среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.01.2007. у 17:34 Адвокат и бивши судија

БОЖО ПРЕЛЕВИЋ

Верујем да ће нову владу Србије после јануарских избора сачињавати странке демократске провенијенције и надам се да више никада ниједну владу у Србији неће правити странке – богати (пљачкаши) небеске Србије.
Неумитно долази време странака које ће изборе добијати и губити због  стручности и визије својих чланова и спремности да ангажују најстручније и најпаметније лекаре за болест звану запуштена Србија. Тако је било у свим земљама транзиције .

 Долази време када ће сасвим сигурно, гласачи ценити шта је урађено за време неке владе, а не шта им  хипнотизери аматери обећавају.

Период деведесетих најречитије описује афоризам" имамо одлично пролазно време. Није нам се отворио падобран". У суноврату државе, суновратиле су се и институције државе.

Након 5 октобра, све три владе су изграђивале институције државе са мање или више успеха. Најтеже је ишло са реформама сектора безбедности и правосуђем.

Правосуђе као трећа грана власти данас је једна од најинтересантнијих изборних тема. О правосуђу најчешће говоре они који о томе скоро ништа не знају. О корупцији најгласније причају они који су по мишљењу владиног савета за борбу против корупције најкорумпиранији. Термин "заробљена држава" користи Светска банка да означи земље у којима тајкуни могу корумпирањем да дођу до одлука Скупштине, владе и судова. Нема велике корупције без власти.

Када се поједини лидери хвале акцијама као што је "Стечајна мафија", онда би требало и да кажу понешто и о сопственом учешћу у том поступку, односно за рачун ког тајкуна је између осталог поступак вођен онако како је вођен. На основу чега су неки невини у затвору (адвокат Немања Јоловић) а неки криви на слободи. Можда ће то ипак сачекати нову владу.

Реформа правосуђа је чини ми се најзначајнији задатак нове владе. Реформа правосуђа мора започети поштеном анализом која подразумева и констатацију да у правосуђу данас има више паметног света него у политичким странкама који хоће да их реформишу. Неспорно је да у правосуђу има и корупције, незнања, политиканства и слуганства, али је такође тачно да они који би да лустрирају само судије хоће да доведу на њихова места себи послушне а не боље. Правосуђе је за последњих 15 година преживело, оно што се тешко могло преживети. Судило по законима по којима се тешко могло праведно судити. Судије су биране од себе горих. Судије су разрешаване од црвено-црних и још црњих коалиција. Мењане су од стране незаменљивих политичара. Скоро никада разлози за смену нису били неквалитет или нестручност, већ углавном одсуство дивљења великом вођи. Несхватљиво често су се демократске странке обрачунавале преко правосуђа и у правосуђу. Правосуђе које не располаже потребним бројем квалитетних судија, материјално унижено, преживело је и  међусобни рат демократских опција. Надам се да је тај рат завршен у корист грађана.

Препоручујем новој влади да реформи правосуђа приступе веома озбиљно, тако што ће прво одвојити судски буџет као посебну ставку трезора, где ће се у сваком тренутку знати колико правосуђе пуни буџет а колико га празни. Влада мора одредити шта је циљ реформи и стручне људе који те реформе могу да изнесу у прецизно одређеним роковима. Визија реформи је завршена још 2002. у пројекту Данског центра за људска права, невладине организације Леx и Министарства правде, али то није имао ко да прочита. Лечење правосуђа подразумева одсуство политичких притисака и спектакуларних хапшења некад кривих али некад и невиних судија и тужилаца.

Нема правде тамо где судије суде да се не замере омиљеним тајкунима политичара, нити правде има тамо где судијама и тужиоцима претите прислушкивањем. Постоје и други механизми за разрешење непрофесионалних судија и тужилаца, а не само хапшење. Предуслов реформи правосуђа јесте да реформе не спроводе оне странке где су  интелектуалци у мањини. Правосуђе мора да се кадровски (стручно и морално) ојача и то тако што ће се функција судије и тужиоца издићи на заслужени ниво, административно  тако што ће се обезбедити судијама и тужиоцима довољно простора и сарадника за рад и материјално тако што ће се обезбедити заслужена накнада за рад. Увести нотаре и медијацију у правни систем земље. Неопходно је кадровски урадити анализу запослених које морате задржати у правосуђу и понудити тим стручњацима повољне стамбене кредите без камате. Направити анализу коме од адвоката, правобранилаца, инспектора и других правника понудити добре услове за прелазак у правосуђе и тужилаштво. Колегама који више не могу да се носе са обимом посла треба омогућити заслужену бенефицирану пензију. Тако се прави озбиљно правосуђе. Тако то раде озбиљне земље. Србија јесте на добром путу да буде озбиљна земља. Да би се тај пут наставио потребно је и да политичке странке почну по истом систему да јачају сопствене редове, иначе ће победити они који расположење народа изазивају сузавцем. Нема реформи правосуђа без реформи политичких странака и њиховог дистанцирања од тајкуна.

Коментари0
eb0a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља