уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.05.2010. у 22:00

Архитектонски вишак на скандинавски начин

Социјално становање, Бренделанд & Кристофферсен Аркитектер, Норвешка

Протекле седмице били смо преплављени архитектуром. Београдска интернационална недеља архитектуре распрострла се по улицама, галеријама, културним центрима, запосела сале општина и факултета... Показало се да је констатација Мие Давид, директорке Културног центра на отварању Недеље архитектуре била у потпуности тачна када је изјавила да је толико разноврсних и разнородних програма да тешко да ће ико моћи свему да присуствује. Конципиран у више нивоа, програм Недеље архитектуре показао је да су организатори узели у обзир различита интересовања и образовну структуру потенцијалне публике.

Београђани су могли да уживају у шетњама са архитектом који им је говорио о ауторима неких важних градских кућа, могли су да обиђу и многобројне изложбе (већину и у „Ноћи музеја”) и тако да упореде квалитете овдашње архитектуре модерне између два светска рата са још постојећим кућама саграђеним у време Баухауса, да виде куда иде стамбена архитектура Скандинавије, каква је архитектура Ниша и Ваљева, или како је, цртајући, размишљао о простору рано преминули Милош Бобић, главни уредник култних Комуникација, часописа који је излазио осамдесетих година прошлог века у Београду.

Професионалци су могли да бирају између многобројних предавања, округлих столова, презентација и гостујућих манифестација. Ове године тема је била становање. Наизглед мала, а у суштини реч је о једном од најзахтевнијих и најчешћих архитектонских задатака. Београдска школа стамбене архитектуре била је веома цењена у некадашњој Југославији. Данас се много тога променило и избор ове теме могао би се протумачити као жеља да се скрене пажња на хаотичну, скандалозно девастирајућу стамбену изградњу у најужем центру Београда, чак и у оним деловима који су, не тако давно, били међу најпријатнијим резиденцијалним четвртима. Треба само прошетати улицама око Каленићеве пијаце па видети до које мере се бахато и неповратно уништава квалитетно градско ткиво.(/slika2)

Скандинавци су изложбама и предавањима представили своју стамбену архитектуру. Норвежани, Швеђани, Данци и Финци говорили су шта их инспирише, како се боре са климатским ограничењима и како она утичу на изглед објекта, констатовали су да живе у изузетно уређеним земљама и за само један дан боравка у Београду приметили да је код нас много тога препуштено случају. Велики број примера из скандинавске праксе дотицао се, осим екстремно оштрих климатских услова, и проблема социјалног становања. Видели смо веома оригиналне приступе, како на минималној квадратури задовољити максимум животних потреба. Приказали су објекте у којима се корисници добро и сигурно осећају, а остало је и места за онај вишак који се зове архитектонски квалитет. Сазнали смо и колика је разлика међу њима. Док Норвежани веома поштују своје законе и ограничења и ингениозно успевају да имплементирају савремена архитектонска решења у заштићено градско ткиво, Данци се могу сматрати бунтовницима који се оштро боре против рестрикција које им постављају некад ригидни закони стамбене регулативе. С друге стране, буџети за њихову социјалну стамбену изградњу нису упоредиви са европским, а никако са нашим. Ипак, треба имати у виду да је грађење у екстремно тешким климатским условима близу Северног пола јако скупо, од материјала и механизације па до радне снаге.

Да код нас има потенцијала, а не баш жеље, показује нам оно мало зграда социјалног становања изграђених по Београду и још понеком граду у Србији. А за то нису криви архитекти. Последњег дана Београдске недеље архитектуре одржани су Београдски дани Ориса. Загребачки, а регионално чувени часопис за архитектуру и културу „Орис” већ десет година у Загребу и Љубљани организује своје Дане. Позивају се светски познати архитекти, промовишу квалитетни аутори из регије, Европе и света. Скоро да је сва светска архитектонска елита, уз понеке изузетке, предавала на Данима Ориса. Последњег викенда у октобру по неколико аутобуса пуних студената и архитеката кретало је пут Загреба, ређе Љубљане, да би чули та предавања. А онда су Дани Ориса стигли у Београд. Око хиљаду посетилаца из Србије и регије дошло је да слуша двојицу шпанских архитеката (Мартин Лехарага и Жорди Бадија), један тандем пореклом из Хрватске на двадесетогодишњем привременом раду у Холандији (Бранимир Медић и Перо Пуљиз), једног овдашњег архитекту (Брана Митровић) и једну архитектонску звезду – Винија Маса. Док су Шпанци показали како архитектура може бити пуна страсти, а опет дубоко промишљена и једноставна, са изузетним осећајем за неочекиване детаље, тандем Медић–Пуљиз доказао је да класична модерна још може бити велика инспирација, а Брана Митровић је критичком анализом свог опуса демонстрирао све муке овдашњих архитеката на путу од идеје до реализације. У врхунском интелектуалном перформансу Вини Мас је визионарски говорио о неким великим проблемима данашњег света. У сали Дома синдиката без даха се слушало излагање човека који француском председнику говори о томе каква је његова визија Париза у следећих 20 година, а френетичан аплауз на крају био је јасан знак да глад за оваквим манифестацијама и гостима ни изблиза није утољена. Претпостављам да ће интензитет архитектонских догађаја у следећих неколико месеци ослабити. Али, не брините, већ су пред нама Миксер Design Expo и Београдска недеља дизајна.

Снежана Ристић

Коментари0
1c333
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља