје мигренозне нападе, колико сте ви свог приписали Т. Кромвелу?

Он је био врло повучена личност. Чувао је своје тајне. Готово сва његова писма јесу званични документи. У потпуности можемо да реконструишемо његов јавни живот, али да бисмо га осликали као приватну личност, морамо да се послужимо маштом. Постоје легенде, разне приче о њему, које су сакупили писци из елизабетанског периода, а према којима морамо да се односимо са предострожношћу. Али, оне нам ипак дају некакву идеју о човеку какав је могао бити – ћелав, предузимљив, вредан, снажан. Има доста података о његовом домаћинству – о људима око њега, колико је новца трошено и на шта, покоја забелешка о томе какве књиге је читао. Такође, знамо да је у свом домаћинству имао и музичаре, да је био покровитељ једне глумачке трупе и да је на врхунцу своје моћи његова кухиња хранила 200 сиромашних Лондонаца два пута дневно...

На крају, постоји трик који ми, писци, користимо како бисмо ушли под кожу лика, а који је тешко објаснити. Претпостављам да сам о свом лику размишљала јако дуго. Почела сам да му се дивим, иако не могу у потпуности да га разумем. Барем не у овој фази.

Краљ Хенри VIII Тјудор из жеље за мушким наследником напустио је прву жену Катарину Арагонску како би се оженио љубавницом Аном Болен. Вртлог интрига на двору довео је до суђења Ани Болен које је организовао Кромвел, након чега је осуђена на смрт. Зашто сте изабрали да баш из Кромвелове перспективе осветлите та дешавања?

Иако се Хенри VIII отцепио од Рима, он је очувао католичку доктрину скоро у потпуности, а миса је сачувала свој стари облик. До формалних промена у протоколу и вери дошло је тек са владавином Хенријевог сина Едварда VI. Енглеска црква је тек тада могла да се назове протестантском. Штавише, током касније своје владавине, Хенри је кривично гонио и понекад чак и спаљивао протестанте као јеретике. Па, ипак, дозволио је да се енглески превод Библије користи у служби у свим црквама и то је био значајан корак напред ка реформи религије.

Улога Томаса Кромвела, као центра политике Тјудора више од десет година, неоспорна је. Његова космополитска прошлост, чињеница да је био аутодидакт, начинила га је другачијим од осталих Хенријевих дворана, а издваја се и по бистрини ума и истрајности. У Вучјем леглу заиста стајем на његову страну. Стављам камеру на његова рамена. Читалац гледа његовим очима. Писцу је дозвољено да буде следбеник. То чини роман узбудљивим.

Кромвелове спомињете у вашем ранијем историјском роману Безбедније место, посвећеном ликовима Француске револуције –Камију Демулену, Дантону и Робеспјеру. Да ли сте тада помишљали да напишете сагу о једном Кромвелу?

Кромвел који је споменут у књизи Безбедније место јесте Оливер Кромвел (1599–1658), једна сасвим друга личност. Био је политичар и војник – командант парламентарних снага у енглеском грађанском рату. После његове смрти, у Енглеској је обновљена монархија. Оливер је био потомак Томасове сестре Катарине Кромвел. 

Какав је данашњи став британске јавности према Кромвелу и Хенрију VIII?

Свесни смо да су Тјудори били попут нас у многим стварима, па опет у другим много другачији. Ми прихватамо да је Хенри VIII био чудовиште, али мислим да се као народ потајно њиме поносимо. Томас Кромвел је био немилосрдан и амбициозан човек, али нимало немилосрднији и амбициознији од појединих савременика према којима су потомци били далеко блажи у осуди. Покушала сам да га начиним човеком свог времена, нисам хтела да од њега направим модерну реплику, па, ипак, био је испред свог времена.

У овом тренутку радите на наставку саге о Кромвелу?

Догађаји везани за заточење Ане Болен, суђење и погубљење, биће описани у мојој следећој књизи, Огледало и светлост, која ће касније прерасти у белешке о Кромвеловом даљем напредовању, наглом паду и погубљењу 1540. године. У мојој глави, те две књиге су једна велика прича. Моје перо је наоштрено, имам толико тога да кажем.

-------------------------------------------------

Отац је препознао на телевизији

Живот Хилари Мантел (1952) обележиле су две ствари – одсуство оца, који је породицу напустио у раном детињству, „у време када је било срамота ако се породица распадне, због чега су људи морали да прибегавају многим лажима“, и њена болест.

Мантелова никада није покушала да пронађе свог оца. „Заправо, након што су моји мемоари објављени 2003, његова ћерка из другог брака назвала ме је и од ње сам чула да је пре смрти, када ме је једном видео на телевизији, рекао ’Мислим да је ово моја ћерка’.”

На крају друге године студија удала се. У Боцвани је са супругом радила као социјални радник и продавац а након боравка у Саудијској Арабији, због болести која ће се касније дијагностиковати као тежи облик ендометријазе, враћа се у Лондон, где ради као филмски критичар. Компликовано лечење и неопходне хируршке интервенције оставили су је без порода, а третман стероидима заувек је променио њен изглед. Лично искуство мотивисало ју је да постане покровитељ организације за борбу против ендометријазе.


Коментари0
5e230
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља