четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Титова омладина обележила Дан младости

уторак, 25.05.2010. у 21:00
У организацији странке Комунисти Србије и друштвене организације Центар „Тито”, јуче у подне су на платоу испред Музеја 25. мај Титовом унуку, Јосипу Јошки Брозу, уручене „штафете младости” из градова некадашњих југословенских република: Умага, Ријеке, Бачког Градишта, Подгорице, Скопља... Фото Д. Јевремовић

Више од хиљаду присталица Јосипа Броза Тита, у својеврсном ходочашћу обишли су јуче у Београду његов гроб и Музеј „25. мај”, обележавајући тако 118. рођендан јединог председника друге Југославије. Углавном времешнији посетиоци из свих крајева бивше домовине, у колонама су ћутке одавали пошту маршалу, носећи штафете, венце, цвеће, заставе и његове портрете. И на штакама, и са штаповима у рукама, некадашњи омладинци доказивали су да и даље одолевају времену и да у њима још тиња револуционарни жар.

Светозар Маркановић (80), доскорашњи је председник Комуниста Србије, а сада Удружења комуниста Републике Србије, пошто је његова партија престала да постоји ступањем на снагу новог закона. У организацији Комуниста Србије уприличено је ове године ношење штафете младости.

– Сада су нам потребни млађи људи. И прави комунисти. Да ми њима предамо штафету како ваља. Нажалост, ниједна комунистичка партија у Србији, а било нас је осам, није успела да се пререгиструје. Ми не дижемо бели барјак, ускоро ћемо поново бити партија. Права комунистичка, на марксистичко-лењинистичким позицијама, чврсте југословенске оријентације. Искрено говорећи, на нашем списку има само две и по хиљаде чланова. То је јако мало. Сигуран сам, међутим, да имамо сто пута више присталица. Ми смо у медијској блокади, нас сатанизују као комунисте. На делу је снажна антикомунистичка пропаганда. И да вам кажем: ми немамо ни средстава за наш рад. Финансирамо се од јадне и бедне чланарине. То је један одсто од примања, од пензије или плате. Једва имамо за комуналије – огорчен је друг Маркановић.

Фотограф Милош Ђурашевић (79) пратио је Јосипа Броза две и по деценије на његовим путовањима по целој планети. Снимио је 105 шефова држава и влада. Аутор је Титовог званичног портрета који је објављен на насловним странама свих југословенских листова после његове смрти. Последњих 18 година живи у Холандији, после избијања рата у Сарајеву.

- Био сам уредник фотографије у сарајевском „Ослобођењу”. Нас десет фоторепортера смо га снимали (Бибић, Крагујевић, Етеровић...) и предали му те слике под шифром, али је Тито на Брионима 1979. одабрао мој рад као његов званични портрет. Добио сам награду од четири милиона динара и могао сам да купим нов аутомобил. Први пут сам га снимао када је 1961. дошао у Сарајево да дочека Нову годину. Уместо два, остао је у Сарајеву 14 дана и потрошио сам 27 филмова. Припремио сам један кожни албум и поклонио му те фотографије. После је кренуо на турнеју Мексико-Бразил-Боливија-Чиле. Позвали су ме да идем. Укупно сам обишао 18 земаља с њим и учествовао у 22 путовања. Провели смо 300 дана нон-стоп заједно. Једино ми је жао што нисам с њим путовао у Хавану, код Фидела Кастра – жали Ђурашевић за пропуштеном приликом.

- Можда је непримерено рећи, али верујем да смо били пријатељи. Једном ми је рекао у Титовом Ужицу: „Мики, можеш све”. То ми је и написао лично на пропусници, коју и данас чувам код куће. Имам и доста својих фотографија с њим. Рецимо, када смо ишли у Бразил, смислио сам да направим групну фотографију Тита с педесетак фоторепортера. Одмах су ми пришли из обезбеђења и питали ме како ја могу да радим то мимо протокола. Могао сам. Знао сам за његову страст према лепим женама, али га никада нисам снимао у таквим ситуацијама – каже Титов фотограф.(/slika2)

Међу старом гардом било је и млађих снага. Анђела (12) обучена је као пионирка од главе до пете. Иде у ОШ „Стари град“ на Дорћолу. Заједно са другарицом из разреда, Софијом, дошла је пред Кућу цвећа. Обе стоје са заставама.

– Волим да носим ову одећу. Жао ми је што се нисам родила у време док је Тито био жив. Трчала бих са штафетом и била још поноснија да носим пионирску одећу. Знам о њему да је био добар човек и да се тада живело боље него данас.

Драган Јовановски (50) потегао је из Скопља да не пропусти штафету младости. Он је у делегацији партије „Титове леве силе”.

– Памтим све добро и лепо из тог времена и зато сам данас овде, као и сваке године. Дошли смо да одамо пошту другу Титу, што нам је омогућио да живимо, радимо и крећемо се слободно по целој Југославији. Сада то више не можемо. Ако будемо искрено желели, мислим да ћемо то опет моћи.

Бојан Билбија


Коментари77
33cba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Schwabenland
@ Tvrtko, da ali, pre nego sto je nastalo " blagostanje " koje Vi opisujete nestalo je fizicki nekoliko desetina hiljada osoba, prvestveno Srba. Naravno posle je bilo lakse. Da li smo te zrtve tako brzo zaboravili?
mp
Tito je jedna velika i vazna tema; Titovo vreme je bilo vreme uspona i uspeha, vreme optimizma i mira. Cesto me ovde u NY pitaju o Titu, eto moja mjka je radila kao sluzbenik u tom famoznom Kabinetu, posle u SIV-u; ponesto i znam iz druge ruke mada moji nisu pricali o poslu u porodici. Nasi roditelji su bili veliki optimisti, skromni vredni i odgovorni ljudi; srecni sto je posle ubijanja, razaranja i nesrece u drugom ratu dosao mir i to je za njih bila velika motivacija. Srbi se mnogo zale na Tita a ja bih da pitam sta je sa srpskim vodjama?, ko su vodje Srba u poslednjih recimo 90 godina od kako je preminuo kralj Pera? mnogo losih zar ne? ko je kriv za to? elite ne vole Tita -razumljivo, mnogima je oduzeto i mene cudi sta su komunisti radili, oduzimali i sa pravom i bez prava,,kopirali kao u SSSR; ali nisu sve elite lose prosle ..mislim da su najgore prosli oni zadrti i tvrdoglavi; Tito je bio jedna relativno uspesna solucija za jedno vreme; vazno je da naucimo o nasoj istoriji.
Mihailo R
Bavimo se nostalgicnim idejama umesto ozbiljnih zadataka pre kojima stoji Srbija. Zar da se mrtvom p[redsedniku a sada njegovom unuku predaje u masledje kult licnosti. Osvestimo se taj kult je potrosen. Jednom za svagda
titov pionir
E moja Ljiljana, moj Bobane, moj Gradimire, Juhase, Nikola, ZoranNS I puno ostalih . . . nemogu ovde mnogi shvatiti sta znaci ‘Od Vardara pa do Triglava’. Sta znaci praviti Balkan EU pre 40god. Sta znaci graditi prijateljstvo i otvarati vrata po svetu, slobodno I ponosno putovati, respect, obrazovanje. Nas Tile nas je poceo uciti tome ali kratak mu zivot bio. Ni za narednih 500 god ovi ‘hronicni Srbi’ kako neko gore rece, to nece shvatiti. Nece to sa drveta. Samo batinu I uzdu razume. Il' da tuce ili kad ga tuku!
Sumadinac 1
@Onaj koji cita. Bravo gospodine za vas komentar. I jos ima da se nabraja sta je NJIHOV ,,sin naroda i narodnosti,, uradio srpskom narodu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља