среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.05.2010. у 22:00

Тесла повезао престоницу и Ђетињу

Ужи­це – У овој го­ди­ни на­вр­ша­ва се 11 де­це­ни­ја од по­чет­ка ра­да ста­ре хи­дро­цен­тра­ле на ре­ци Ђе­ти­њи у Ужи­цу, пр­вен­ца срп­ске елек­три­фи­ка­ци­је. То је пр­ва хи­дро­е­лек­тра­на на Бал­ка­ну на­пра­вље­на по прин­ци­пи­ма на­из­ме­нич­них стру­ја Ни­ко­ле Те­сле, са­мо че­ти­ри го­ди­не по­сле оне на Ни­ја­га­ри, за­слу­гом про­фе­со­ра бе­о­град­ске Ве­ли­ке шко­ле Ђор­ђа Ста­но­је­ви­ћа упо­зна­тог са Те­сли­ним про­на­ла­сци­ма.

Ужич­ка хи­дро­цен­тра­ла и са­да ра­ди, ње­не ори­ги­нал­не ма­ши­не још увек стру­ју про­из­во­де. По­но­се се Ужи­ча­ни овом рет­ко­шћу, пред ко­јом по­след­њих го­ди­на сто­је спо­ме­ни­ци Ни­ко­ли Те­сли и Ђор­ђу Ста­но­је­ви­ћу.

 А јед­на по­став­ка, упра­во отво­ре­на као пр­ва у но­вој мо­дер­ној згра­ди Ар­хи­ва у Ужи­цу, све­до­чи о Те­сли­ном до­при­но­су на­стан­ку тог пр­вен­ца. О ве­за­ма Бе­о­гра­да и Ђе­ти­ње, по­сред­но ро­ђе­ним у раз­ма­ку од осам по­след­њих го­ди­на 19. ве­ка. Реч је о из­ло­жби бе­о­град­ског Му­зе­ја Ни­ко­ле Те­сле на­зва­ној „Ни­ко­ла Те­сла у Бе­о­гра­ду 1892. го­ди­не”, ауто­ра Бра­ти­сла­ва Сто­јиљ­ко­ви­ћа, ку­сто­са у том му­зе­ју. По­став­ци ко­ју по­след­њих го­ди­на мно­ги гле­да­ју по гра­до­ви­ма Ср­би­је, а ко­ја, ево, за Ужи­ча­не има по­се­бан зна­чај.

Ис­тра­жи­ва­чи исто­ри­је пр­ве хи­дро­цен­тра­ле пи­шу, на­и­ме, о пре­суд­ном ути­ца­ју Ђор­ђа Ста­но­је­ви­ћа да та елек­тра­на, на­ме­ње­на као енер­гет­ски из­вор за ужич­ку Ткач­ку ра­ди­о­ни­цу и осве­тље­ње гра­да, бу­де по­диг­ну­та 1900. го­ди­не по Те­сли­ним прин­ци­пи­ма, та­да но­ви­ни у на­у­ци. Али ма­ло се па­жње обра­ћа оно­ме што је све­му прет­хо­ди­ло, а то је кључ­на по­се­та Те­сле Бе­о­гра­ду и са­рад­ња Ста­но­је­ви­ћа са про­сла­вље­ним на­уч­ни­ком.

– Тај Те­слин је­ди­ни до­ла­зак у срп­ску пре­сто­ни­цу 1.ју­на 1892. го­ди­не и бо­ра­вак од све­га 31 сат, ако је ве­ро­ва­ти ре­ду во­жње та­да­шње же­ле­зни­це, уства­ри је био пре­су­дан за оно што ће се де­ша­ва­ти у Ср­би­ји као јед­ној од пр­вих зе­ма­ља у Евро­пи ко­је су по­че­ле елек­три­фи­ка­ци­ју ње­го­вим на­из­ме­нич­ним стру­ја­ма. Ова хи­дро­цен­тра­ла на ре­ци Ђе­ти­њи пред­ста­вља пр­ве­нац, а за њом су усле­ди­ле елек­тра­не на Буч­јан­ки, Ни­шка хи­дро­цен­тра­ла, у Си­ће­вач­кој кли­су­ри, Гам­зи­град­ска и дру­ге. Ср­би­ја је та­да би­ла у европ­ском вр­ху кад је у пи­та­њу Те­сла и ње­го­ви из­у­ми, ко­је је он пред­ста­вио Ђор­ђу Ста­но­је­ви­ћу, ро­до­на­чел­ни­ку те елек­три­фи­ка­ци­је – ре­као је, отва­ра­ју­ћи из­ло­жбу у ужич­ком Ар­хи­ву, Вла­ди­мир Је­лен­ко­вић, ди­рек­тор Му­зе­ја Ни­ко­ле Те­сле, је­дин­стве­не уста­но­ве у све­ту.

На­ша зе­мља, ина­че, има ту част да у овом му­зе­ју чу­ва це­ло­куп­ну лич­ну Те­сли­ну за­о­став­шти­ну, а УНЕ­СКО је ар­хи­ву слав­ног на­уч­ни­ка 2003. го­ди­не унео у Ре­ги­стар пам­ће­ња све­та, као не­про­це­њи­ву ва­жност за људ­ску ци­ви­ли­за­ци­ју. У том ре­ги­стру од вред­но­сти из Ср­би­је је­ди­но се још на­ла­зи Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље.

 Аутор по­ме­ну­те по­став­ке Бра­ти­слав Сто­јиљ­ко­вић об­ја­шња­ва да је Ста­но­је­вић био уз Те­слу при­ли­ком по­се­те Бе­о­гра­ду, где је на­уч­ни­ку при­ре­ђен ве­ли­чан­ствен до­чек, ауди­јен­ци­ја код кра­ља Алек­сан­дра, по­се­та На­род­ном му­зе­ју, пре­да­ва­ње на Ве­ли­кој шко­ли.

(/slika2)– Те­слин ути­цај на Ђор­ђа Ста­но­је­ви­ћа до­при­нео је да Ста­но­је­вић 1894. го­ди­не об­ја­ви књи­гу о ства­ра­ла­штву и па­тен­ти­ма Ни­ко­ле Те­сле, пр­ву на срп­ском је­зи­ку и дру­гу у све­ту о то­ме. То је био пут ка бу­ду­ћој цен­тра­ли у Ужи­цу и да­љој елек­три­фи­ка­ци­ји Ср­би­је. Пр­во се, да­кле, де­сио Те­сла, па ужич­ки пр­ве­нац – су­ми­ра Сто­јиљ­ко­вић, до­да­ју­ћи да из­ло­жба у овом Ар­хи­ву, по­ред до­ку­ме­на­та и фо­то­гра­фи­ја, пред­ста­вља и два Те­сли­на па­тен­та: мо­дел ин­дук­ци­о­ног мо­то­ра са ро­то­ром у об­ли­ку ја­је­та (''Ко­лум­бо­во ја­је'') из 1893. и мо­дел спе­ци­фич­не пум­пе за­сно­ван на прин­ци­пу пре­но­са флу­и­да пу­тем тре­ња из 1913. го­ди­не.

 И све то у са­вре­ме­ном зда­њу ужич­ког Ар­хи­ва, нај­мо­дер­ни­је уре­ђе­ној ар­хив­ској уста­но­ви код нас, ко­ја је, ка­ко ре­че ди­рек­тор те уста­но­ве Ми­ро­слав Ду­чић, отва­ра­њем ове атрак­тив­не по­став­ке, пр­ве по­што је пре се­дам ме­се­ци за­вр­ше­на ова згра­да, зва­нич­но отво­ри­ла и свој га­ле­риј­ски про­стор.

Бран­ко Пе­јо­вић

Коментари0
5035e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља