четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Зашто нисмо одбранили Бајракли џамију

Аутор: Данијела Вукосављевићпонедељак, 17.05.2010. у 22:00
Милан Обрадовић

Поновно суђење оптуженима за паљење Бајракли џамије у ноћи између 17. и 18. марта 2004. године у центру Београда, одложено је јуче и заказано за 11. јун ове године.

Генерал Милан Обрадовић, тадашњи први човек СУП-а Београд, смењен је после овог догађаја, под објашњењем да није употребио све законске мере да спречи насиље. Генерал Обрадовић, који сада обавља функцију директора Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, први пут у јавности за „Политику” говори о свим детаљима, у вези са овим догађајем.

– Тог дана, 17. марта 2004. године, када је био погром Срба на Космету, сазвао сам колегијум између 13 и 14 часова, на којем су били присутни начелници ОУП-а и управа и наредио им подизање нивоа безбедности на целој територији Београда. Наредба се посебно односила на места на којима је потенцијално могуће да дође до терористичког акта, а то су железничка станица, мостови, аеродром. Затим сам у пратњи са још једним начелником управе, обишао сва та места, као и речну полицију са додатним наредбама да чамци плове и гледају мостове – каже генерал Обрадовић, напомињући да је реч о безбедносним предвиђањима и да је то била његова обавеза.

У тренутку док је обилазио железничку станицу, позвали су га на састанак у МУП. Већ је било предвече.

– У МУП-у затичем Мирослава Мишу Милошевића, тада начелника Ресора јавне безбедности, генерала Симића, начелника Управе полиције МУП-а, Србу Ранђеловићa, помоћника за криминал, Милутина Митровића Геру, начелникa Управе криминалистичке полиције. Mилошевић је питао шта се дешава и рекао да постоји мишљење да можда нешто мало треба урадити на тему подизања степена безбедности. Рекао сам да сам одржао колегијум, издао наредбе, обишао сва места, на шта је он одреаговао као да сам ја то све преозбиљно схватио – препричава наш саговорник.

Будући да су људи већ почели да се окупљају у центру града, генерал је, каже, предложио да одмах оде у СУП и формира штаб, који ће руководити ситуацијом.

– Милошевић је на то рекао: све је у реду, седимо овде неформално, пијемо кафу. Рекао сам да ће се ситуација погоршати. За то време, министар Јочић је био на седници владе. Питао сам где је Горан Радосављевић Гури, најстарији по чину и најискуснији. Одговор је био неодређен и схватио сам да нешто није уреду. Нисам знао да је Гури већ био смењен. Инсистирао сам три пута да са мојим помоћником Нововићем, који је такође био присутан на састанку у МУП-у, идем и да правим штаб. Милошевић ми није дозвољавао. Инсистирао сам и на помоћ Гурија. Генерал Симић је изашао из канцеларије и звао га, јер Милошевић није хтео са њим да комуницира. По повратку је рекао да је он у својој канцеларији. Схватио сам да ће бити проблема – каже наш саговорник.  (/slika2)

Затим је стигла вест да је у Нишу запаљена џамија.

– Одмах сам наредио да се џамија у Београду посебно обезбеди, као и кућа муфтије Јусуфспахића. Oн је у интервјуу једном дневном недељнику после тог догађаја то и потврдио. Наредио сам и да се довезе ватрогасно возило у близини џамије. Све је тако и урађено. Четврти пут, на мој захтев, Милошевић ми даје дозволу да идем и да саставим штаб. Нововићу сам наредио да, пре него што дође у СУП, обиђе град и прође поред џамије, да би ме информисао о дешавањима. Рекао сам Милошевићу и да ми треба још људи и да ћу да зовем све који нису у смени. Рекао је да нема потребе – тврди генерал Обрадовић.

И поред тога што је сваки трећи полицајац становао на више од 100 километара удаљености од Београда, наш саговорник каже да их је звао на дужност.

– Нововић ме известио да код џамије има 100 полицајаца, што је било довољно за одбрану. Информисан сам и да је велико ватрогасно возило у близини. Све је урађено по пропису. О дешавањима у граду све време сам обавештавао Милошевића. Јочића никада нисам звао, већ он мене, директно на телефон „специјал”. Сви разговори су снимљени. То није тајно снимање, већ редовно снимање комуникације за које је Милошевић и Јочић требало да знају. На тај начин се касније утврђује да ли је и ко је направио грешку – објашњава наш саговорник.

Демонстранти су, затим, почели полицајце да гађају каменицама о чему Обрадовић, такође, извештавао Милошевића.

– Директно ми је Јочић издао наредбу да се не употребљава никаква сила. Поново кажем: побиће ми људе, а Милошевић каже: добро видећемо – прича генерал Обрадовић.

Тадашњи начелник ОУП-а Врачар јавио је генералу да је муфтија Јусуфспахић, чија је кућа обезбеђена, упалио аутомобил и отишао.

Обрадовић је наредио да се трага за његовим возилом, да му се пружи заштита и да се врати у кућу. Водио је, каже, рачуна о свим детаљима.

– Јочић је апсолутно забранио употребу силе. На тај начин, 100 полицајаца против 2.000 демонстраната, који их гађају камењем, није могло ништа да уради. Три полицајца су била озбиљно повређена, један је био у несвести. Џамија је запаљена, срећом да је било постављено ватрогасно возило, па су последице ублажене – оцењује наш саговорник.

Он напомиње да је после тога уследио један битан догађај, који се до сада у јавности лоше интерпретирао, а то је долазак Милошевића у СУП.

– Милошевић је дошао у штаб, што су камере СУП-а које су биле постављене забележиле, после паљења џамије и питао шта се дешава. Реферисао сам све, рекао да смо при крају и да је пожар локализован. Затим је звао Јочић и рекао да одмах идем да гасим стан Мирољуба Лабуса, који се налази у близини, јер је наводно имао грађанску дојаву. Лабусов стан није горео. Затим, Јочић зове Милошевића, овај устаје и говори хвала министре, јер је на влади изгласано да је постао његов помоћник. Знао сам шта је следеће – каже генерал Обрадовић кроз полуосмех, алудирајући на своју смену.

Полиција је, према његовим речима, убрзо после догађаја успела да идентификује изгреднике, којима ускоро почиње поновно суђење. 

Обрадовић каже да је са Гораном Радосављевићем Гуријем, тадашњим командантом Жандармерије, ступио у контакт по паљењу џамије и у договору са њим обезбеђене су амбасаде у Улици кнеза Милоша.

– Смењен сам одмах и медијски сатанизован као кривац. Кренуло је утврђивање одговорности, објаснио сам целу причу и рекао да је све снимљено, после чега је случај завршио у фиоци Милорада Вељовића, – закључује генерал Обрадовић.

-------------------------------------------------

Гури: Био је то разлог за смену

Горан Радосављевић Гури, бивши командант Жандармерије, рекао је за „Политику” да је 17. марта 2004. године, већ био смењен и да је чекао примопредају дужности у канцеларији.

– Седео сам у канцеларији, док ме је Милан Обрадовић неколико пута звао и тражио од мене помоћ. Видео сам шта се збива, али сам рекао да не могу ништа да урадим док не добијем наређење. Јочић ме је после свега звао, око два ујутру, и питао шта се дешава и зашто не реагујемо. Рекао сам да чекам наређење, а он је упитао – чије. Кажем, ваше, после чега ми је он издао наређење – објашњава Радосављевић.

Он каже да је то била „класична намештаљка”.

– Тражили су разлог за смену, мене и Обрадовића, под образложењем да нисмо успели да одбранимо џамију. Све време сам имао спремну јединицу у Београду, коју сам довео из Новог Сада. После тога сам остао командант још два месеца – закључује Радосављевић.


Коментари35
3c975
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jututunska juhahaha
@sestra batriceva Znas kako se ponasas? Kao ono, kad su Muji rekli da su im Hrvati spalili neku dzamiju i Bosni, aon odgovara: ako, ako spalicemo mi njima onu veliku dzamiju u Zagrebu. Radi se o jednoj svetsko-medijskoj steti koja nam je to paljenje dzamije donelo. Od zrtvi smo postali saucesnici. Izvestavalo se: pale i jedni i drugi. Pri tom Bajrakli dzamija je srpski spomenik koliko i svaki drugi. U njoj idu Muslimani mahom srpskog roda.A i da ne idu, ona je deo srpske istorije.Da ne pricam da se u Arapskim zemljama izvestavalo samo o paljenju dzamije a ne i o pogromu na Kosovu.
Ивица Петрић
Генерал Милан Обрадовић је један од најбољих кадрова у српској полицији и таквог човека би Влада требало да постави за Директора полиције уместо Вељовића који је зрео за пензију. Изузетан професионалац и све ово му је наместио Јочић који је намештао и бројне афере у Србији. За време Јочића је ојачао црногорски наркоклан у Србији, У Крагујевцу намешта аферу "Индекс" због сукоба са Божовићем који је последипломац на том Факултету и замајава народ скоро годину и више дана. А у Крагујевцу се ништа није дешавало што се није дешавало и на другим Факултетима.Питање одговорности Драгана Јочића би требало покренути због оваквих поступака где су га водили лични мотиви у појединим аферама које на крају не могу добити епилог на суду . . .
Halid
Ja neznam koliko je sruseno objekata vjerskih na Kosovu,ali imam podatke o tome sta se desilo u Bosni.naglasavam nekrivim sve srbe,neki su mi glavu spasili iako sam musliman,cuvali moju imovinu dok sam bio izbjeglica,onoliko koliko su mogli.Hvala im.u ratu Bosni je sruseno:614 dzamija,218 mesdzida,69 mekteba,4 tekije,37 turbeta i jos stotine drugih vakufskih objekata.u 3:05 posle ponoci maja 1993 godine je srusena Ferhadija u Banja Luci a iste noci i Arnaudija,koje su bile pod zastitom unescoa kao objekti nulte kategorije.Do kraja septembra 93 je sruseno svih 16 dzamija.eh sad na tim mjestima su pravljene deponije ili parkiralista.ja ovo nepricam ovdje da napakostim,nego hocu da se znaju krivci za to ko je do tu naredbu protiv tih ljudi treb a pokrenuti postupak,isto tako sve koji su naredili rusenje crkava u isti kos,nisu nista bolji od ovih.
Halid
Bravo Zorane.Imamo i mi takve usijane glave koje bijes iskaljuju na vjerskim bjektima.Za obnovu crkve u svom mjestu dao sam novcani prilog,nije bila srusena do temelja ali jeste bila ostecena i to dobro.ali u ima jos mjesta u Bosni osim Sarajeva gdje crkve nisu ostecene.budimo realni.u Tuzli npr.nista nije osteceno taknuto u toku rata.zao mi je sto kad je pocela obnova ferhadije u banjal je jedean musliman toliko kamenovan da je kasnije odlegao.imate snimke na youtube.potrazite koliko je dzamija sruseno u Bosni u toku rata.zasto?zato sto su tu nekad prije 500 godina bile srpske zemlje.pa da idemo i prije tih 500 godina i dalje nazad da vidimo cije su to zemlje bile.to je apsurd.bogomolje bilo cije netreba dirati.vjerujem da su to ekstremi uradili i na jednoj i na drugoj sytrani a za kosovo,.... pa oni su uvijek bili naelektrisani,uvijek im nesto falilo,uvijek su trazili nesto od Tita.poseban narod,al Bosanci su druga prica.nemojte to mijesaati.
Zoran
Ovo paljenje dzamije treba kazniti najsrozije moguce. Ne razumem mozgove ljudi koji paljenje dzamije opravdavaju paljenjem crkava. Ti koji su to uradili nisu Hriscani sigurno. Paljenjem dzamija se istovremeno pale i crkve jer takve grupe divljaka imaju i Muslimani. Naravno da treba da odgovaraju i pripadnici policije koji to nisu sprecili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља